Lik i delo novog selektora Alimpijevića: u Zvezdi nepoželjan, šokirao Obradovića i briljira u Turskoj

Istekom ugovora Svetislava Pešića okončana je mini-era sa vrhuncem u svetskom srebru i olimpijskoj bronzi. Klupu „orlova“ preuzeo je trenutno najzvučniji predstavnik mlađe generacije srpskih košarkaških stručnjaka.

Vrlo jaki kandidati bili su čuveni imenjaci Saše – Obradović i Đorđević. Obojica sa zvučnim imenima i zavidnim igračkim i trenerskim biografijama, ali bez angažmana. Obradović je sam isticao da je navikao na klupski režim vođenja ekipe, dok Đorđević nije imao nameru da se vrati u nacionalnu selekciju nakon slavnog prvog mandata, obeleženog osvajanjem evropskog, svetskog i olimpijskog srebra. Tako je preskočena "srednja" generacija trenera, uz nameru da mlađi unesu novu energiju u predstojećem ciklusu.

Glavna odlika Dušana Alimpijevića u dosadašnjem toku karijere jeste sposobnost da podiže "manje klubove" – da ostvaruje iznenađujuće rezultate i pobede uprkos ograničenim finansijskim sredstvima, kadrovskim resursima i ukupnim okolnostima u klubu.

Kaljenje po vojvođanskoj ravnici

Dušan Alimpijević je veoma rano započeo trenersku karijeru. Već sa 22 godine, momak rođen u Lazarevcu bio je deo stručnog štaba novosadske Vojvodine.

Od sezone 2013/14, sa svega 27 godina, preuzima mesto prvog trenera u fuzionisanom timu Vojvodina Novi Sad. Iako je tim sezonu završio sa negativnim skorom 12-14, uspeo je da obezbedi opstanak u KLS. Naredne sezone postiže odlične rezultate – osvaja treće mesto u KLS, čime se ekipa plasirala u završnicu srpskog prvenstva. Samo jedna pobeda delila ih je od plasmana u doigravanje umesto Mege. Najistaknutiji pojedinci iz tog tima bili su Marko Jeremić i Jovan Novak.

Zatim se seli još severnije – u Suboticu. I tamo beleži napredak tokom dvogodišnjeg perioda. U prvoj sezoni uspeva da obezbedi opstanak u ligi, a već u narednoj vodi ekipu do plasmana među četiri najbolja tima u KLS, čime su se Subotičani automatski kvalifikovali za Kup Radivoja Koraća u Nišu, prvi put posle dve decenije.

Dolazak u prestonicu

Trijumfi na severu nisu prošli nezapaženo ni u Beogradu. Alimpijević je u aprilu 2017. postavljen za trenera FMP-a, neposredno pred početak završne faze Superlige Srbije. Povereno mu je vođenje tima u kojem je najiskusniji igrač bio Filip Čović, sa svega 27 godina. Okosnicu su činili mladi igrači poput Dejana Davidovca, Dragana Apića, Stefana Lazarevića, Džonea Boldena, Đorđa Kaplanovića i Aleksandra Bursaća. Ta ekipa se u polufinalu ukrstila sa Partizanom.

Finansijski problemi jesu gurali crno-bela kola nizbrdo, ali je Partizan i dalje važio za favorita. Dušanovi "panteri" uspeli su da izbace Partizan sa 2:0 u seriji. U "Pioniru" je bilo 96:91, a u Železniku 78:68. Sam plasman u finale predstavljao je fenomenalan uspeh za FMP u novom dobu, nakon zlatne ere tokom 2000-ih. Crvena zvezda nije popuštala i ubedljivom serijom 3:0 odbranila je nacionalni trofej.

Nagli uspon Alimpijevića na srpskoj košarkaškoj mapi poklopio se sa novom erom u Crvenoj zvezdi. Tražio se naslednik Dejana Radonjića, koji je gradio uspešan sistem na Malom Kalemegdanu. Izbor je pao na Alimpijevića. Dušan je tada dobio "kosku", žargonski rečeno, jer sa 31 godinom nije vodio mečeve ni u ABA ligi, a kamoli u dinamici Evrolige i ABA lige, uz podrazumevane ciljeve osvajanja svakog domaćeg trofeja.

Nije se snašao. Prevelik zalogaj za mladog trenera i premalo strpljenja uprave. Već u maju je otpušten, nakon što je izgubio finale ABA lige od objektivno slabije Budućnosti Aleksandra Džikića, finale Kupa od Partizana i ostvario skor 11:19 u Evroligi.

Zahtevna domaća publika ga je posipala drvljem i kamenjem, pa je bilo neophodno promeniti sredinu.

Lansirala ga je pobeda nad Obradovićevim Partizanom

Prvi angažman van granica Srbije Alimpijević je imao u ruskom Avtodoru iz Saratova. Tamo je prošao kao bos po trnju, radio je od sredine novembra 2018. do kraja januara 2019. i u tom periodu na 13 utakmica upisao osam pobeda.

Naredna destinacija bila je turska Bursa, sredina u kojoj će zasijati. Čitava košarkaška Evropa čula je za Dušana Alimpijevića nakon prvoklasne senzacije u sezoni 2021/22, kada su u osmini finala kao gosti eliminisali Partizan rezultatom 103:95, u trenutku kada je tim Partizana tek doveo Željka Obradovića. Crno-beli su tada važili za favorite za osvajanje celog takmičenja i povratnike u Evroligu.

Međutim, borbeni mentalitet koji je Alimpijević preneo na Endrua Endruza, Dereka Nidama, Onuralpa Bitima, Džona Holanda i ostale bio je ključni faktor za nepojmljiv uspeh. Ne samo to, u naredna dva gostovanja eliminisali su Cedevitu Olimpiju (85:83) i španskog predstavnika Andoru (85:68). "Pepeljuginoj priči" došao je kraj u finalu, gde je Virtus sigurno slavio pobedu od 80:67. Spektakularan poduhvat Alimpijevića nagrađen je priznanjem trenera sezone u Evrokupu. U domaćem prvenstvu dva puta je stigao do prve runde plej-ofa.

Sledi poziv iz provincije u košarkašku prestonicu Turske. Velikan Bešiktaš ga unajmljuje 2023. godine.

Fenerbahče i Anadolu Efes su daleko ispred, ali Bešiktaš i Galatasaraj čine preostala dva jaka tima istanbulskog kvarteta. Dušan uspeva od prve sezone da nametne Bešiktaš ne samo kao treći tim u Istanbulu već i jednog od najjačih u celoj zemlji. Izgradio je fantastičan odnos sa fanatičnim navijačima, a na tom talasu ekipa je stigla do polufinala Evrokupa, gde ih je eliminisao francuski Burg sa 2:1 u seriji. Potom su zauzeli treće mesto na tabeli turske Superlige i stigli do polufinala domaćeg plej-ofa, gde su poraženi od Fenerbahčea sa 3:0. 

Prethodne sezone otišao je korak dalje na domaćem terenu, eliminisavši Anadolu Efes sa 3:2 u polufinalu plej-ofa. Međutim, nisu mogli da se suprotstave Fenerbahčeu na putu ka tripleti, izgubili su i u finalu nacionalnog kupa (104:81) i u finalnoj seriji Superlige Turske (4:1). Uz sve veća ulaganja, Alimpijević grabi sve ambicioznije ciljeve na domaćoj i evropskoj sceni.

Iako je rano započeo trenersku karijeru, nije bio "vunderkind". Upornost, rad, usavršavanje i energija doveli su ga do toga da sa 39 godina vodi ekipu sa ambicijama za trofeje u Turskoj i Evrokupu. Sada će imati novu obavezu – vođenje srpske reprezentacije, što je san svakog stručnjaka na ovim prostorima. Bez obzira na rezultate, sigurno će uneti novu energiju i savremeniji pristup, što mu je prirodno jer je svoj status stekao teškim radom i mukom.