Još jedna evroligaška sezona za zaborav - Partizan u istim problemima kao prethodne godine

Kako je izgledalo tokom čitave sezone, tako se i završilo - nedorečeno, bezidejno i razočaravajuće.

Imao je Partizan protiv Žalgirisa, kao uostalom i u velikom delu sezone, mnogo prilika da u završnici prelomi meč i živim održi plamen svoje nade u plasman među deset najboljih ekipa. Ponovo, međutim, nije uspeo.

Dokazali su tako crno-beli još jednom da nisu tim krojen za velika dela i momente koji razdvajaju pobednike od gubitnika. Osim Karlika Džonsa - jedine prave konstante u igri crno-belih - niko nije bio spreman da izraste u heroja. U takvom scenariju svi na kraju završavaju kao negativci.

Sezona još uvek nije gotova za Partizan, pre svega usled obaveza u ABA ligi, ali neki zaključci se već sada mogu izvesti. 

Kakav početak, takav i kraj

Gledajući početak takmičenja u Evroligi, Partizan još i može biti zadovoljan učinjenim.

Nakon prvih deset utakmica imali su skor 2-8 i sve je već delovalo izgubljeno, a glavni razlog bila je promena čitavog tima iz prethodne takmičarske godine. Međutim, nakon toga se desila prva od dve prekretnice koje su obeležile sezonu ekipe Željka Obradovića. U oba navrata, skretničari su nosili crveno-belo.

Pobedom u prvom evroligaškom derbiju Partizan je prekinuo niz od šest poraza i najavio seriju kojom se u potpunosti vratio u igru. Trijumfovali su na 13 od narednih 17 utakmica i sa skorom 15-12 ušli u završnicu regularnog dela.

Sa velikom dozom samopouzdanja su otišli u Pirej na noge strašnom i favorizovanom Olimpijakosu, a odsustvo imperativa pobede trebalo je da posluži kao rasterećujući faktor. Međutim, ekipa koje su se svi pribojavali u tim momentima je nestala, a Obradović nije uspeo da je pronađe ni u preostalim utakmicama.

Osim ponižavajuće partije protiv Efesa, imali su crno-beli aktivan rezultat u poslednjim četvrtinama protiv Barse, Bajerna i Žalgirisa. Izgubili su sve te utakmice, a kumovali su nedostatak rešenja u napadu, loša odbrana i manjak hrabrosti.

Oslanjali su se prečesto i na šut spolja, koji bi uvek postajao sve lošiji kako se utakmica bliži kraju, a alternativnih rešenja, osim Džonsove improvizacije, nije bilo.

Ostaće naravno žal za mečevima poput onih sa Parizom u gostima, kao i tesnim porazima od Asvela, Virtusa i Zvezde kod kuće. Sve je to pak moglo biti nadoknađeno, ali je neprekidno ponavljanje istih grešaka presudilo Partizanu.

Bliži se zaključivanje ocena 

Period privikavanja na evropsku košarku je za Karlika Džonsa trajao jako kratko, nakon čega je reprezentativac Južnog Sudana postao alfa i omega Partizanovog napada.

Uspeo je Džons da premaši jako visoka očekivanja navijača, zbog čega i predstavlja jednu od retkih svetlih tačaka tima. Partizan je uvek delovao bolje sa njim, nego bez njega na terenu, a retki loši potezi i promašaji najčešće su bili posledica velikog umora.

Vukao je sve konce u napadu i nikad se nije plašio da preuzme odgovornost u završnici, zbog čega se pristalice Partizana sigurno raduju izjavi koju je dao posle meča sa Žalgirisom.

Njegov prezimenjak Tajrik takođe se pokazao kao vredno pojačanje. Jedan je od najboljih strelaca među centrima u čitavoj Evroligi, a energija koju stalno donosi je u velikom broju navrata bila neophodna ekipi. Umeo je i da pretera i uđe u probleme sa faulovima, ali kada se sve uzme u obzir, sigurno je da niko u njemu neće tražiti krivca.

Poenterski se odlično pokazao i Sterling Braun, koji gledajući statistiku iza sebe ima veoma dobru sezonu. Međutim, često je Braun znao da nestane u odsudnim momentima i da većinu poena postigne u prvom poluvremenu, što je pokvarilo inače solidan utisak. Jasno je ipak da Partizan trenutno nema boljeg strelca.

Svoje je odradio i Isak Bonga, koji se specijalizovao za defanzivne zadatke i pogotke za tri, prevashodno iz kornera. Povrede ga jesu omele, ali je sigurno da bi bio rado viđen član sastava i naredne sezone.

Brendon Dejvis nije ostavio toliko loš utisak, ali nije doneo ni sve što se od njega očekivalo. Imajuću u vidu i pozne igračke godine, sigurno je da su najbolji dani iza njega, ali bi i dalje mogao da predstavlja vredno oružje, kada se u obzir uzme opasnost koju predstavlja van linije za tri poena.

Sa druge strane, Ife Lundberg i Frenk Nilikina su u potpunosti podbacili. Francuz ima opravdanje u velikom broju propuštenih utakmica zbog povreda, ali se nije proslavio na na početku sezone kada je bio zdrav, promašivši veliki broj važnih šuteva.

Šta tek reći za Danca koji je doveden da rešava utakmice, a više nije u stanju ni da pogodi otvorenu trojku. Ispostavio se nekadašnji igrač Virtusa kao veliki promašaj i pitanje je šta će biti sa njim sledeće godine.

Vanja Marinković takođe je odigrao slabu sezonu za svoje standarde, ali je imao i velikih zdravstvenih problema. Ajzea Majk je bio iks faktor u nekim mečevima i može se reći da je ispunio ne toliko velika očekivanja, dok je Dvejn Vašington, osim jednog perioda od mesec dana, bio veći problem za Partizan nego za protivnike.

Aleksej Pokuševski i Balša Koprivica još uvek će morati da čekaju na pravu šansu, a Mario Nakić i Arijan Lakić su prevashodno bili zaduženi za obaveze u ABA ligi.

Ostaje da se vidi ko će dočekati pripreme za sledeću sezonu, a i kakva će biti pojačanja, ali je jasno da će Partizan morati nešto da promeni, ukoliko želi da se nada boljem rezultatu naredne godine.

U istoj situaciji nalazili su se i na kraju prethodne sezone, s tim što su sada svi igrači osim Koprivice pod ugovorom. Očekuje se još jedno burno leto...