U susret "večitom derbiju" – pet Partizanovih boljki za hitno lečenje

Bacanje Ifea Lundberga za loptu koja van domašaja beži u aut na 15 sekundi do kraja meča sa Makabijem u "Pioniru" pri rezultatu 91:79 za formalne goste unelo je erupciju oduševljenja, optimizma i entuzijazma kod navijača Partizana. Od tog momenta Partizan niže šest poraza i stavlja sebe u izuzetno tešku situaciju.

Kreatore su zamenili ratnici. Žrtovala se finesa zarad borbe. Žar i znoj su često uzaludni ako se ne igra pametno i ne koriste prilike za trijumf. Uz sve podrazumevanje neophodnog dužeg perioda uigravanja potpuno rekonstruisanog tima, ne može se ostati ravnodušan pri pogledu na tabelu Evrolige.

Posle vrhunskog duplog kola u Beogradu gde su "grobari" obradovani laganom pobedom na otvaranju protiv Bajerna i potom slavlja u "Pioniru" nad Makabijem, Partizan je sa egala 2-2 pao na 2-8. Virtusu su poklonili prvu od tek dve pobede u sezoni. Monako i Olimpija Milano su u "Areni" upisali prvo slavlje kao gosti ove sezone. Pariz je na svom terenu produžio niz na četiri pobede, senzacionalno se nametnuvši u plej-of kandidate. Fenerbahče je ostvario najubedljiviji trijumf u još aktivnom nizu. Barselona se po drugi put vratila iz Beograda slaveći, sa Kevinom Panterom koji je potvrdio fantastičnu formu.

Određene manjkavosti su vidljive u redovima crno-belih, pre svega u napadu, hijerarhiji i pouzdanosti pojedinaca. Stvari koje moraju da se reše i dugoročno, a i kratkoročno za "večiti derbi".

Nadmoć u reketu

Sa 30,8 skokova po meču, Partizan je pri dnu Evrolige u toj kategoriji. Jedini lošiji je Virtus za 0,3. Ni 10,5 skokova u napadu, što je na nivou proseka lige, ne olakšava teg u vidu tek 20,4 defanzivnih skokova, koji vuče crno-bele na dole. Rivali posle svakog svog šuta prosečno hvataju 11,1 skok, odnosno 35,4 posto iz tih situacija. Partizan je po tome u negativnih top pet.

U pobedi nad Makabijem su dopustili čak 19 ofanzivnih skokova, dakle 19 novih poseda protivniku. U slučaju da vam dođu Tavares i Ibaka, pa i da se slegne ramenima, ali je zagrađivanje i doprinos svih igrača, ne samo visokih, ozbiljan nedostatak.

Doduše, to je zbog doktrine preuzimanja u pik end rol situacijama, gde onda Tajrik Džons, Brendan Dejvis, Aleksej Pokuševski i Isak Bonga ostaju dalje od koša. Ali, nije baš da drugi tim svaki napad završi šutem posle preuzimanja. Kako očekivati priliku da daš koš, ako je dopustiš rivalu?

Ko je pravi lider među plejmejkerima?

Partizan je za kvalifikacione prozore dao dva igrača, Balšu Koprivicu za Srbiju i Ifea Lundberga kao najboljeg igrača Danske. Lundbergovo privremeno odsustvo daće "odrešene ruke" Karliku Džonsu, ali će se Danac svakako vratiti i samim tim će i problem raspodele odgovonosti i minutaže dva nosioca na poziciji organizatora igre ponovo biti na dnevnom redu.

Karlik Džons i Ife Lundberg stekli su dobre reputacije na različite načine. Lider omiljenog tima iz "trećeg sveta" Džons je briljirao u međunarodnim takmičenjima, predvodivši Južni Sudan, sa tripl-dablom protiv SAD kao svojim majstoriskim potpisom.

Lundberg se vrlo dugim putem, preko Zjelone Gore i CSKA domogao do Virtusa, gde je rešavao utakmice, što je i Partizan osetio na svojoj koži.

S jedne strane je omaleni vrsni strelac i asistent mekog dodira oko obruča, pristojnog šuta i znanja za pravovremena progravanja, a sa druge Danac sa afinitetom ka neizvesnim završnicama. Karliku fali vrhunskih partija u pobedama. Protiv Reala se nadavao poena kad je rezultat već bio rešen, a pravu klasu pokazao je protiv Pariza sa 20 poena i 10 asistencija. Štaviše i protiv Barselone je završio kao najefikasniji igrač ekipe sa 17 poena.

Ife je svojim trojkama dovodio tim do prednosti u poslednjim minutima i protiv Monaka i protiv Virtusa, sa pet nanizanih bacanja je spustio Partizan na minus jedan protiv Barselone, ali to nije bilo dovoljno. Imao je i momente srljanja na centre i užasno teških šuteva, što se prašta jer je uzeo loptu kad je ostalima "vruć krompir".

Za minut više na terenu, Karlik beleži četiri poena i dve asistencije više od Ifea. Lundberg je čvršće građe, pa samim tim je korisniji u odbrani.

Kao da postoji dinamika u kojoj Džons svojim talentom i kreacijom proizvodi poene tokom samog meča, dok je Lundberg zadužen za završnice. Još se to nazire, a od ustaljenog pravila ga dele pobede upravo posle dramatičkih završetaka. Ovako, obojica ostaju zaboravljeni i samo beleška u statistici i "plej baj plej" praćenju.

Bonga i Nilikina "ohladili ruke"

Do meča sa Virtusom su Isak Bonga i Frenk Nilikina bili najpouzdaniji šuteri Partizana za distance. Ubacivali bi na nivou 2/3, 3/4, kaznivši svaku otvorenu poziciju. Šut je u košarci relativna kategorija. Potrebno je enormno mnogo rada na konstantnosti tog elementa, retki su oni sa Božjim darom u prstima. Bonga i Nilikina su igrači uloge sa ciljem da se kazne otvorene prilike. Čim su ekipe uvidele odakle preti dodatna opasnost, broj šuteva i naročito procenta pogodaka je pao.

Ekipe sada u odbrani brzo rotiraju i iskaču ka Bongi, onemogućivši mu bezbrižan izbačaj sa početka sezone. Da podsetimo da je na 30 sekundi do kraja susreta sa Monakom bio potpuno sam na svojoj omiljenoj poziciji u uglu i da nije ubacio šut za vođstvo Partizana 76:74, već je košem Džejmsa na drugoj strani na semaforu stajalo 73:76, čime je susret i prelomljen. Protiv Olimpije je kaznio jean propust i tu je stao.

Nilikinu je "er bol" protiv Virtusa naveo na misiju dokazivanja koja ne pokazuje rezultate. Protiv Pariza i Barselone pogodi kad treba da se uhvati priključak, pa opet propusti priliku za završni udarac. U "Gradu svetlosti", pa i susretu sa Armanijem, tvrdoglavo je pokušavao od kraja treće deonice da ubaci nešto sa distance. Prosto i jednostavno - ne ide.

Kočnica umesto juriša

Najatraktivniji potez igrača Partizana protiv Barselone zasigurno je ukradena lopta i zakucavanje Tajrika Džonsa u prvoj deonici. Kog prethodnog zakucavanja Partizana u kontri kog se sećate? Verovatno onog promašenog Vanje Marinkovića protiv Pariza.

Ekipa sa epitetom energične, atletski potentne, valjalo bi da da češće "leti" ka suprotnom košu. Bonga, Pokuševski, Nilinika, Braun, oba Džonsa, Marinković...Imena koja garantuju "šoutajm" svojom brzinom, odrazom, rasponom ruku i eksplozivnošću. Umesto toga se retki kontranapadi završavaju teškim polaganjima, prilikom kojih se lopta jedva namoli da prođe kroz mrežicu.

Jedini niži "pejs" (broj poseda 48 minuta) od Partizana ima Žalgiris u Evroligi.

Pozicioni napad

U sferi pozicionog napada Partizan nema pouzdane prve, druge, pa i treće opcije. Šut sa distance je nekonstantan, protok lopte povremen, igra pod košem je svedena na energiju i skok Tajrika Džonsa, pik end rol kud i kamo prođe.

Pik end rol saradnje Karlika i Tajrika u Parizu bile su redak primer rešenja kojima možeš iznova i iznova da se vraćaš. Polako se prelazi sa Bonginih otvorenih šuteva na Karlikov vrsan prodor kao glavni adut u napadu. No, to je bila i namera u selekciji tokom letošnjeg prelaznog roka. Odbrana pre napada.

Retki su mečevi u kojima crno-beli nemaju period "suše". U poslednjoj deonici u Madridu pet minuta nije dat koš iz igre, na šta Real odgovara sa 15 u nizu. U redu, to je Real, progledaćemo kroz prste. Na otvaranju duela sa Makabijem dopuštaju niz od devet poena rivalu. Virtus u završnom periodu u prepunoj "Areni" imao seriju od osam poena. Povede se u Parizu 7:2 i krene interval od šest minuta bez poena, pa i u drugoj deonici novih pet minuta slabe napadačke produkcije sa tek jednom ubačenom trojkom. Potom i završnice druge deonice protiv Barselone i Armanija.

Partizanu se ponavljaju tendecije prethodne tri sezone dopuštanja serija protivniku i potom sustizanja zaostatka. Uspevalo je u sezoni 2022/23, ali sve manje i manje.

VIS "Šta sa nama valja činiti"

Po sklapanju novog tima, kao i u prethodnoj garnituri, jasno je da neće svi davati pod 20 poena ili imati dabl-dabl proseke. Preduga sezona sa redovna dva fronta, evropskim i regionalnim, iziskuje dug spisak igrača kod svih učesnika Evrolige, pa i Partizana. I pored svega toga, da li se zaista uviđa konkretna uloga Dvejna Vašingtona i Ajzee Majka?

Vašingtonov prikazani šuterski potencijal u ABA ligi splasnuo je po povratku iz Amerike, kao uostalom i minutaža. Ajzea Majk je doveden kao najbolji krilni centar Evrokupa, pa je propustio period priprema zbog povrede. Trenutno stanje je da ovaj tandem služi za mečeve ABA lige u kom se odmaraju nosioci. Dvejn i Ajzea se prilagođavaju na Evroligu, svako na svoj način. Jedan je postao suvišan u NBA, a drugi se suočava sa višim nivoom igre. Nije im lako, sigurno se trude da doprinesu na bilo koji način, ali očigledno kaskaju za ostalima. A ti ostali kaskaju, opet, za ostatkom Evrolige.

Za njih još postoje argumenti odbrane. Za Dejvisa i Brauna, slabije. Brendan Dejvis je sleteo u Beograd sa najbogatijom evroligaškom biografijom. Pokazao je u prvom kolu šta može dok je motivisan, da bi naglo popustio. Učinak pod košem, a i sa distance, sve je manji. Ne ulazi u kontakt, slabo brani pik end rol i sve je manje na parketu. Šta više, publika mu je na meču sa Barsom tapšala posle par ofanzivnih skokova kao da je junior željan podrške.

Stav Sterlinga Brauna na momente podseća na Šabaza Nejpira u Zvezdi prošle sezone. Poseduje građu, raspon ruku, tehniku, šut, ali sve ide prelagano do nivoa potpune nonšalancije. U jedine dve pobede Partizana je upravo on bio najefikasniji igrač, ubacivši ukupno 42 poena u duplom kolu. Da li je bivšeg saigrača Janisa Adertokumba u Baksima razmazila Alba ili je nešto drugo u pitanju? Svakako, ne izgleda dobro.

Na meču sa Olimpijom pokazali su šta mogu kad su potpuno fokusirani, završivši sa po 17 poena. Da li je to pozitivni izuzetak ili tek meč pokretač uspone forme?

Postoji mnogo znakova pitanja, pregršt nerazjašnjenih uloga i već sada sve manje vremena. Navijači Partizana veruju Željku Obradoviću, a na njemu je da rešava stavku po stavku. Crno-beli mogu da se uzdaju u dodatnu motivaciju, rasterećenost uloge favorita i veru da je upravo "večiti derbi" taj koji će preokrenuti čitavu sezonu.