Renesansa u "zelenoj šumi" - kakav će biti kraj Trinkijerijeve ovogodišnje bajke u Žalgirisu

Nakon loše serije rezultata koja je završena sa šest izgubljenih epizoda, Žalgiris je dva dana pre osvita 2024. godine odlučio da se rastane sa Kazisom Makvitisom.

Uprkos slaboj formi, odluka je iznenadila mnoge, s obzirom na to da je samo dve nedelje ranije litvanski tim izdao saopštenje u kom je podržao svog trenera, koji je istovremeno bio i selektor litvanske reprezentacije.

Jasno je ipak bilo da je Žalgiris iza kulisa neko vreme spremao vest o Makvitisovoj smeni, s obzirom na to da je u istoj objavi imenovan i njegov zamenik.

Za novog "šumara" izabran je Andrea Trinkijeri, koji je posle isteka ugovora sa Bajernom nekoliko meseci bio bez posla.

Očekivanja nisu bila velika, imajući u vidu koliko je nezahvalno ištiti rezultate od trenera koji je na pola sezone došao u tim koji nije selektirao, a kom pritom jako loše ide.

Takav scenario je kroz karijeru zapravo odgovarao italijanskom stručnjaku, naviknutom na rad u zahtevnim uslovima, te se i ovoga puta promena odmah osetila.

Polaganje temelja za novu sezonu

Po Trinkijerijevom dolasku, Žalgiris je bio na skoru 5-12 u Evroligi i već tada je bilo jasno da je Italijan doveden kako bi na vreme počeo sa sklapanjem tima za narednu sezonu.

To svakako nije podrazumevalo kićenje "Žalgiris arene" belim zastavama. Makar to nije način na koji Trinkijeri razmišlja.

Do kraja sezone, zeleno-beli su zabeležili devet pobeda uz osam poraza, zauzevši na kraju 14. mesto na tabeli, ostavivši iza sebe Bajern, Zvezdu, Asvel i Albu.

Podigao je ekipu, brzo uspostavio osnove svoje taktike, koja se brzo primala gde god da ju je posadio, zbog čega mu nije mnogo zamereno na kasnijem neuspehu u prvenstvu.

Tokom svoje karijere, 56-godišnji strateg se profilisao kao stručnjak za kup takmičenja, a uspesi u ligaškom formatu su mu često izmicali, što je delimično popravio u Bajernu.

Senke prošlosti su ga međutim ponovo sustigle u finalu litvanskog prvenstva, gde je Lijetuvos ritas bio bolji sa 2:1 u seriji u kojoj su sve pobede ostvarili gosti.

Navijači nisu bili srećni, ali su im se nezadovoljne grimase razvukle u osmehe već nekoliko meseci kasnije, iako ni pripreme za novu sezonu nisu mnogo obećavale.

Jeftin, ali odlično ukomponovan sastav

Većina evropskih klubova nije previše transparentna kada su platni spiskovi njihovih ekipa u pitanju. Žalgiris nije jedan on njih.

Litvanski klub je 13. septembra objavio spisak svih igrača na rosteru sa tačnim iznosom njihovih godišnjih plata, što je izazvalo različite reakcije ljubitelja evropske košarke.

Prvo što je privuklo pažnju bila je činjenica da pored pobrojanih imena nije bilo nijednog iznosa od sedam cifara.

Najplaćeniji igrač Žalgirisa trenutno je bivši igrač Partizana Alen Smailagić, koji zarađuje "tek" 780.000 evra godišnje. Drugi je Edgaras Ulanovas sa 650.000, a treći Silvan Francisko, još jedna letnja pridošlica, sa 530.000 evra. 

Sedam igrača stiglo je u Kaunas tokom leta, s tim da je Tajron Valas brzo napustio klub, te je u timu ostalo samo pet stranaca. Osim pomenutih Smailagića i Franciska, tu si iskusni Brajant Danston, Metju Mičel i Brejdi Manek.

Ostatak tima čine domaći igrači. Osim iskusnog Lukasa Lekavičijusa, Žalgiris na bekovskim pozicijama raspolaže sa mladim Dovidasom Gedrajtisom i Dejvidasom Sirvidisom, a šansu čeka i tinejdžer Mantas Juzenas.

Ignas Brazdejkis, čiju polovinu plate pokriva Olimpijakos, pokušava da pronađe formu koja bi ga možda vratila u NBA, a Ulanovas i Arnas Butkevičijus donose iskustvo i stabilnost.

Manek, koji od promene imidža neodoljivo podseća na Lerija Birda, sa svojih 206 centimetara predstavlja veliku pretnju u šutu za tri poena, dok se Mičel još uvek traži.

Danston i Laurinas Birutis zaduženi su za obezbeđivanje obruča.

Na prvu loptu - izuzetno "tanak" evorligaški sastav koji ne bi trebalo da ima šanse pored velikih budžeta kakve imaju grčki, španski, francuski, turski, pa i srpski klubovi.

Trinkijeri je pak, ponovo iznenadio.

Prvo mesto i gotovo savršen početak sezone

Posle još jedne u nizu tesnih pobeda protiv Monaka u sedmom kolu Evrolige, ekipa Žalgirisa osamila se na prvom mestu sa skorom 6:1.

Bila je to peta pobeda u nizu zeleno-belih, a jedini poraz pretrpeli su u Pireju, gde je pobedu bilo i nerealno očekivati.

Nisu bili očekivani ni trijumfi protiv Barselone i Monaka, a bezizlazno je delovala i situacija u Milanu, gde su gubili 27 razlike od Olimpije, ali su iz svakog od tih susreta izlazili kao pobednici.

Pobedili su još i Virtus i Makabi i na taj način se našli na liderskoj poziciji.

Kaunas i do sada nije bio poželjna destinacija za gostovanja, a posle prvih sedam kola, klubovi koji će morati da putuju u Litvaniju crvenom bojom zaokružuju taj datum u kalendaru.

Trinkijeri je od vazda neugodnog protivnika napravio tim od koga svi prezaju i koji je do sada savršeno kažnjavao svaki propust protivnika.

Svi nedostaci prikriveni su izuzetno agresivnom odbranom, timskom košarkom i šutom spolja. Čak i ako uspete da pobedite, što je do sada uspeo jedino Olimpijakos, mala je verovatnoća da će to bili lako i bez batina.

Osnove nisu menjane, te je Žalgiris - kao svaka prava litvanska ekipa - u vrhu po broju pokušaja za tri poena.

Osim toga, iako su na prvom mestu, nisu među vodećim ekipama ni po jednoj značajnoj statističkoj kategoriji. Naprotiv, pretposlednji su kada je broj postignutih poena po meču u pitanju.

Ni to im očigledno ne predstavlja preveliki problem

Franciskov ples i veliko NBA pojačanje

Sve do prve utakmice, nije se znalo koju verziju Franciska će Žalgiris dobiti. 

Iako sposoban da bude noćna mora svake odbrane kada uđe u ritam, Francuz je često bio sklon preterivanju i žutim minutima, zbog čega je između ostalog i odstranjen iz reprezentacije.

Kako stvari stoje na početku - dobili su bolju verziju. Francisko je trenutno peti po broju asistencija u proseku i beleži nešto više od 11 poena, uz nešto lošiji procenat šuta za tri.

Gotovo sav napadački potencijal ekipe nalazi se na bekovskim pozicijama, s obzirom na to da su Sirvidis i Gedrajtis posle Francuza zaslužni za najveći broj poena.

Ostali svoj najveći doprinos pružaju u odbrani i na ofanzivnom skoku, uz Smailagića koji igra sve bolje.

Jasno je ipak rukovodstvu da bi na duže staze ovaj sastav mogao da se muči i izgubi početni momentum, a apetiti su očigledno porasli. Stoga je na veliko iznenađenje mnogih angažovan Luni Voker, nekadašnji bek San Antonija, Bostona i Bruklina.

Nekoliko dana se govorilo o tome da Voker traži evropski angažman, ali su kao opcije figurirali Barselona i Real Madrid. Na kraju je nekadašnji izbor prve runde završio u Kaunasu.

Najbolje partije pružao je u San Antoniju pre tri godine, beleživši u proseku skoro 13 poena po meču za oko 25 minuta.

Sa njim u sastavu, uz izuzetan timski duh i nezgodan domaći teren, Žalgiris će sigurno napraviti iskorak u odnosu na nekoliko prethodnih sezona, iako je teško očekivati da će ostati na prvom mestu.

Plej-in nakon ovakvog početka ne bi trebalo da im izmakne, a ukoliko nastave u sličnom ritmu, moguće je i da završe u prvih šest, čime bi automatski obezbedili plasman u četvrtfinale.

Na fajnal-foru su poslednji put bili 2018. godine, a šanse za ponovni plasman na završni turnir od tada nikada nisu bile veće.

Nastavak serije pobeda Žalgiris će potražiti u Minhenu, gde se od 20.45 sastaje sa Bajernom.