Veteran OKK Kruševca Raičević o istorijskom uspehu: Nepravedno je što nas nije bilo na završnici Kupa u Nišu

Dimitrije Raičević je među veteranskim liderima OKK Kruševac koji su predvodili ekipu do istorijskog uspeha - finala drugog stepena Kupa Srbije. Očekivano, OKK Beograd je bio daleko bolji, ali je ekipa sastavljena isključivo od Kruševljana pokazala da je moguće dopreti nadomak završnice u "Čairu", iako su u tom trenutku bili u trećem rangu srpske košarke.

Klub čiji je osnivač 1998. bio poznati trener Nebojša Raičević, Dimitrijev otac, trenutno je u velikom usponu. Obezbedili su promociju u Drugu mušku ligu Srbije i lagodno dočekuju kraj sezone. Treninzi su sada laganiji, pa je posle jednog takvog Raičević razgovarao za Internet portal RTS-a.

Zasićen nomadskim životom sportskog profesionalca i kvarnom stranom međuljudskih odnosa, momak koji se na parketima sučeljavao sa Panterom, Avramovićem, Ročestijem i Feldinom vratio se u rodno okruženje, željan ponovnog naleta davno izgubljenog dečačkog entuzijazma. Zamenio je centar Atine i Porto Montenegro za svoj Kruševac, baš kada su se "sklapale kockice" najprijatnijeg iznenađenja u srpskoj košarci ove sezone.

Protiv Poleta za polet u viši rang

Često faktor sreće bude presudan u borbi izjednačenih, što i Dimitrije ističe u osvrtu na ključne duele protiv Poleta iz Ratine.

"Gro tih momaka iz Poleta su naši drugari, poznanici, prijatelji. Svi mi koji smo igrali neke više nivoe smo se vratili u rodne gradove kako bismo iz porodičnih, prijateljskih ili kumovskih odnosa pokušali da napravimo nešto dobro. Eto, nama se posrećilo. Da li je sreća ili zasluga, to samo dragi Bog zna", krenuo je Raičević od aktuelnosti.

"Postao sam svestan tek u poslednjem napadu protiv Poleta, kada smo vodili 19 razlike, a prethodno smo izgubili 12. Uvideo sam da smo uradili nešto veliko. Niko nije očekivao. Išli smo stepenik po stepenik, uz međusobni dogovor nas starijih i trenera kog smo slušali, pa da vidimo dokle možemo. Tako smo i mlađe motivisali. Tu smo gde smo jer smo zaslužili", dodao je Raičević.

Doza sreće nije protraćena

Prošao je Dimitrije Srbiju i region uzduž i popreko. Od Pančeva, Kragujevca, Beograda, Aleksinca, do Tivta i Atine. Sa 33 godine i promenom životnih prioriteta, usledio je dolazak kući "za stalno". 

"Počeo sam prošlu sezonu u Grčkoj, u Pagratiju, i onda sam posle toga prešao na polusezoni u Teodo Tivat, za koji sam ranije nastupao par puta. Igrali su ABA 2 ligu. Ove godine sam rešio da se vratim. Skupilo mi se dosta toga. Nisam više želeo da budem nomad u tuđim kućama, da spavam po tuđim krevetima. Sve je to lepo dok ne ostaneš sam, kao što je bilo u Grčkoj. Koliko god je lepo što si u centru Atine, nemaš s kim da ljudski popiješ kafu. Takođe, na sve to i moje 33 godine i duga veza. Tad poželiš da se vratiš u prijatnu sredinu. Želeo sam povratak na početni kolosek i bilo mi je muka od svih tih priča oko nameštanja, prodavanja utakmica, neprimanja para, kašnjenja plata... Hteo sam da se vratim izvorištu i da se ponovo radujem malim uspesima i ciklusima, drugarstvu... I tako sam se vratio u klub koji drži moj otac. Tako je počela priča", priča Raičević.

Dok je brojao poslednje utakmice u inostranstvu, OKK Kruševac je napredovao ka višem rangu takmičenja. Sreća prati hrabre, to sigurno, a hrabost dolazi iz uverenja da činiš pravu stvar. 

"Poslagale su nam se kockice. Posrećilo nam se da se liga širila. Prošlo se u Prvu mušku regionalnu ligu za 'zelenim stolom'. Užice i Batočina su delili prvo mesto, mada je Batočina imala bolji međusobni skor. Užice odustaju i otvara se jedno mesto za OKK Kruševac i Priboj. Ekipa Priboja nije imala dobru finansijsku konstrukciju, koliko sam upoznat, i tako mi prolazimo dalje. Tad se skuplja ekipa", objašnjava Raičević.

"Po saznanju da se plasiramo u viši rang, krenulo je okupljanje svih nas bivših saigrača, koji se znamo još iz Napretka, pre desetak godina. Recimo, bivši kapiten Vojkan Milinčić, Jovan Đorđević-Marinković... I tu još desetak lokalnih igrača, pride. Što je fascinantno, svi smo Kruševljani. Nema nikoga sa strane. Nošeni kumovskom, prijateljskom, rodbinskom pričom krenuli smo u maniru 'ajde da probamo. Otvorili smo sa sedam ili osam pobeda zaredom. Mislilo se da ćemo pasti u nekom trenutku, ali onda smo mi iskusniji po pogledu na raspored uvideli lepu priliku - što ne bismo probali? Pritom, mnogi od nas imaju primarna zaposlenja - interventna policija, konobarisanje, studije kriminalistike, fabrika... U šali kažem banda iz Šervudske šume", priča Raičević.

Čudo u Kupu

Fantastičnim partijama protiv Jagodine i dva niška kluba, Kruševljani su došli do rezultata o kojem su samo sanjali.

"Prijavili smo se za Kup, ništa ne sluteći. Prvu utakmicu u Gornjem Milanovcu smo slučajno dobili. Njihovi igrači su školovani, potekli u Čačku, sada skupljeni zbog druženja, kao i mi. Prošli smo košem u poslednjoj sekundi. Zatim smo Jagodinu, tim iz drugog ranga, na svom terenu vrlo lagano pobedili, sa 37 razlike u jednom momentu. Zatim, Niš sa 20 razlike, a oni su upali u KLS ove godine. Protiv Juniora iz Niša smo se namučili, prelomili smo ih u poslednjoj četvrtini i tako prošli u finale protiv OKK Beograda. Nije bilo realno da prođemo jer se radi o klincima koji su najbolji na celom Balkanu, koji treniraju dva puta dnevno. Svi od 17 do 20 godina u punoj snazi. Borili smo se koliko smo mogli", ističe Raičević.

Egzotične pojave predstavnika nižih liga poput Hercegovca iz Gajdobre ili Svetog Đorđa iz Žitišta oplemenjivale su završni turnir u "Čairu". Ove godine je OKK Kruševac mogao da bude na njihovom mestu, ali...

"Nije bilo u redu što nismo otišli na Kup. Godinama unazad su se finalisti drugog stepena direktno plasirali na završnicu Kupa. Širenjem ABA lige do šest srpskih predstavnika naprasno je doneta nikom jasna odluka da prvoplasirani tim KLS-a na polusezoni prolazni direktno. Nepravedno je. Zašto smo onda mi igrali od prvog kola? Zašto oduzimaš nekim manjim klubovima šansu da se negde predstave? Sigurno bi nas neko isprašio nadalje, ali ispoštuj obavezu prema onima koji su bili bolji od ekipa iz višeg ranga, kao mi. A baš smo se digli posle plasmana u finale i atmosfera je bila predivna. Hala se napunila prvi put od, recimo, koncerta Zdravka Čolića", naglašava Raičević.

Društveno-humani princip, ljudskost pre svega

Podstaknuti naglim publicitetom, ostali su dosledni bazičnim vrednostima. Nisu naplaćivali karte za utakmice, već su se okrenuli humanitarnom radu skupljajući pomoć malom Dimitriju Gođevcu.

"Sin moje poznanice je bolovao od teške genetske bolesti. Hteli smo da prikupljeni prihod ode za njegovo lečenje. Sav prikupljeni prihod, i od naših SMS-ova i iz kutije je otišao za lečenje baš mog imenjaka Dimitrija. Slali smo poruku svim klubovima iz drugog stepena da su humanost i dobrota najbitniji, na kraju krajeva, a ne halapljivost", rekao je Raičević, komentarišući porast interesovanja u gradu u kojem je FK Napredak prvo ime.

"Posle Kupa smo napravili 'bum'. Ljudima je bilo drago da se vratio dvoranski sport u Kruševcu i uvideli su da sve radimo iz dobre namere, a ne iz pobuda da nekom nešto dokazujemo. Već smo dokazali da se kroz pošten i normalan rad može da doći do uspeha", kaže kombo-bek Kruševljana.

Doprinos mlađih igrača

Kako samo ime kaže - Omladinski košarkaški klub se bazira na razvoju mladih igrača. Svoje prve korake su za ovih 28 godina u Kruševcu napravila braća Nemanja i Ognjen Jaramaz, bivši članovi Mege Milenko Veljković i Đorđe Simeunović, zaključno sa sadašnjim mladim asom Mege u nastajanju Nikolom Karalićem.

Vazda klimavo i upitno samopouzdanje mladih igrača u svakoj ekipi postavljeno je ove sezone na sigurne noge kroz odlične rezultate i komunikaciju.

"U ključnim utakmicama na kraju sezone nam je njihova pomoć bila potrebna, jer se mi stariji brže trošimo. Imali su prostora za grešku. Recimo, kada je meč rano rešen u našu korist, posle prve četvrtine, igrali su u ostatku kako bi stekli sigurnost za utakmice koje će nam značiti. Kada smo uvideli lepu priliku, onda smo i mi stariji povukli, baš zbog prijateljskih odnosa. Da nešto ostane iza nas, da i ti drugi momci imaju lepu uspomenu", ističe Raičević.

"Niz pobeda na početku značajno je uticao na njihovo samopouzdanje. Kada smo im objasnili da su i oni nama potrebni, kao i mi njima, video sam na treningu i sparingu da više nema mlake odbrane, već ulaze borbeno i tvrdo u kontakt", pojasnio je Raičević.

Planovi za narednu sezonu

Klub koji se prethodnih par godina oslanjao na dobrovoljni ostanak momaka koji su izašli iz kategorije juniora i na finansijsku pomoć "Trajal" korporacije suočava se sa većim izazovom. Nošen ličnim i iskustvom saigrača, Raičević veruje u ostanak u drugom rangu.

"Sastav će biti 90 posto isti. Plasman u viši rang sam po sebi nosi veće finansijske probleme. Ne možete se osloniti samo na milostinju od grada i na članarinu od dece. To više nije realno. Biće potrebna počajanja na kritičnim pozicijama visokih igrača, plejmejkeru i krilnom centru, ali gledano na partije protiv timova iz viših rangova, mislim da nećemo imati nikakvih problema", zaključio je Raičević u razgovoru za RTS.