Jokić član "devetorice veličanstvenih" NBA lige - legende sa bar tri MVP zvanja

Za 48 godina NBA lige, tek devet igrača su po tri puta dobijali najznačajnije zvanje u svetu košarke bar tri puta. Među njima je jedan stranac i to Srbin.

Tri dana pred otvaranje koverte i izgovaranja imena Nikole Jokića u živom programu, Čarls Barkli je izjavio kako je Somborac najbolji internacionalac u istoriji NBA lige, prevazišavši Dirka Novickog. Samo pre 10 godina, Dirk je bio vrhunski standard za svakog stranca sa ambicijama da se dokaže u najjačoj ligi sveta, a Jokić ga je prevazišao za koplje.

"Džokerova“ pozicija na košarkaškom Olimpu je među bastionima, stubovima američke profesionalne lige. Gigantima koji su postavljali nova dostignuća, menjali igru samom svojojm pojavom i umećem. Kao što je Nikola tranformisao poziciju centra svojim pregledom igre, inteligencijom i nesebičnošću, tako je i spominjanje njegovih prethodnika neizbežno u svakom, makar površnom, razgovoru o košarci.

Bil Rasel (1958, 1961-63, 1965)

Najsvetliji momenat Jokićeve karijere vezan je za ovo ime. Nikola je na podijumu primio nagradu za MVP-a finala upravo nazvanu po Bilu Raselu.

Ikona američkog sporta, čiji uticaj prevazilazi teren, već zadire i u polje borbe i pokreta za rasnu ravnopravnost na njihovom vrhuncu. Sinonim pobeđivanja, liderstva, autoriteta, hrabrosti i inteligencije. Osvajač rekordnih 11 NBA titula, od čega osam zaredom.

Osnova najtrofejnije NBA dinastije svih vremena – Boston seltiksa sa kraja 1950-ih i tokom celih 1960-ih. Izumitelj blokade šuta kao ciljanog poteza, a ne pukog mlataranja rukama. U poznim igračkim godinama preuzeo je ulogu igrača-trenera i samim tim je postao prvi afro-američki trener u NBA ligi. Vladar na skoku, potcenjeni atleta, harizmatični vođa.

Rasel je bio deo čuvenog skupa sa Muhamedom Alijem, Luom Alsindorom (kasnije Karim Abdul Džabar) i Džimom Braunom, najvećih afro-američkih zvezda tih godina, politički osvešćenih, koje su se trudile da svojim uticajem daju podsticaj protestima protiv rasizma.

Petostruki MVP je preminuo 13. jula 2022. i u njegovu čast su svi timovi na prednjoj strani dresa nosili broj šest, a čak su nalepnice sa tom cifrom nalepljene na parkete od Atlantika do Pacifika.

Vilt Čemberlen (1960, 1966-68)

Čini se da se bar na nedelju-dve pojavi podatak kako je Nikola Jokić prvi još Vilta Čemberlena koji je ostvario neka bizarna individualna statistička dostignuća. Redovne su šale kako je „Džoker“ lider u „još od Vilta Čemberlena“ kategoriji.

Prva „rok zvezda“ NBA lige. Sušta suprotnost, najveći rival i najbliži prijatelj Bila Rasela. Protagonista jedne od najčuvenijih sportskih fotografija svih vremena sa brojem 100 na parčetu papira.

„Plejboj“ i egocentrik. Hodajuća atrakcija. Nikad do tada viđena kombinacija sirove visine, snage, brzine i odraza.Čista sila prirode koja je poput cunamija rušila sve što joj se nađe na putu do obruča. Rekorder po broju poena i skokova na jednom meču. Prvi prvom pogledu na njegove brojke se čini da je to moguće učiniti u video igrama. Kako drugačije objasniti da je neko beležio 50,4 poena, 25, 7 skokova, igrao 48,5 minuta u jednoj sezoni? Jedne sezone je bio najbolji asistent lige, samo da bi dokazao da i to može kad hoće.

Čemberlen je sinonim za vanvremensku nadmoć i neostvarivih rekorda.

Karim-Abdul Džabar (Lu Alsindor) (1971, 1972, 1974, 1976, 1977, 1980)

Ukoliko se uzme u obzir kompletna košarkaška karijera, od prvih koraka do penzije, Džabarova je najbogatija. Tokom srednjoškolske karijere je bio deo tima koji je nanizao 71 meč bez poraza. Na koledž je otišao sa 79-2 u „Pauer memorijal akademiji“. Nastavilo se blistanje i na Ju-Si-El-Eju kod Džona Vudena. Tri sezone, tri titule, tri priznanja za igrača godine.

Mladi Lu Alsindor je pri prvom koraku na NBA parkete 1969. u dresu Milvoki baksa se nametnuo kao zvezda sadašnjnosti, a ne budućnosti. „Nebeska udica“ je harala 20 godina u dresu Baksa i Los Anđeles lejkersa, otišavši u penziju kao najbolji strelac svih vremena, šestostuki NBA prvak, šestostuki MVP i učesnik ol-star meča čak 19 puta.

Tron na večnoj listi strelaca je od Džabara preuzeo Lebron Džejms prošle sezone.

Intelektualac, samotnjak, erudita i ponosni Njujorčanin.

Mozes Maloun (1979, 1982, 1983)

Nastavlja se nizanje centara. Džabar je harao NBA parketima do pojave Mozesa Malouna.

Mlađi prezimenjak Karl je ostao bolje urezan u sećanju, ali je „Mojsije“ ipak uspeo da svoje sledbenike dovede do NBA prstena.

Prvi srednjoškolac među profesionalcima. Devetnaestogodišnji Mozes je preskakanjem koledž košarke i samim potpisom za Juta starse iz rivalske ABA lige učinio istorijski potez. Taj kuriozitet je potkrepio fantastičnom karijerom. Umetnik na ofanzivnom skoku. Profesor igre u reketu. Nije ima Karimovih 220 centimetara, Raselovu hitrinu, Čemberlenove atletske moći, ali je gospodario ispod obruča na obe strane.

Specijalitet ovog teškaša bilo je nabacivanje lopte o tablu zarad dodatnog skoka. Potez koji srećemo i kod Jokića. Džulijus Irving i Filadelfija bi ostali bez titule da se nisu osmelili i doveli Malouna iz Hjuston roketsa. Poslednji ol-star nastup upisao je 1989, što dovoljno govori o njegovoj dugovečnosti.

Preminuo je prerano, u 60. godini 2015. godine. Roketsi i Siksersi su povukli njegov broj 2, odnosno 24, iz upotrebe.

Irvin „Medžik“ Džonson (1987, 1988, 1990)

Koliko ljudi zna da se „Medžik“ Džonson zove Irvin? To je najbolji opis igre najvećeg plejmejkera u istoriji NBA lige. Magija.

Ima li nekog ko ne voli „Medžika“? Osmeh od milion dolara. Čovek-Holivud. Glavni šoumen u „Šoutajm“ Lejkersima osadmesetih. Čovek čija je pojava uz Lerija Birda spasila NBA ligu od propadanja i marginalnosti. Revolucionarni dvometraš na poziciji plemejkera, koji je iz noći u noć uveseljavao gledaoce atraktivnim asistencijama. S druge strane, rešavao je mečeve kad se lomilo.

Harizma glumačke superzvezde, takav i stil života. Gde god se kretao i šta god da je činio, bilo je posuto zlatom. Što se tiče zlata, okićen je sa pet NBA prstenja.

Zaštitino lice u ekspanziji borbe protiv side, od koje je i sam bolovao. Danas rado viđen gost i govornik, garant zabavne večeri, smeha i uživanja.

Leri Bird (1984-1986)

Nikola Jokić je fenomen u današnjoj košarci, kao što je bio Leri Bird pre 40 godina.

Kao i u slučaju Rasela i Čemberlena, Bird je imao isti odnos sa Džonsonom. Uz Jokića, jedini belac u ovoj skupini.

Najbolji beli košarkaš svih vremena NBA lige. Prgav, ubojit i snajperski precizan. Leri „Ptica“ je nanizao tri MVP zvanja sredinom osamdesetih, kad su i Boston seltiksi doživeli renesansu, naročito kroz rivalstvo sa Lejkersima.

Na prvi pogled bi se reklo da tako spor igrač, atipičnog stava pri šutiranju, neće moći ništa da uradi u NBA ligi. Međutim, Bird je dokaz da veština, znanje i šampionsko srce prevazilaze sve poteškoće.

Priča o „peckanju“ i provokacijama rivala ima bezbroj. Znao je da mu nema ravnog i smelo se rugao. Čuvarima je najavljivao akciju i poteze i nisu mu mogli ništa. Današnja trojkaška era NBA lige bila bi tek prava za trostrukog NBA prvaka.

Majkl Džordan (1988, 1991,1992, 1996, 1998)

Najveći svih vremena. „GOAT”.

Kad nekom hoćete da objasnite nečiju veličinu, koristite frazu: „onaj je Džordan u tome“. O Džordanovoj karijeri se skoro sve zna, mahom i zbog globalnog širenja lige baš u periodu njegovog vrhunca. Zaštitno lice NBA lige u doba njege planetarne ekspanzije.

Što se tiče isljučivo Džordanovih MVP zvanja, prvo je osvojio 1988. kao dominantna figura u Čikago bulsima. „Bikovi“ još uvek u tom periodu nisu mogli da pariraju Bostonu i Detroitu, pa se smatralo da je do prvenca došao isključivo zahvaljujući impresivnim brojkama.

U „godinama terora“ po NBA ligi sa šest prstenja za osam godina, Džordana su sprečili Čarls Barkli i Karl Maloun da postane rekorder po broju MVP priznanja. Tačnije, sprečili su ga glasovi novinara kojima je dosadilo da se stalno njemu dodeljuje nagrada. Svakako se znalo ko je „šef“ na terenu, a i njemu su samo titule bile na pameti.

Lebron Džejms (2009, 2010, 2012, 2013)

„Kralj“ je pre 11 godina bio MVP, a još uvek igra. Šta više, sučeljavao se sa Jokićem u prvoj rundi plej-ofa.

Proglašen za „Izabranog“ 2003. godine, Džejms je ispunio svoju misiju, postavši nešto najbliže Džordanu i pojam dugovečnosti.

Prešao je Džabara na mestu broj jedan na listi najboljih strelaca svih vremena. Osvojio je četiri prstena sa tri kluba – od Majamija je načinio dinastiju, odužio se rodnom Klivlendu titulom u najspektakularnijem finalu svih vremena, a Lejkersima je doneo nov sjaj trofejom u „bablu“ 2020. godine.

Lebron je daleko od MVP dana, ne predaje se godinama i čeka dolazak sina u ligu. Ne zna se koliko još „goriva ima u rezervoaru“, ali je dovoljno učinio da se nalazi u debatama za najboljeg svih vremena.

Svaka od navedenih legendi je „zakucana“ u top 15 igrača svih vremena. Jokić je na svom vrhuncu i sa svakim novim dostignućem krči svoje mesto među velikanima.