Beskrajni crveni krug i u njemu Zvezda 

Na početku beše nada. Mnoštvo novih igrača, slatkorečiva obećanja i velika očekivanja. Dovoljno za veru u drugačiji ishod, uprkos dobro znanom početku, na kom su pik end rol “vrteli” duhovi prošlosti. 

Ponovo je, kao po navici, počelo loše. Ponovo je, nedugo zatim, smenjen glavni trener. Ponovo su pojačanja, makar njihov veći deo, više oduzimala nego doprinosila. Ponovo se pobeđivalo tamo gde se nije očekivalo, a gubilo gde se nije smelo. Ponovo su se rešenja tražena u hodu završavala greškama u koracima. Ponovo je nedostajalo malo i ponovo je, uprkos svemu, tinjala nada, sve dok je, ponovo, u svom kljunu nije odneo albatros. 

Deža vi. Repriza. Dan mrmota. 

Bila je Crvena zvezda ove sezone, kao i prošle, uvek nadomak uspeha u Evroligi. Nadomak mesta koja vode u doigravanje, važnih pobeda u tesnim mečevima, pravih pojačanja i dostizanja promenljivih ciljeva. No, uprkos tome što se krajnji rezultat dao naslutiti, nada među navijačima nije umirala, sve dok nije ostala bez svesti u vetrovitom Berlinu. 

A tamo je u "Mercedes-Benc areni" puštana repriza gotovo svake Zvezdine utakmice iz tekuće sezone. Ponovo je krenulo sporo, a nastavilo se tragično. Ponovo je napad bez Miloša Teodosića bio statičan, a izbor šuta upitan. Ponovo je komunikacija u odbrani izostala, a sigurnost u skoku iščezla. 

Ponovo je Jago dos Santos previše držao loptu bez rešenja, opravdavajući kritike koje su ga kao senka pratile uprkos boljoj formi. Ponovo je Dejan Davidovac iskazao neodlučnost zbog koje, nažalost, nije napravio veću karijeru. Ponovo je Fredi Gilespi pokazao da dresovi sa grbom Evrolige nisu krojeni za njega, a Majk Tobi da se, uprkos svim šansama, jednostvano nije snašao. 

Unatoč svemu tome, ponovo se kao i mnogo puta ranije Zvezda u drugom poluvrmenu vratila u meč. Ponovo je, u maniru pravog šampiona kakav i jeste, povukao Adam Hanga. Ponovo su “crveno-beli” imali priliku da u završnici pruže veštačko disanje nadi svojih navijača i izbrišu iz sećanja lošu igru. Ponovo je ipak nedostajalo malo. Jedna dobra odbrana, defanzivni skok, iskorišćena bacanja ili pogođena trojka - razlika između onih ispod i iznad crte. 

Previše ponavljanja da bi se očekivao drugačiji ishod. 

Cela Zvezdina sezona stala je u jednu utakmicu. Utakmicu koju je ekipa Janisa Sferopulosa ponovo izgubila, iako je imala priliku da eventualnom pobedom preokrene sezonu u završnici i izađe iz začaranog kruga. 

Osim navedenog i uobičajenog, ovoga puta su i povrede značajno doprinele lošim rezultatima. Igrači od kojih je zavisio inače tromi napad izostali su u ključnim momentima sezone, a zamene su kasno stigle. 

Janis Sferopulos pokazao se kao odlično rešenje kada je održavanje raspoloženja i zajedništva u svlačionici u pitanju. U većem delu sezone izgledalo je da izvlači maksimum iz ekipe koju je zatekao, iako je bilo utakmica u kojima je delovalo da priprema nije najbolje odrađena ili da makar nije sporvedena na očekivani način. Njegova sudbina je stoga takođe ogrnuta velom misterije. 

Oscilacija u igri, ali i stavu i zalaganju je bilo previše, te je ista ekipa bila u stanju da u jednom poluvremenu izgleda u potpunosti potonulo i malokrvno, da bi u drugom bespoštednom borbom vraćala nadu navijačima. Za najviše domete, to ipak nije dovoljno. 

A kada se budu svodili računi, a svodiće se, iako će kasnije verovatno završiti na dnu nečije fioke, najveći trn u oku biće porazi od ekipa sa dna tabele. Ni to naravno nije prvi put. Pitanje je samo može li Zvezda da se izvuče iz beskrajnog kruga u koji je zapala i koji joj, osim uverenja u vernost navijača, nije doneo ništa dobro.

Evroligaška sezona međutim još uvek nije gotova. Nada se nalazi u komi i u teškom stanju je iz Berlina prevezena u Beograd. Zvezdu očekuju dve veoma teške utakmice na domaćem terenu u okviru duplog kola protiv Valensije i Barselone iz kojih mora da izađe kao pobednik, ukoliko želi da svoju vernu pratilju održi u životu. Prognoze, međutim, ne deluju nimalo obećavajuće.