Fatamorgana publike i maglovito veče pred put na Daleki istok

Skandiranje imena države na mečevima reprezentacije nije retkost.

Ipak, na utakmici protiv Portorika, „Srbija, Srbija“ moglo se čuti ipak nekako prigušeno tek početkom četvrte deonice, kada je jedina nepoznanica bila rezultatska razlika. Razlog je jasan. Potcenjivanje protivnika, jer se očekivala ubedljiva i rutinska pobeda, a u isto vreme pojavio se crv sumnje jer na parketu nije viđen najbolji!

Nedostaje nam najbolji, Nikola Jokić. Kada nema najboljeg seniora, tu je najbolji junior Evrope, Nikola Topić, koji je pobrao aplauze publike željne pobeda nacionalnog tima.

Svaki njegov potez ispraćen je burnim reagovanjem, aplauzima i svesrdnom podrškom. Ali selektor Pešić ga neće voditi na Mundobasket!

Publika želi najboljeg, a reprezentativci lidera. Čini se da će vođa na parketu biti Stefan Jović, sa iskustvom, asistencijama, promenom ritma preko potrebnom timu.

Disciplinovan pristup i nedostatak podrške

Publika se obično raduje samo velikim pobedama, ali posle velikih poraza zadovoljna je ma kakvim trijumfom, čak i malim, pobedi se više ne gleda u zube.

Za razliku od pune Arene prošle godine, kada smo sa Jokićem savladali Grke u kvalifikacijama za SP, ovoga puta bilo je i praznih mesta i uspavanih navijača.

Na početku su pozdravili reprezentativce i – to je to, bez skandiranja makar u uvodnim minutima, kada je igračima podrška najpotrebnija.

Publika kao ošamućena zbog izostanka brojnih igrača, a razloga za podršku je bilo na ovoj utakmici.

Svaki Pešićev savet igrači su shvatili ozbiljno, a onome ko nije čuo selektorovu zamisao, saigrač bi mu to preneo na terenu.

Čini se da su odnosi među igračima i u celom našem stručnom štabu – prijateljski. A iako je publika tražila od selektora da u igru uvede Nikolu Topića, Pešić se na to nije obazirao.

A onda se Pešić predomislio, na parket je izveo Nikolu kako bi se Milutinov odmorio. 

Podrška je stigla ne samo sa tribina nego i od Jovića, pa je Topić pun entuzijazma istrčao na teren. Želja za dokazivanjem mladog igrača i podrška sa klupe najbolje ilustruju atmosferu u reprezentaciji.

Možda je publika je ostala nema i zbog Portorika, nije bio dostojan protivnik, niti atraktivan tokom priprema.

Na osnovu prikazanog ipak može da raduje disciplina i odnos prema igri naših reprezentativaca, a da li je to dovoljno za Mundobasket, ostaje da se vidi.