Igor Kokoškov – baš ono što Srbiji treba

Istanbul, veče finala Evropskog prvenstva, godina 2017. Srbija koja je silno oslabljena došla na turnir u neizvesnoj završnici gubi zlatnu medalju od nikad jače reprezentacije Slovenije.

Verovatno jedini Srbin koji je te večeri iskreno slavio pobedu "zmajčeka" bio je Igor Kokoškov, koji je kao selektor predvodio Slovence do najvećeg uspeha u njihovoj istoriji.

Nakon što je dao nekoliko izjava za svetske, evropske i velikoj većini slovenačke medije, i sa osmehom na licu obavio istu dužnost na zvaničnoj konferenciji Fibe, strpljivo sam sa malim brojem kolega sačekao Igora ispred pres-centra, i posle razgovora o samoj utakmici postavio mu pitanje (na srpskom naravno) vođen mišlju velikog broja Srba koji prate i vole košarku:

"Igore, dobar deo navijača iz Srbije komentarisao je da bi voleli da vas vide jednog dana na mestu selektora Srbije. Kakav je Vaš komentar na to?"

Odgovor je bio profesionalan. Iskren. Pun poštovanja. Skroz na mestu.

"Nije fer sa moje strane da dam bilo koji komentar na to jer reprezentacija Srbije ima instituciju od trenera, čoveka koji je izuzetno bitan za taj tim i nacionalni je simbol koji traje. Sale je toliko toga uradio kao igrač i sada kao trener. Ne zaboravimo Olimpijadu, ne zaboravimo evropska i svetska prvenstva. Srbija ima dobrog trenera i ja im želim da to potraje, a za sve ostalo – videćemo", rekao je Igor 17. septembra 2017.

Tačno 26 meseci kasnije, u večeri kada su dva najveća srpska košarkaška kluba igrala prvi derbi u novoj sezoni, 17. novembra 2019. godine postalo je izvesno da "videćemo" postaje "gledaćemo".

A ta opcija pojavila se kineske večeri 14. septembra, neposredno nakon neuobičajeno kratke konferencije Saleta Đorđevića posle pobede nad Češkom u borbi za peto mesto na svetu, kada je on (ne)očekivano saopštio da odlazi sa mesta selektora Srbije.

Već tada je Igor postao kandidat za naslednika, a to je uz takođe dokazanog trenera Sašu Obradovića bio sve do nedelje.

Onda je u nedelju prvi do iole čvrste potvrde da će se Igorovo imenovanje i dogoditi došao kolega Vlada Preradović iz Novosti.

Upravo sa njim i još dvojicom kolega iz Srbije razgovarao sam nakon bolnog poraza "orlova" od Argentine u četvrtfinalu. Zajednička ocena bila je da je Kokoškov baš ono što Srbiji treba ako Sale odluči da "digne sidro", što se ubrzo i desilo.

Igor je trenerski mlad, ali prilično iskusan.

Osim što je u NBA ligi prošao gotovo sva mesta u trenerskom "stafu" i dogurao do prvog trenera, on je tu ulogu znatno ranije dobio u reprezentativnoj košarci.

Bio je selektor Gruzije sedam godina (od 2008. do 2015. godine) i vodio ih je na tri prvenstva Evrope.

Potom je nešto manje od dve godine sedeo na klupi Slovenije (od 2016. do 2018. godine), sa kojom je napravio već pomenuti podvig.

Ne treba zaboraviti da je bio pomoćnik u selekciji SCG na EP koje je 2005. održano upravo u našoj zemlji, a koje ne pamtimo po lepom.

Nova škola sa primesama stare, jugoslovensko-srpske.

Igor je trener koji je trenersko ime gradio i izgradio u Americi i NBA ligi. Ipak, ni on a ni mi u Srbiji nećemo zaboraviti da je upravo na rodnoj zemlji počeo i osnove naučio radeći sa stručnjacima "starog kova" koji su ostavili dubok trag, a u njegovom konkretnom slučaju to je bio legendarni Borivoje Bora Cenić iz OKK Beograda.

Takođe, bitno je istaći da je upravo preko Udruženja trenera tada Jugoslavije Igor dobio i aspolutno iskoristio šansu da se stručno usavršava u Americi.

"Enbiejiziran", ume da radi sa zvezdama iz najjače lige sveta.

Srbija, koju će Igor nadamo se sa uspehom voditi u godinama koje dolaze, trenutno ima šest NBA igrača i svi oni bi trebalo da budu na raspolaganju selektoru za prvu akciju, a to je predolimpijski kvalifikacioni turnir u Beogradu.

Jokić, Bjelica, Bogdanović, Marjanović, te "rukiji" Gudurić i Smailagić trebalo bi da predstavljaju pokretačku snagu "nove" Srbije. Svi oni (neki manje, neki više) imaju iskustva rada u najboljoj ligi na svetu i u direktnom su kontaktu sa tamošnjim sistemom rada, koji nesumnjivo preuzima primat i nad reprezentativnom košarkom, ako ga već nije i preuzeo.

Upravo tu bi Igorova uloga trebalo da bude od epohalne važnosti, pošto on zna, razume i dokazano (Dragić, Pačulija) ume da priđe i dopre do mozga evropskih NBA igrača. Uz to, prvi je evropski trener koji je samostalno vodio jedan NBA tim. I možda najbitnije – živi košarku svaki dan, ceo dan.

Kada se završe formalnosti i Kokoškov zvanično bude promovisan u novog kormilara srpskog košarkaškog tima, pred njim će biti puno izazova.

Sagledavanje aktuelnog trenutka i analiza zatečenog stanja u timu, i brzinska priprema za ono što sledi i vrlo brzo dolazi. Pre svega i najvažnije od svega je kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, koji će se igrati u beogradskoj Areni.

Taj turnir zakazan je za period od 23. do 28. juna naredne godine, te će Kokoškov imati zadatak da hitro deluje kada je reč o formiranju tima saradnika i stručnog štaba, kreiranja spiska kandidata i pravljenja plana priprema za takmičenje gde pravo na grešku ne postoji.

Dakle, Igor će odmah uskočiti u cipele koje je Sale izuo u one večeri u Pekingu.

U tim cipelama će i dalje biti dva kamenčića da žuljaju i opominju. Jedan u levoj a jedan u desnoj. Oni su uvek bili tu i biće dok je košarke u ovoj zemlji.

Jednom je ime pritisak, a drugom vrhunski rezultat.

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)