Uloga Dražena Petrovića u uspehu Golden Stejta

Kada je Andrea Trinkijeri izjavio da je Stef Kari svojom igrom na neki način produžio ono što je započeo Dražen Petrović krajem osamdesetih i početkom devedesetih u NBA, prodro je mnogo dublje iza one dirljive slike na kojoj mali Stef u krilu svog oca Dela posmatra Dražena kako šutira na takmičenju za tri poena tokom jednog od Ol-Star mečeva.

Kari u drugoj deceniji dvehiljaditih jeste postao ono što je Dražen bio u jugoslovenskoj a potom i španskoj košarci ranih osamdesetih - šuter koji svojom neverovatnom efikasnošću donosi trofeje.

Istorija NBA lige ostavila je iza sebe veliki broj velikih šutera ali svaki od njih bio je doživljen samo kao element neke šire dobitne kombinacije, a mnogo češće kao igrač koji je ostajao bez trofeja.

Draženovo vreme je u NBA gotovo u potpunosti odustalo od postavke gde će šuter biti kamen temeljac trofejne ekipe.

To je bilo vreme Medžika i Birda, Karima i Melouna, a i onda kada se Džordan izborio za status najvećeg to je bilo baš zato što nije bio samo šuter.

Stoga je Draženov dolazak u Ligu bio praćen periodom adaptacije na novu igru gde je morao da nametne svoj pristup, sa dosta kretanja, istrčavanjima iz bloka i šutem sa distance.

Treba imati u vidu da je Dražen neke od svojih najspektakularnijih partija u Evropi ostvario u taktičkim postavkama gde je masu šuteva izbacivao maltene frontalno, bez bloka i nekih odigravanja sa saigračima.

Nažalost, prerana smrt u saobraćajnoj nesreći 1993. godine ostavila nas je bez jasne slike koliko daleko bi Dražen dogurao u NBA, premda možda u njoj ne bi ostao posle praznog čeka koji mu je navodno ponudio vlasnik Panatenaikosa.

Šta je Dražen bez Danka 

Kari je međutim, igrajući slično Draženu postao predvodnik jedne nove NBA lige koja jako drži do šuta za tri poena. Neke ekipe maltene dođu do perimetra i četiri igrača na njemu stanu a onda neki solista poput Adetokumba ili Hardena uđe u reket da sve reši sam.

U saradnji sa drugim ubitačnim šuterom Klejom Tompsonom, Kari je uspostavio dominaciju Golden Stejt Voriorsa kojima se posle nekoliko izgubljenih bitaka protiv njih pridružio Kevin Durent, verovatno najbolji igrač svoje ere, da nije Lebrona Džejmsa koji ionako pretenduje na titulu najboljeg u mnogo dužem isečku vremena.

Kada se pridružio Kevin Durent, igrač koji ume sve i za kog nema tajni ni na jednom zadatku, Voriorsi su postali ekipa tri umesto dve zvezde.

Međutim, kao što će vam reći svaki ljubitelj jugoslovenske košarke, ne bi bilo Dražena bez Cvijetičanina, dakle ono što je bio razlog njihovog uspona i razlog njihovog eventualnog pada jeste ekipa epizodista koju je skupio Stiv Ker.

Za početak, ni Kari, ni Tompson, pa ni Durant nisu primer zdravlja. Oni su skloni povredama i dugim pauzama kada ih one zadese.

Za razliku od drugih zvezda, recimo narečenog Lebrona, oni ne umeju da ekonomišu svojim zdravljem - povrede ih sustižu i tokom regularne sezone i u plejofu.

Svaki od njih ima hronične probleme ortopedsko-traumatološkog tipa ali i pehove, poput Tompsonovog potresa mozga pre koju godinu. U aktuelnom plejofu pauzira Durent, u prethodnim su to činili i Kari i Tompson. Ali, mašina je uvek gazila.

Konačno, Voriorsi su fenomen po tome što se njima jedne sezone i sam trener povredio i Stiv Ker je morao da delegira vođenje utakmica svom tadašnjem pomoćniku Luku Voltonu.

Osnov te mašine čine Drejmond Grin, zvezda iz senke, možda i jedini aktuelni pretendent na mesto naslednika Čarlsa Barklija i kako rekosmo ekipa epizodista.

Drejmond Grin nije nezaustavljiv kao Durent, i nije hodajući mismeč koji ne odgovara nijednom čuvaru, ali je izuzetno košarkaški inteligentan, precizan u egzekuciji i sklon kako sportskom tako i ljudskom bezobrazluku koji ga čine opasnim na svakom nivou.

Zamislite dete koje su vaspitavali Milenko Topić i Entoni Mejson, i otprilike ste dobili Grina. I tu se verovatno završava spisak istinskih zvezda Voriorsa koje bi se mogle snaći bilo gde.

"Ubistvo" u trećoj četvrtini 

Jedan od recepata za pobede Voriorsa je ta smrtonosna treća četvrtina kada oni obično uhvate protivnika u mašinu i razore ga i napadački i odbrambeno.

Često se dešava da na takav način preokreću utakmice koje deluju da ih je nemoguće izgubiti. U tim deonicama protivnik ne može ništa da pogodi a Voriorsi s druge strane rešetaju sa svih pozicija.

Trojke, međutim, svojim impresivim zbirovima čine da se zanemari činjenica da u tim deonicama Voriorsi veoma često daju koševe sami na obruču, kao i da protivnika potpuno parališu svojom odbranom.

Tu ekipu epizodista predvodi Andre Iguodala, čovek koji je pored Karija i Tompsona zasluženo pre par sezona izborio titulu najkorisnijeg igrača finala.

Ova časna olupina je igrač čije se odsustvo ponekad jače oseća nego Karijevo. Ove godine se sve češće pominje njegovo povlačenje posle finala, baš zbog učestalih povreda od kojih se ne regeneriše kao pre.

Njegov doprinos u odbrani, snažne ruke koje usporavaju čak i najjače prodore predstavljaju jako oružje Voriorsa u tim zahvatima kada potčinjavaju protivnika.

Šon Livingston je drugi neznani junak. Igrač koji bi postigao mnogo više da ga nije omela povreda u mladosti, čiji pokreti pokazuju da se u telu epizodiste krije rafinirani napadač starog kova i inteligentan čuvar. Međutim, ni on nije igrač na kog se iko može fizički osloniti.

Sa te klupe ulazili su još neki igrači, recimo Mo Spejts čiji su potezi umeli da budu toksični za protivnika kao ujed zmije, potom Festus Ezili, danas nestali u akciji po bespućima Lige, Kine i otvorenih bolovanja.

Bajka epizodista 

Centri su značajan i potcenjen faktor kod Voriorsa. Čini se da je Endrju Bogut, nekadašnji prvi pik kod njih pronašao sebe i od razočaranja sa početka karijere postao izuzetan igrač zadatka.

U početku bio je uparen sa Dejvidom Lijem koji je potom otišao a sa Bogutom su igrali Džavejl Mekgi, sada je tu Kevon Luni a u međuvremenu doveden je i jedan od najvećih superstarova na mestu centra u proteklih desetak godina Demarkus Kazins.

Međutim, čini se da je Bogut - uprkos tome što je ove godine otišao u delimičnu penziju vrativši se da igra u Australiji - ipak i dalje bitan faktor u njihovom reketu.

Kazins ga nije odmenio zbog toga što je veći deo sezone bio povređen. No, ako Kazins zdravstveno dođe sebi, deluje da je Ker na putu da ga učini trofejnim igračem i nauči skromnosti.

S druge strane, mahom marginalna i bleda uloga Kerovih epizodista čim napuste Voriorse pokazuje da ih on i tri, odnosno četiri, superstara itekako galvanizuju.

Dakle, bez epizodista ne bi bilo trofeja ali isto tako ni ti igrači ne bi ispunili potencijal bez ovog podsticaja.

Na taj način možemo tumačiti igračku renesansu momaka kao što je Alonzo Mekini koji je pre povratka u Ameriku igrao u Luksemburgu za ekipu koja nije delovala kao da igra na dva koša. Ponekad,

Kerove petorke kada mora da zameni svoje ranjenike deluju čak i drsko po tome kakvi su minuli radovi ljudi koji u njegovo ime seju strah po NBA parketima.

Čini se da su Kerovi epizodisti sada u završnoj fazi svojih karijera a da im menadžment Voriorsa nije našao zamenu.

Stoga, možemo reći da je potencijalna propast Voriorsa više vezana za to da li će uprava uspeti da nađe zamenu za momke sa klupe nego da li će uspeti da zadrži Kevina Durenta.

Desperadosi sa Ontarija 

Moguće je da sada Kerova "Divlja horda" jaše po poslednji put. Ipak, i dalje je teško zamisliti da će se njihov poslednji obračun možda desiti u Torontu.

Neki teksaški tim bio bi dostojna lokacija za njihov poslednji rafal ali to onda ne bi bilo Finale.

Međutim, ako do toga dođe protiv Toronta, atmosferu će stvoriti Mark Gasol i Serž Ibaka na terenu i Serđo Skariolo sa klupe, "konkvistadori" koji su umesto na jug skrenuli na sever.

I sam Kavaj Lenard napustio je Spurse, a tu je i Deni Grin. Nekada je reka Rio Grande donosila odmetnicima spas i krpljenje kod priučenih ilegalnih lekara koji viskijem i čiste rane i anesteziraju.

Sada su to četiri velika jezera koja dele desperadose od pristupačne kanadske zdravstvene zaštite delom formirane po uzoru na jugoslovensku.

Holivudski početak ove priče morao bi biti Ol-Star meč na kome mali Stef Kari sedi ocu u krilu i gleda Dražena kako šutira.

A kraj će biti poslednji obračun u kom će Voriorsi sagoreti. Ako se bude Holivud pitao, velike su šanse da to bude u Torontu jer se danas filmovi ionako snimaju tamo a ne u Holivudu.