Remi u Beču – Srbija sa srećom i bez pravog rešenja

Austrija je u prvih 45 minuta pokazala zašto je favorit na svom terenu. Pritisak je ponekad bio nesnosan, a Srbija je delovala kao da ne zna kako da izađe iz te košave. Svih 11 igrača na terenu kao da su bili na ispitu i padali ispod svog nivoa.

Domaćin je bio agresivnijni i konkretniji tokom većeg dela meča, a Srbija nije imala odgovor za napade rivala. Mihael Gregorič je sa 20 metara u 37. minutu postavio 1:0, a Srbija nije imala jasnu ideju kako da reaguje. Dušan Vlahović je bio opkoljen, a Luka Jović potpuno izolovan u napadu.

Međutim, u drugom poluvremenu kao da je neko upalio svetlo. Srbija je počela da se budi, a svetla na Ernst Hapelu bila su uperena u magiju jednog poteza Lazara Samardžića. Mladi fudbaler, kojem je dugo trebalo da pokaže svoje potencijale u nacionalnom timu, uspeo je da napravi pravi spektakl.

Dribling u 61. minutu i taj precizan udarac u rašlje doveli su Srbiju do izjednačenja. Posle majstorije, ponovo je zablistao optimizam. Nakratko. Jedan trenutak je bio presudan, ali da li je samo sreća dovoljna da bi se protiv protivnika kao što je Austrija nastavilo uspešno igrati?

Kada se sve na terenu odmerava, čini se da je jedan igrač ostavio neizbrisiv trag – golman Predrag Rajković. Njegov kapitenski nastup bio je od ključnog značaja. Odbrane poput one u 90. minutu kada je Marko Arnautović imao priliku da reši meč, su ono što Srbiji donosi neophodnu sigurnost u trenucima krize.

Ali šta bi bilo da Srbija nije imala sigurnog golmana? Ili da je Arnautović efikasnije reagovao... Jasno je da sreća ponekad igra važnu ulogu, ali ekipa ne može da se osloni samo na nju.

Strategija nije bila savršena, ali, ako ništa drugo, Srbija je imala luksuz u vidu jednog nesumnjivog stručnjaka na golu. Igra sa dvojicom napadača još jednom nije donela rezultat, a i odluke o pojedinim zamenama bile su te koje su donele više pitanja nego odgovora. Stojković je očigledno svesrdno prihvatio remi, jer ne samo da nije imao mnogo rešenja u napadu, već su se defanzivci i golman ponovo pokazali kao njegova prava snaga, a igrači veznog reda i napadači, nanovo nisu bili ravnopravni učesnici.

Na kraju, ishod meča govori da ništa nije gotovo! Revanš u Beogradu će biti ono što će sve odlučiti. Srbija ima šansu da, ako postavka bude bolja uz popravljanje nedostataka sigurno može do povoljnog rezultata.

Igrači su imali sreće, ali ne može ona biti ključna da reprezentacija opstane među elitom u Ligi nacija. Samardžić je pokazao da nije samo budućnost, već i sadašnjost, a Stojković će morati da napravi značajne promene, poput nastupa Mirka Topića od prvog minuta, ako želi da revanš utakmica bude upamćena po uspehu.