Imperator mekog srca - poslednji alhemičarski poduhvat Klaudija Ranijerija

Toplo proletnje popodne na Sardiniji. Stadion "Unipol domus" u Kaljariju bio je ispunjen do poslednjeg mesta, iako je jedini uspeh kluba u sezoni bilo izbegavanje ispadanja.

Igrao se meč poslednjeg kola Serije A u sezoni 2023/24. U goste je došla bezbrižna Fjorentina, a minut pre prvog sudijskog zvižduka niko od prisutnih nije gledao ka centru igrališta.

Na tribinama je razvijen transparent sa porukom "večna zahvalnost velikom čoveku, hvala Vam mister", slanim vazduhom koji dolazi sa mora prolamali su se aplauzi svih prisutnih, a pokraj aut linije stajao je uplakani Klaudio Ranijeri, opraštajući se od kluba u kom je napravio trenersko ime i posla za koji je bio rođen.

Mogao je već tada Ranijeri, na obali Sredomzemnog mora, da namiriše penziju. Bio je to njegov - makar je tada verovao - poslednji meč. U decembru 2022. godine se vratio u Kaljari, zatekavši ga na 14. mestu Serije B, da bi ga prvo iste sezone uveo u viši rang, a zatim obezbedio opstanak u Seriji A.

Tada je odlučio da je bilo dosta. Imao je pune 72 godine i 38 godina staža, te penzija nikada nije delovalo tako primaljivo. Kuća na moru, vino u čaši, morski plodovi u tanjiru i tenor dobrog prijatelja Andree Bočelija u uhu.

Tapšali su i tapšali navijači, igrači i sudije, a Ranijeri je plakao i otpozdravljao, noseći kao i uvek onaj dobrodušni izraz na licu, po kom ga svi prepoznaju.

Uljudno se poklonio i zahvalio, rekavši na sebi svojstven način zbogom igri u koju je zaljubio ispred crkve u komšiluku.

Neplanirani povratak i novo čudo na pomolu

Oblačno i prohladno veče u Napulju. Na stadionu koji nosi ime po omiljenom gradskom, doduše usvojenom sinu gostovala je Roma. Domaći su u uvodnoj fazi plana koji je za cilj imao osvajanje četvrtog Skudeta u istoriji kluba. Gosti do guše u problemima.

Igralo se 13. kolo Serija A u sezoni 2024/25. Na jednoj klupi prepredeni i temperamentni Antonio Konte, a na drugoj sračunati i staloženi - tada već bivši penzioner - Klaudio Ranijeri. Izdržao je samo sedam meseci.

Nisu mu međutim dosadile duge šetnje i još duža nedeljna popodneva, kako to inače biva. Zapravo je don Klaudio, imajući vremena da dobro razmisli, shvatio da na Sardiniji nije zatvorio krug, brižljivo crtan po travnatim pravougaonicima širom Evrope. Bio je neophodan još jedan magičan potez za kraj.

Ranijeri je rođen 1951. godine u rimskom okrugu San Saba, nedaleko od Cirkus Maksimusa. Fudbal je počeo da igra isped istoimene crkve, a srce je već kao dečak poklonio Romi.

Igračku karijeru počeo je upravo nastupajući za "vučicu", mada je zabeležio samo šest nastupa, pre nego što je prešao u Katancaro, u kom je proveo i najveći deo igračke karijere.

Romu je vodio u dva navrata tokom karijere, a zbog nje je i prekršio obećanje koje je dao po odlasku iz Kaljarija.

"Više neću voditi nijedan drugi klub. Možda ponovo preuzmem ulogu selektora, ali više neću biti trener na klupskom nivou", izjavio je samozavaravajući se tada Ranijeri.

Nepunih pet meseci kasnije, na novoj konferenciji za štampu, slušala se druga pesma.

"Nisam mogao da odbijem svoju Romu. Čeka nas međutim mnogo posla. Ovaj sastav mora da postane pravi tim", istakao je šampion Premijer lige sa Lesterom, kog je sa dna doveo do statusa najvećeg iznenađenja u istoriji fudbala.

Tako je i bilo. Kada se vratio, Roma je imala samo 13 osvojenih bodova nakon 12 kola i nalazila se na 12. mestu na tabeli. Legenda kluba Danijele de Rosi otpušten je usled lošeg početka sezone, a njegova zamena Ivan Jurić zadržao se samo dva meseca. Pretnje i izlivi besa navijača su u međuvremenu naterali izvršnu direktorku Linu Suluku da podnese ostavku.

Tako je Ranijeri morao da preuzme ulogu spasioca u klubu koji nije mogao da odbije. Nije pak dobro počeo. Poražen je u prve tri utakmice i delovalo je da ni njegova magija nije dovoljna da Romu izvuče iz haosa u kom se našla u prethodnim godinama. 

Međutim, alhemija je očigledno veština koja se ne zaboravlja.

Od poraza od Koma 15. decembra, Roma nije izgubila na 19 vezanih utakmica u Seriji A i nalazi se na petom mestu na tabeli, tri runde pre kraja. U tom nizu savladali su Lacio, Inter i Fjorentinu, a ostali neporaženi protiv Napolija i Juventusa. 

Čak osam od ukupno 14 trijumfa ostavrili su rezultatom 1:0, za koji Ranijeri tvrdi da mu je omiljen. Upravo je na taj način u drugom delu sezone 2016. godine održao Lester na čelu Premijer lige, kada su svi očekivali da "lisice" puknu pod pritiskom.

Iako se navijači Rome nadaju da bi mogao da ostane na klupi i sledeće sezone, Ranijeri je već svima stavio do znanja da će se povući posle utakmice protiv Torina u poslednjem kolu. Ovoga puta zauvek. Izjavio je i da bi bila velika greška ukoliko bi ostao, te da se vratio samo kako bi pomogao voljenom klubu u teškom periodu.

Osim Torina, Romu očekuju teški dueli protiv Atalante i Milana, što znači da ništa nije gotovo i da bi Liga šampiona ipak mogla da ostane samo san. Međutim, kako je izgledalo u novembru, sezona se u svakom slučaju može smatrati uspešnom.

Tako se posle veoma intenzivnih i uspešnih pet meseci približio Ranijerijev drugi odlazak u penziju. Kao i prvi put, rođeni Rimljanin ne pokazuje nikakve emocije, niti znake nervoze. Sve dok Milan u 37. kolu ne bude došao na "Olimpiko", a tifozi Rome ne prirede svom miljeniku dostojan oproštaj.

Tada će sigurno ponovo biti suza, a krug će konačno biti zatvoren.