Protiv modernog fudbala i koncepta lažne devetke - priča o Krisu Vudu i izumiranju kraljeva šesnaesterca

Polovinom oktobra, jedan restoran u Lombardiji imao je neobičnu čast. Za stolom rezervisanim na ime Edoardo Piovani, sedeli su Pep Gvardiola, Roberto Bađo i Luka Toni.

Neobična kombinacija, reklo bi se. Međutim, zajednički imenitelj postoji i nalazi se na severu Italije. Sva trojica nekadašnjih fudbalera, od kojih je jedan postao najbolji trener na svetu, igrali su u jednom periodu svoje karijere u Breši.

Ah da, da ne zaboravimo. Piovani je tim menadžer Breše od 1998. godine i za svog vakta je sarađivao sa svom trojicom.

Uz dobro vino i kvalitetnu hranu, najviše se razgovaralo, pogodićete, o fudbalu. Deo tog razgovora Toni je postavio na svoje društvene mreže, podelivši na taj način i mišljenja ljubitelja fudbala širom sveta.

"Pep, uništio si fudbal lažnom devetkom. Zbog tebe nisam mogao da pronađem klub četiri godine. Zašto ne voliš klasične napadače?", upitao je šaleći se nekadašnji italijanski reprezentativac, 

Gvardiola se međutim nije dao tako lako i kroz smeh je veoma brzo odgovorio.

"Upravo sada imam klasičnog napadača - Holanda. Postiže i po 60 golova u sezoni i osvojili smo tripletu sa njim. Napadač pre svega mora da bude dobar", odgovorio je Gvardiola.

Toni je međutim imao završnu reč.

"U redu, ali dosta je sa lažnim devetkama. Veliki, klasični napadači su bolji", poručio je Toni.

Klasični špic - ideja koja umire

Nekoliko nedelja kasnije u Midlendsu, centralna Engleska, igrao se 27. minut utakmice desetog kola Premijer lige između Notingem foresta i Vest Hema na "Siti graundu".

Aleks Moreno je odlično probio po levoj strani i bez gledanja bocnuo loptu na peterac. Sekund kasnije, mreža se zatresla, a nekadašnji šampion Evrope je imao prednost od 1:0.

Strelac je naravno bio Kris Vud, koji je vezao šesti uzastopni susret na kom je postigao gol. Kada su premijerligaški golovi u pitanju, a Vud ih je do sada postigao osam, ispred njega se ove sezone nalazi samo Erling Holand sa 11.

Njegovim pogocima, Notingem forest se posle deset kola domogao trećeg mesta na tabeli i predstavlja najveće iznenađenje tekuće sezone.

Uprkos trendovima, po kojima sve više timova naginje igri sa napadačima čiji učinak ne zavisi u potpunosti od postiugnutih golova, Vud je oličenje klasičnog teškaša koji u sistemu Nuna Espirita Santa ima pre svega zadatak da prebaci loptu preko gol linije, što bivši igrač Barnlija radi više nego dobro.

Popularizacija lažne devetke

Tonijevu šalu o Gvardiolinom uništavanju fudbala mnogi već odavno ozbiljno propagiraju. Međutim, to je stvar ukusa. Ono što je sigurno, jeste to da je Gvardiola svakako još u Barseloni uspostavio sistem koji je zbog uspeha katalonskog kluba značajno uticao na trenerski rad, poimanje taktike i promene u samom pogledu na igru.

Jedna od stavki u tom sistemu, bila je upravo korišćenje lažne devetke. Daleko od toga da je Gvardiola prvi svetu predstavio taktiku u kojoj se najistureniji igrač spušta po loptu i provodi određeni deo vremena bliže sredini terena. Međutim, sa Mesijem u toj ulozi, Gvardiola je pokorio fudbalski svet, te su u godinama koje su usledile mnogi pokušali da se adaptiraju.

Kvalitet napadača nije se više cenio samo na osnovu toga koji broj je u stajao koloni "postignuti golovi" na kraju sezone, već je počela da se sagledava šira slika.

Tehnički obučeniji igrači postali su sve vredniji, a naročito je počelo da se insistira na prvom dodiru, prijemu i dodavanjima. Pokretljivost i brzina takođe nisu bili na odmet, te su gorostasne devetke koje su se neretko bolje služile glavom nego nogom počele da gube vrednost.

Prednost su dobili oni koji su brzo razmišljali, dobro otvarali prostor i bili u stanju da razigraju ostatak ekipe. Golovi su naravno i dalje bili poželjni, ali su mogli da padnu u drugi plan, naročito ako bi ekipa imala efikasna krila, kao što su to na primer bili Sadio Mane i Mohamed Salah u Liverpulu.

"Klasične" devetke su morale da se adaptiraju, ili potraže mesto u slabije rangiranim i ekipama koje su naviknute da se brane, zadržavaju vreme i igraju mnogo direktniji fudbal.

Nemogućnost da se lopta precizno odloži iz prve, otvori kontra, a kasnije se ista i završi brzim trkom u šesnaesterac, smanjila je vrednost mnogih igrača koji su pre početka Barsine dominacije lakše dolazili do posla.

Izuzeci pak potvrđuju pravila, a jedan takav izuzetak igra u Notingemu i od početka sezone maltretira štopere od Njukasla do Bornmuta.

Karijera koju su obeležile pozajmice

Kris Vud rođen je u Oklendu, na Severnom novozelandskom ostrvu. Od malih nogu, što je u njegovom slučaju kratko trajalo, pokazao je interesovanje za sport, pre svega usled toga što mu je otac bio fudbaler.

Do 12. godine nije mogao da se odluči između fudbala i ragbija - mnogo realnije opcije kada se rodite na Novom Zelandu - a konačnoj odluci doprinela je i sestra Čelsi, fudbalska reprezentativka "kivija". Kao fudbalere koji su najviše uticali na njegovu igru istakao je Alana Širera i Didijea Drogbu, što nije čudno imajući u vidu period u kom je odrastao.

Sa 15 godina se Vud preselio u Birmingem, gde se školovao u akademiji Vest Bromvič Albiona, nakon čega je po izlasku iz omladinske škole započela serija pozajmica. Selio se Vud čak četiri puta u periodu od samo dve godine (2010-2012.) pre nego što je prvu uspešnu epizodu imao u Milvolu.

"Bilo je jako teško stalno se seliti, menjati timove i saigrače i prilagođavati se na novo okruženje. Međutim, svaka od tih pozajmica me je naučila nečemu i uticala na moj razvoj. Pred prelazak u Milvol, rekli su mi da to može da bude prelomna tačka u mojoj karijeri, jer ako budem mogao dobro da igram pred njihovim navijačima, onda mogu da igram bilo gde. Tako se i desilo", rekao je Vud nedavno.

Na 19 utakmica u dresu Milvola postigao je 11 golova, čime je privukao pažnju Lestera, svog budućeg kluba. Tamo je konačno počeo da igra redovno, ali golova nije bilo dovoljno, zbog čega je ponovo pozajmljen, ovoga puta Ipsviču, a kasnije 2015. godine i prodat Lidsu.

U Zapadnom Jorkširu je za dve sezone postizao u proseku gol na svakoj drugoj utakmici, čime je privukao pažnju Šona Dajša, koji ga je doveo u Barnli.

Upravo je Dajšovo lice na društvenim mrežama postalo zaštitini znak borbe protiv "fudbalskog vouk pokreta" u Engleskoj. Riđobradi trener Evertona svoju taktiku temeljio je na mnogo trčanja, tuče, ali i na igračima koji su se pre svega isticali svojim fizičkim predispozicijama.

Njegov stil, naročito iz dana u Barnliju, najbolje se može opisati rečenicom iz kultne britanske satirične komedije "Majk Beset: menadžer Engleske".

"Dame i gospodo, Engleska će igrati četiri, četiri, je***ih dva", reči su fiktivnog trenera Engleske.

Takav pristup zastupao je i Dajš, a savršen partner Vudu u napadau bio je Ešli Barns. Pet dobrih godina u Barnliju bile su odlična preporuka za Njukasl, u kom je brzo nestalo mesta posle upliva novčanica umazanih naftom.

Sledeća stanica bio je Notingem forest.

Najefikasniji "šumar" u Notingemu

Posle pozajmice od šest meseci, Edi Hau mu je svestan situacije dao zeleno svetlo da pređe u Forest, gde je u prvoj sezoni postigao 14 golova.

Dolaskom Nuna Espirita Santa, Vud je postao centralna figura u napadu, a Portugalčev stil mu je savršeno odgovarao.

Forest uglavnom napada preko bokova, po kojima dejstvuju brza i prodorna krila, te napadački orijentisani bekovi. Takva taktika garantuje veliki broj centaršuteva, koji za svoju metu najčešće imaju upravo Vuda, a kada se pogleda katalog njegovih golova, jasno je zbog čega mu toliko dobro ide.

Većinu svojih pogodaka Vud je postigao pre svega nakon lopti ubačenih sa strane, bilo da je reč o prekidima ili centaršutevima iz igre. Međutim, sa svojih 191, daleko od toga da je spsoaban da zapreti samo iz vazduha. Ima odličan osećaj za prostor, a naročito je spretan prilikom gužvi u kaznenom prostoru. Brzine mu takođe ne manjka, a umeo je sa vremena na vreme i da veoma efektivno kruniše kontranapade.

Trenutno sa 32 godine igra fudbal života i pažnju medija održavaće verovatno sve dok bude uspevao da redovno trese mreže. Slično će biti i sa Forestom, koji se nalazi na trećem mestu na tabeli.

Vud najverovatnije, kao ni njegova ekipa, neće izdržati u istom tempu do kraja sezone. Međutim, svojim pristupom i načinom igre, doneli su dašak nekih ne tako davnih vremena, tokom kojih su se mnogi zaljubili u fudbal i Premijer ligu.