Igralište za odrasle – Tramp, Juventus i politika bez ofsajda

Fotografija iz Ovalne sobe na kojoj je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sa predstavnicima Juventusa i Đanijem Infantinijem izgleda kao da ju je napravila veštačka inteligencija prema pravilnim uputima sa simpsonovskim efektom – samo što, za razliku od žutih karikatura, svi imaju stvarna lica i valjane razloge da budu baš tu gde jesu.

Na prvi pogled – još jedan protokol. Tramp prima delegaciju Juventusa, okružen članovima ekipe iz Torina: trener Igor Tudor, srpski reprezentativac Dušan Vlahović, američki vezisti Timoti Vea i Veston Mekeni, potom Danijele Rugani, Ton Kopmajners, Manuel Lokateli, direktor strategije Đorđo Kjelini i, ne manje važno – predsednik Fife Đani Infantino.

Sa strane, nosilac ozbiljnog pogleda – Džon Elkan, unuk Đanija Anjelija i vlasnik kompanije Eksor, pod čijim okriljem se nalaze firme iz automobilske, medicinske, medijske, modne i drugih indistrija.

Međutim, ono što fotografija pokazuje – i ono što se ne vidi – više govori o svetu 2025. nego bilo koja vest dana.

Jasna poruka

Broj na dresovima koji su uručili iz Juventusa i Fife Donaldu Trampu nije predizborni mig, već potvrđena činjenica. Na grupnoj fotografiji za stolom deluje kao predsednik kluba koji je ne samo osvojio izbore, već i pažljivo rekreirao svoj povratak u stilu kojem je oduvek bio sklon – kroz gestove, fotografije i simboliku.

Povratak u Belu kuću, možda najkontroverznijeg predsednika u modernoj američkoj istoriji, nije obeležen programom od sto tačaka, već atentatom i gomilom fotografija uoči i tokom inaguracije.

A fotografija sa fudbalerima Juventusa, u prisustvu predsednika Fife i najuticajnijeg italijanskog industrijalca svoje generacije, pokazuje da svet, iz Trampove vizure, ne funkcioniše po pravilima kabineta, već po estetici naslovnice.

Zato poseta pažljivo odabranih fudbalera Juventusa Trampu nije kurtoazna stanica na sportskoj mapi, niti slučajna diplomatska epizoda. Ona je poruka – pažljivo upakovana i jasno isporučena.

U svetskom poretku u kojem se sve više brišu linije između diplomatije, sporta i tržišta, susret globalnog brenda kao što je Juventus s američkom političkom vrhuškom postaje nova norma. Ne zato što to traži fudbal – već zato što to zahteva politika, onakva kakva danas jeste: vizuelna, viralna i vešto koreografisana.

A ko je zapravo doveo Juventus u Ovalnu sobu?

Ime Džona Elkana se retko nalazi na naslovnim stranama medija, iako je dobar deo onih uticajnih u njegovom vlasništvu (Ekonomist, Republika...), ali njegovi potezi često određuju konture globalnih odnosa. Naslednik Anjelijeve loze razume da fudbal nije samo igra.

On je simbol novog tipa, može se reći, kapitalističkog aristokratskog pragmatizma – onog koji igra tiho, ali dugo. On zna da se susret sa Trampom ne svodi na fotografiju, već na ulaganje u prisustvo. Jer Juventus je više od kluba – on je italijanski kulturni izvoz, evropski kapitalni simbol i tržišna investicija u američku pažnju.

Triling interesa

Nakon decenije u kojoj je fudbal pokušavao da zadrži iluziju apolitičnosti, 2025. godina to razotkriva.

Dolazak Juventusa u Belu kuću usledio je neposredno pred početak novog, proširenog Svetskog klupskog prvenstva, koje se po prvi put održava po nazovi reprezentativnom modelu, sa 32 tima – i to upravo u Sjedinjenim Državama. Tamo gde će delom biti održan Mundijal 2026. godine.

S tim u vezi, prisustvo Đanija Infantina je više od simbolike: Fifa i Tramp imaju dugoročno dobar odnos, još od perioda kada je Tramp podržao kandidaturu SAD za domaćina Mundijala 2026. godine. I ispostavilo se da ono što je tada bio plan – sada je platforma.

Dok Tramp pokušava da koristi sport kao instrument meke moći, Fifa njega koristi kao ključnu tačku pristupa američkom tržištu. Juventus, kao najistureniji evropski tim u tom trenutku, odabran je kao idealni ambasador.

Među prisutnima u Ovalnoj sobi, našao se i Juventusov odlikaš, Dušan Vlahović. Jedan od najboljih srpskih fudbalera stoji odmah uz Trampa, miran i ukočen, kao što i priliči nekom ko je svesno ili nesvesno deo političko-medijske slike nedelje, možda čak i meseca. U zemlji iz koje dolazi, scena srpskog igrača sa američkim predsednikom ima simboličku težinu – bez obzira da li se o tome govori javno ili ne. Uostalom, ni on ni drugi prisutni nisu došli da pričaju – došli su da budu deo slike.

Mekeni i Tramp

Iako Vlahović često na terenu i van njega biva zapaženiji od saigrača Mekenija, ovoga puta kod Trampa, američki reprezentativac je preuzeo je lidersku poziciju.

Mekeni je ranije kritikovao Trampa. U junu 2020. godine, u periodu nakon protesta pokreta Black lives matter tokom prvog mandata Trampa, Mekeni je u izjavi za nemački medij Bild američkog predsednika nazvao rasistom.

"Ne mislim da je Tramp pravi čovek za tu funkciju, da bude predsednik. Stojim iza tih reči. Verujem da on ne razume odgovornost koju ima. Ni najmanje ga ne podržavam. Ne smatram ga čovekom koji drži do svoje reči. U mojim očima, izgleda kao rasista", naveo je Mekeni.

Ipak, razgovor u Ovalnoj sobi sa predsednikom SAD je protekao bez diplomatskih ispada.

U nastavku razgovora, Tramp je u jednom trenutku zapitao igrače Juventusa, da li bi žena mogla da nastupa zajedno sa njima. Odgovora nije bilo. Kada je ponovio pitanje, novi sportski direktor ekipe Demijen Komoli mu je odgovorio da Juventus ima veoma dobru žensku selkciju, koja je šampion Italije.

"Ali žene bi trebalo da igraju sa ženama", rekao je Tramp, na šta ponovo nije dobio odgovor, te je pohvalio Komolija da ima diplomatske manire.

Tramp je inače u februaru potpisao naredbu po kojoj se transrodnim sportistima zabranjuje da učestvuju u ženskoj konkureniciji.

Stvar protokola

Svaka ozbiljna politička fotografija danas često ima i momenat apsurda. To nije samo refleks Trampovog stila – to je refleks epohe. Sve mora da izgleda kao viralni klip, kao isečak iz animirane serije, kao epizoda Simpsonovih koja je – ponovo – bila u pravu.

Zaključak? Nema ga – osim popularne fotografije. Tramp sa dresovima. Vlahović, Tudor, Mekeni, Infantino, Elkan i ostali – svi na svom mestu. Niko ništa nije rekao, a svi su rekli sve.

Jer u 2025, sport više ne služi da se beži iz stvarnosti. On je njeno ogledalo – ili još preciznije, njen promotivni bilbord. A Juventus, klub čije poreklo vezujemo za porodicu Anjeli, sada se savršeno uklapa u dekor Ovalne sobe pod vođstvom predsednika koji nikada nije prestao da vodi kampanju.

Dres je predat. Broj je tačan. Fotografija je zabeležena. Sve ostalo je – protokol.