Prijateljstvo Igite i Pabla Eskobara zbog kojeg je "ludak" završio u zatvoru

Hose Rene Igita Zapata jedna je od najupečatljivijih, ujedno i najkontroverznijih fudbalskih figura 20. veka.

Kolumbijanac je redefinisao golmansku poziciju i utabao put za čuvare mreže kao što su Viktor Valdes, Manuel Nojer i Ugo Loris.

Iako je gotovo na svakoj utakmici napravio fudbalsko čudo, najviše će ga pamtiti po "škorpion-šutu" koji je izveo pre 30 godina protiv Engleske.

Bio je neustrašiv i harizmatičan, kako na terenu, tako i van njega.

Zbog Medeljina i statusa među sunarodnicima imao je poštovanje i divljenje i Pabla Eskobara, kralja kokaina i najozloglašenijeg čoveka osamdesetih.

"El Loco" i (R)evolucionar

Igita je bio zavisnik od adrenalina, na terenu je voleo da se kocka, rizikovao je mnogo, gubio je i pobeđivao sa stilom.

Karlos Valderama, njegov dugogodišnji saigrač, u dokumentarcu koji je izbacio Netfliks rekao je da mu je nadimak El Loco (ludak) priličio.

"Uvek je radio ono što nijednom golmanu ne bi palo na pamet. Driblao je i izlazio na polovinu rivala, a kada bi uzeo loptu da šutira slobodnjak ili penal, niko nije mogao da mu je oduzme, bio je ludak, ali dobar ludak", smatra jedan od najboljih kolumbijskih fudbalera u istoriji.

Bio je najzaslužniji što je Atletiko nacional prvi put u svojoj istoriji osvojio titulu Kopa libertadoresa 1989. godine.

Upravo je Nacional stvorio okosnicu kolumbijske reprezentacije koja će igrati na Svetskim prvenstvima 1990. i 1994. godine.

U Italiji je 1990. igra "kafeterosa" nagoveštavala da će dostići samu završnicu takmičenja. Igrali su timski i bez poštovanja prema rivalima, a Igita je uz Maradonu bio najveća zvezda turnira.

Sve se ipak srušilo kada je El Loco na tridesetak metara od gola poželeo da dribla iskusnog Rožea Milu.

Kamerunac mu je ukrao loptu, a potom i postigao gol koji je afričku reprezentaciju poslao u četvrtfinale, a Kolumbiju na aerodrom za Bogotu.

Igitine ludorije na golu u Italiji imale su posledice i na fudbalsku igru. Riskantni način kojim je rešavao stresne situacije driblinzima, a ne hvatanjem lopte svideo se kako navijačima, tako i čelnicima Svetske fudbalske asocijacije.

Po okončanju šampionata na kom je potrošeno najviše vremena održana je sednica Fife na kojoj je ustanovljeno pravilo koje je zabranilo golmanima da hvataju loptu kada im je fudbaleri iz sopstvenog vrate nogom.

Ovako je igra znatno ubrzana, pogotovo u trenucima neizvesnog rezultata.

Eskobar, Molina, otmica i robija

Bio je prijatelj Pabla Eskobara i to ga je koštalo slobode. Njihovo poznanstvo počelo je u periodu kada se Eskobar bavio politikom i bio kongresmen, a najpoznatiji susret imali su 1991. godine kada ga je Igita samo deset dana po "hapšenju" posetio u Katedrali.

Postojala je priča da je sa kraljem kokaina u zatvoru igrao i fudbal tom prilikom, ali je niko nije potvrdio.

Sa 28 godina, Igita je trebalo da bude na vrhuncu karijere na Svetskom prvenstvu 1994, ali je umesto toga eliminaciju selekcije gledao na malom ekranu.

Bio je indirektni učesnik otmice u kojoj su protagonisti bili narko-šefovi Pablo Eskobar i Karlos Molina.

Eskobar je početkom devedesetih bio u padu moći, gubio je rat sa vladom i CIA, ali i poverenje svojih saradnika pa je bio prinuđen da se vrati otmicama i pljačkama.

Splet okolnosti u kojima nije očekivao da će se naći naterao ga je da 1993. godine kidnapuje kćerku doskorašnjeg saradnika Gilberta Moline Morena. 

S obzirom na status koji je Rene Igita imao u Kolumbiji u tom periodu bio je jedina osoba koja je mogla uspešno da obavi razmenu. 

"Zvao me je predsednik Atletiko nacionala i rekao da jedan veliki navijač kluba ima problem jer mu je kartel oteo trinaestogodišnju kćerku. Mislio sam da ja nemam ništa s tim, ali me je on brzo razuverio rekavši da treba da nosim otkupninu i da sam zbog svog statusa garancija da se devojčici ništa neće dogoditi", opisao je Igita kako je došao u nezavidnu poziciju.

Kada neko toliko moćan zove i traži uslugu, ostaju samo dve opcije. Da se posao prihvati i da bude bogato nagrađen ili odbije i da se snose posledice opasne po život.

"Uzeo sam novac i seo u auto i otišao kući. Četiri Pablova čoveka došla su kod mene po otkupninu. Kada sam ih pitao gde je devojčica, jer nisu došli s njom, rekli su da moram da im verujem. Njih trojica su otišli, a jedan tip je ostao kod mene nekoliko sati. Tek idućeg dana dobili smo poziv sa uputstvima gde treba da odemo", pričao je El Loco.

Obuzela ga je neopisiva sreća kada je konačno ugledao Marselu.

"Stali smo kod univerziteta u Medeljinu, a oko nas su se okupili studenti da mi traže autogram, jedna devojčica me je vukla za pantalone, a ja sam joj govorio da se strpi malo. Potom je rekla da je ona Marsela... Obuzela me je sreća, podigao sam je i odneo u auto", opisao je njihov susret.

Molinina kćerka je uz asistenciju Eskobarovog prijatelja posle mesec dana vraćena kući živa i zdrava.

Igita je kao nagradu za svoju "pomoć" dobio 50.000 dolara, ali i sedam meseci zatvora bez suđenja. Ovo je značilo da po oslobađanju nije bio u formi za učešće na Mundijalu 1994. godine. 

Kasnije se pravdao i rekao da je to uradio smatrajući da čini dobro delo.

Fudbal je igrao 25 godina, za selekciju Kolumbije odigrao je 68 utakmica, a tokom karijere je postigao 43 gola, što ga čini jednim od najefikasnijih vratara u istoriji.