Šta čeka Zvezdu protiv Bode Glimta - brze kontre, maestralni Hauge i mnogo "iks faktora"

Kada je žreb u Nionu, kojim su određeni parovi poslednjeg kola kvalifikacija za eltino evropsko takičenje, spojio Crvenu zvezdu za pobednikom duela između Jagjelonje i Bode Glimta, mnogi navijači "crveno-belih" su odahnuli.

Put u Istanbul i dvomeč sa Galatasarajem kog su se pribojavale sve ekipe je izbegnut, što je bio slučaj i sa eventualnim, ponovnim susretom sa bugarskim Ludogorecom.

Umesto toga, kuglice su Zvezdu spojile sa pobednikom duela koji je mogao da se nasluti i pre nego što je počeo - što se na kraju i desilo. Bode Glimt je bez problema prešao i drugu prepreku ka istorijskom plasmanu u Ligu šampiona i zakazao dva, već viđena susreta sa srpskim šampionom.

Međutim, iako je dobar deo pristalica srpskog kluba sa oduševljenjem dočekao vesti iz Švajcarske i put nadomak artičkog kruga, Bode je u prethodnih nekoliko godina pokazao da će biti više nego neugodan rival koji u mnogim aspektima ne odgovara Zvezdi.

Kratka istorija norveškog šampiona

Bode Glimt osnovan je 1916. godine u lučkom gradu koji je trenutno broji oko 55.000 stanovnika i koji je do pre nekoliko godina bio poznat isključivo po preradi bakalara i kao odlična lokacija za posmatranje aurore borealis.

Tokom svoje duge istorije, Bode se uglavnom selio iz drugog u prvi rang takmičenja, čime je stekao status "jo-jo kluba" koji nije uspevao da napravi neki značajniji rezultat, a nisu im bila strana ni ispadanja u treći rang.

Sve do 2020. godine, "žuto-crni" su osvojili samo dva trofeja. Trofej Kupa Norveške su u svoje vitrine doneli 1975. i 1993. godine, posle čega je usledio post dug 27 godina.

Nekoliko puta su završavali kao drugi na tabeli, da bi 2020. godine došli do prve titule šampiona Norveške, što je poduhvat koji su ponovili još dva puta.

Nekadašnji igrač i menadžer, a sadašnji sportski direktor kluba Asmund Bjorkan postavio je temelje ekipe koja je u prethodnim sezonama napravila velike uspehe i iznedrila veliki broj talentovanih igrača, ali je dolazak Kjetila Knutsena na mesto trenera bio ključan korak za dalji razvoj kluba.

Knutsenova i Kalvenesova reforma 

Igračka karijera Kjetila Knutsena nije bila od onih za pamćenje. Međutim, donela mu je mesto pomoćnog trenera za vreme Bjorkanovog mandata, a kasnije i zvanje šefa struke, nakon što je Bjorkan zauzeo kancelariju sportskog direktora. Taj potez ispostavio se presudnim.

Međutim, kako bi sproveo svoje zamisli u delo, Knutsenu je bila potrebna pomoć. Našao ju je u svom nekadašnjem saigraču i saradniku Mortenu Kalvenesu, koji pred početak ove sezone napustio klub posle četiri godine.

"Bio sam u pabu na Majorci sa suprugom gde sam odgledao jednu Bodeovu utakmicu, nakon koje sam porukom čestitao Kjetilu. Ubrzo mi je stigao odgovor u kom se zahvalio i pitao me da ponovo sarađujemo. Osetio sam da je vreme za to i pristao sam", izjavio je Kalvenes jednom prilikom za Atletik.

Odmah po njegovom dolasku, započeta je nadogradnja temelja koje je Bjorkan izlio, za koju je bio potreban izuzetno naporan rad i primena znanja akumuliranog širom sveta.

"Prvo što je Knutsen od mene tražio jeste da promenimo kulturu treniranja. Posmatrali smo kako rade drugi timovi i trudili se da izvučemo nove ideje koje bismo kombinovali sa našim zamislima. Ideja je bila da se treninzi i priprema utakmica podignu na viši nivo, kako bismo bili što konkurentniji", dodao je Kalvenes.

Po dolasku dvojice dobrih prijatelja, Bode je bio ekipa čija se igra prevashodno zasnivala na kontranapadima, što oni nisu želeli da promene iz korena, već da te kontre ubrzaju i učine efikasnijim.

"Želeli smo da sistem koji smo zatekli učinimo modernijim. Počeli smo da radimo na visokom presingu i bržoj transformaciji, a i kada smo kasnije bili primorani da se branimo plitko u Evropi, potreban nam je bio sistem koji bi omogućio brži protok lopte", objasnio je bivši pomoćni trener norveškog kluba.

Zamisli su sa papira kasnije prenete i na teren, a ekipa je vremenom uspela i da se navikne na ulogu favorita i veći posed. Sve to je, kako je izjavio Kalevens, posledica izuzetno intenzivnih treninga u kojima se sve radi u punoj brzini, sa malim periodima odmora - ideja ukradena od "Ludaka" Marsela Bjelse, na kog se ugleda i Pep Gvardiola.

Bode je na taj način postao jedna od najspremnijih ekipa u Evropi, čiji kontranapadi su dovedeni do savršenstva. Međutim, za sprovođenje takvih zamisli potrebni su adekvatni fudbaleri koji, gle čuda, ne moraju da koštaju mnogo i zapravo se mogu naći u komšiluku.

Pametna transfer politika

U prethodne četiri godine, Bode je od transfera svojih fudbalera zaradio preko 60 miliona evra, uloživši pritom tek oko 20 miliona evropskih novčanica. Uglavnom su dovodili neformirane mlade igrače, koji su im uz izdanke sopstvene škole doneli istorijske rezultate i ogroman prihod.

Albert Gronbek je prodat Renu za 15 miliona evra, Fabris Mumbanja Marseju za osam, a Ugo Vetlesen Brižu za 7,75 miliona evra, što su uz odlazak Erika Boteima u Krasnodar (7,5 miliona evra) najveći transferi u istoriji kluba.

Takav učinak postignut je zahvaljujući izuzetnom skautingu, ali i poznavanju ekipe i njenih potreba.

"Prva stvar koju imamo u vidu kada dovodimo igrače je da li se uklapaju u naš sistem. Ima dosta veoma dobrih fudbalera koje nismo kontaktirali zbog toga što smo mislili da se neće uklopiti. Druga stvar na koju obraćamo pažnju je 'iks faktor' nekog igrača koji nam može biti od koristi i oko kog možemo razvijati plan. Kada smo skautirali Solbakena na primer, njegov 'iks faktor' je bila brzina, koja nam je bila od velikog zanačaja u kontrama", izjavio je Kalvenes.

Na sličan način funkcioniše i poslovni sektor, predvođen izvršnim dirketorom Frodeom Tomasonom koji je čak bio i u poseti Britanskom veslačkom savezu u čijem se hodniku na zidu nalazi zakletva prema kojoj će svi zaposleni dati svoj maksimum kako bi brodovi svakog dana kretali makar za nijansu brže. To je ono što je i Tomason želeo da primeni u svom klubu - kultura konstantnog napredovanja.

"Ne možemo da se finansijski takmičimo sa evropskim velikanima, ali se zato trudimo da to nadoknadimo dobrim skautiranjem i odgovornim poslovanjem. Za nas su evropska gostovanja i dalje veliki izdatak na koji obraćamo mnogo pažnje i trudimo se da uštedimo novac kada god je to moguće. Ne želimo da se oslanjamo na novac od prodaje igrača i Uefine nagrade, koji nikada nisu garantovani, već na njih gledamo kao na bonus, te tako i formiramo ugovore", izjavio je Tomason prethodne sezone za Off the pitch.

Kada je skautovanje u pitanju, Tomason je istakao da se ekipa prevashodno oslanja na domaće igrače, bilo da oni igraju u Norveškoj ili da su se oprobali u inostranstvu.

"Fokus nam je pre svega na Norveškoj i Skandinaviji. Nemamo ljude u Južnoj Americi ili u Africi, već radimo na nivou koji nam je dostupan i koji se pokazao kao uspešan. Nekada je Brojkan sve radio sam, ali sada osim skauta imamo saradnju i sa Univerzitetom u Trondhajmu koji nam pomaže oko tehničkih stvari", dodao je Tomason.

Jasne ideje, pažljivo skovana strategija i pridržavanje uspostavljenim planovima vremenom su od Bodea napravili ekipu koja je stekla poštovanje čitave Evrope i koju retko ko želi da vidi u svom rasporedu. 

Zvezda će im biti rival u jednom od najvažnijih duela u istoriji kluba, a izabranici Vladana Milojevića će morati dobro da se pripreme za taj dvomeč.

Jasan plan i savršena egzekucija

Bode od dolaska Knutsena igra u formaciji 4-3-3 koja se gotovo nikada ne menja. Ekipa je većinom sastavljena od domaćih igrača koji su ili ponikli u klubu, ili su već igrali u Norveškoj.

Na golu je Rus Nikita Haikin koji je već godinama u klubu i bio je deo najvećih uspeha. Po bokovima bi trebalo da dejstvuju igrači iz akademije i imenjaci - Fredrik Bjorkan i Sjovold.

Štoperski tandem je relativno nov i čine ga pridošlice iz Oda i Tromsa - Odin Bjortuft i Jostein Gundersen.

Sredinom terena caruje Patrik Berg - diplomac Bodeove škole i povratnik iz Lensa koji je za njega 2021. godine platio 4,5 miliona evra. Društvo mu prave dvostruki sterlac iz revanša sa Jagjelonjom Sondre Fet i još jedan povratnik Hakon Evjen.

Po desnom boku će najverovatnije pretiti talentovani Isak Mata, a u špicu se očekuje Danac Kasper Heg. Međutim, najveća opasnost će dolaziti sa levog boka u vidu Jensa Haugea.

Član prve šampopnske generacije Bodea se nije najbolje snašao u Milanu i Frankfurtu, te se vratio na pozajmicu u klub koji ga je igrački oblikovao i u kom je ponovo pronašao sebe. Sa dve asistencije protiv Jagjelonje potvrdio je da se nalazi u odličnoj formi i biće igrač koji će iziskivati najveću pažnju Zvezdinih defanzivaca.

Upravo je u dvomeču sa poljskim timom Bode savršeno ukazao na sve ono što će Zvezdi praviti probleme za nedelju dana.

Izuzetna tranzicija, praćena brzim dodavanjima i efikasnom realizacijom u poslednjoj trećini terena donela im je čak 12 golova u prve četiri evropske utakmice u sezoni (4:0 i 3:1 protiv letonskog RFK-a u drugom kolu). Iako im držanje lopte nije strano, Bode se prevashondo oslanja na kontranapade koji su izuzetno efikasni. 

Kontre uglavnom završavaju sa velikim brojem igrača koji se munjevito transformišu iz odbrane u napad, a cilj je što pre doturiti loptu do vihornih krila, koja je unose unutra, dok napadači traže prostor iza leđa protivničke odbrane. Izbegavaju svaki vid komplikacije i neretko se odlučuju na udarce sa distance.

Takav pristup im je doneo i nekoliko velikih "skalpova" u prethodnim godinama. Romu su pre dve godine u grupnoj fazi Lige konferencija na domaćem terenu pobedili sa 6:1, da bi u nokaut fazi izbacili Seltik ukupnim rezultatom 5:1.

Upravo bi ta brzina i visok ritam mogli da naprave probleme Zvezdi, koja je navikla da igra u nešto sporijem tempu i koja je često imala problema sa sličnim timovima.

Imajući sve to u vidu, srpskog šampiona očekuju dva izuzetno tehnički i fizički zahetvna duela koji će predstavljati pravi test pred novi format Lige šamiona u kojoj bi oba tima želela da se nađu. Mesta međutim ima samo za jednog.