Košmar srpskog fudbala u Evropi

Uvodni stihovi pesme Bore Đorđevića Džigi Bau stori neodoljivo podsećaju na ovosezonsko izdanje srpskih klubova u evrotakmičenjima.

Baš kao što je i junak pesme bio hrabar i jak, superligaški timovi su drugim ekipama u Evropi služili kô džak. Međutim, to se ne bi desilo da nije napravljena greška prelaskom iz lake u tešku...

Zaista, greška je i pomisao da je fudbal i dalje ista ona igra iz recimo 1973. godine, u kojoj su početne pozicije iste ili makar slične svim timovima u nekom takmičenju. Greška je i to što je neko pomislio da u skupim takmičenjima može da se sa malo para parira onima što imaju mnogo para.

I pre nego što se bilo ko dosetio da izrekne drevnu fudbalsku misao u kojoj se nakon poraza timovi moraju okrenuti obavezama u domaćem prvenstvu, trebalo je o tome i ranije da misli.

Jer samo sa jakim nacionalnim prvenstvom, čvrstom konkurencijom i kvalitetnim stručnim licima mogu da se isprate trendovi, ako već novca manjka.

Svi vi što maštate o sreći

Novu sezonu smo započeli nadajući se da će renesansi srpskog fudbala u Evropi. Umesto toga, gotovo svaki meč bio je fijasko.

Superliga Srbije bila je uoči početka sezone 2023/2024. na 11. mestu Uefine tabele nacionalnih koeficijenata i imala je startnu poziciju sa čak pet klubova. Zbog porazâ je pala na 17. poziciju i gotovo je izvesno će klubovi iz Srbije u narednu sezonu ući sa 19. mesta.

Crvena zvezda, TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina ukupno su odigrali 28 duela. Zbirni skor na kraju iznosi 25 poraza, dva nerešena rezultata i jedna pobeda.

Jedini trijumf od početka evropske sezone upisan je zahvaljujući pobedi Partizana nad azerbejdžanskim Sabahom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencija. 

Nerešene rezultate ostvarili su TSC i Crvena zvezda u duelima sa Olimpijakosom u Ligi Evrope, odnosno sa Jang bojsom u Ligi šampiona. 

Porazi i nepristojna gol-razlika

Partizan je porazom protiv Sabaha započeo kvalifikacije, iskupio se pobedom, potom je uz dva uzastopna poraza od Nordsjelanda okončao evropski put uz gol-razliku od tri postignuta i osam primljenih golova.

Vojvodini je nepremostiva prepreka ka plasmanu u Ligu konferencija bio kiparski Apoel, od koga je oba puta doživela poraz uz ukupno četiri primljena i samo dva data gola.

TSC je do Lige Evrope došao zahvaljujući porazima od Brage u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. U mečevima protiv Vest Hema, Frajburga i Olimpijakosa ekipa iz Bačke Topole uspela je da osvoji samo jedan bod.

Primila je 19 pogodaka, najviše u drugorangiranom evropskom takmičenju, a postigla samo šest. Ukoliko se na ukupnu gol-razliku dodaju i sedam primljenih a samo jedan postignuti gol protiv Brage, onda je situacija poražavajuća.

Čukarički je srpski šampion po broju poraza, ubeležio ih je čak osam. Ili jednostavnije rečeno, ekipa sa Banovog brda nije uspela da upiše nijedan pozitivan rezultat.

Počeli su od kvalifikacija za Ligu Evrope, a s tog puta su skrenuli porazima od Olimpijakosa. Kasniji nastupi protiv Fjorentine, Ferencvaroša i Genka potvrdili su da je Čukarički zaista spletom srećnih okolnosti dospeo među timove u Ligi konferencija, što najbolje pokazuje i podatak da su crno-beli tim sa najlošijom gol-razlikom: samo dva postignuta i čak 16 primljena pogotka.

Crvena zvezda je prvi put od formiranja Lige šampiona izborila direktan plasman među evropskom klupskom elitom. Rezultati su pokazali da crveno-belima zaista nije mesto među najboljim klubovima sa Starog kontinenta.

Remi sa Jang bojsom i dva gola Mančester sitiju najveća su Zvezdina dostignuća u dosadašnjem delu sezone. Ukoliko očekivanja navijača u pogledu igre i titula ne budu ispunjena, glasnije će se čuti pomalo prigušena poruka – "Najskuplji, a loše igrate".

Klupski porazi dogodili su se u godini kada je reprezentacija plasmanom na Evropsko prvenstvo napravila jedan od najvećih uspeha u srpskom fudbalu u poslednje dve decenije.

Ako neko zna kako je to kada nisi deo velike žurke, onda je to sigurno reprezentacija Srbije. Nije cilj biti kao Džigi, večito u drugoj ligi.