Mančester siti se mučio, ali na kraju ipak uspeo da pronađe put do mreže Atletika

Sama činjenica da nije bilo udarca u okvir gola u prvom delu susreta u Mančesteru ne bi trebalo da bude preterano iznenađujuća. Utakmica je imala formu kakva se očekivala, sa jednim timom koji dominira u tri od četiri faze igre, dok u četvrtoj (defanzivnoj organizaciji) praktično i ne provodi vreme.

Takvi su bili dueli, recimo, Gvardiolinog Bajerna sa Atletikom Dijega Simeonea. Razlika u odnosu na te mečeve jeste, recimo, činjenica da je sada Atletik, kao i neretko u šampionskoj, prošloj sezoni, igrao sa tri centralna beka, braneći se u 1-5-3-2 sistemu (koji je često, posebno u niskoj zoni, imao i konture 1-5-5-0 oblika).

Siti ima nekoliko jasnih opštih rešenja za ovu vrstu problema, ali ovoga puta - bez želje da ulazimo u detalje kojih ima mnogo - nije uspeo da ih realizuje u najvećem delu susreta.

Napadi engleskog tima svedeni su, tako, na veliki broj horizontalnih dodavanja, pa čak i one tzv. U cirkulacije (tako nazvane jer lopta ide sa jedne strane na drugu, od bočnih fudbalera, prema poslednje linije, do drugih bočnih fudbalera i potom nazad istim putem) koju Gvardiola posebno ne voli.

Ne voli je jer ona znači da dominacija posedom nema potreban efekat, da njegov tim nije dovoljno opasan.

Drugi deo utakmica ličio je na prvi, sa jednom, svakako ne nevažnom razlikom - Siti je uspeo da stigne do vrednog gola. Kevin de Brujne je pogodio posle akcije u 70. minutu u kojoj su učestvovali Rodri i Foden.

Do kraja meča nije bilo pogodaka i, deluje, očekuje nas veoma interesantan revanš. Teško je zamisliti da će Dijego Simeone biti previše nezadovoljan ovim rezultatom, iako se njegova ekipa umešno branila jako dugo.

Prednost od jednog gola u ovakvim dvomečima nikako nije prevelika.

Revanš meč ova dva tima na programu je 13. aprila.