Piksi će zahtevati "art" od "orlova", ali Srbiji ne gine rudarenje u kvalifikacijama

Spomenuti duhovi ne proganjaju samo navijače, nego i igrače – očigledno su toliko prisutni da multipliciraju pritisak, opterete glavu i vežu noge protiv objektivno mnogo slabijih ekipa.

Te uslovno rečeno manje selekcije, u bilo kom sastavu, čak i desetkovane poput Republike Irske koja nije mogla da računa na nekoliko standardnih reprezentativaca, ne znaju mnogo, ali insistiraju na jednoj veoma važnoj stvari.

Izuzetno su dobre da protivnika uvuku u svoj ritam, nateraju ga na fizičku borbu i u tom se "blatu" mnogo bolje snalaze – nešto na šta su "orlovi" retko kada u prošlosti imali odgovor. 

Srbija je kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru počela teškom, ali velikom i važnom pobedom protiv Iraca, rezultatom 3:2 posle preokreta.

Piksi je negde i održao reč i poprilično promenio i osvežio tim u odnosu na poslednje reprezentativne akcije, pa se u startnoj postavi našlo nekoliko novih i pre svega mladih igrača.

Stojković je grupu od 11 izabranih uredio u formaciju 3-4-3, odnosno u neki tranzicioni oblik 3-4-2-1 ili čak 3-2-2-2-1, u zavisnosti od toga kako posmatrate postavku na samom terenu.

Navedena formacija sa trojicom pozadi, odnosno dvojicom ofanzivnih bočnih igrača, mnogo podseća, na primer, na ono što Ronald Kuman igra sa Barselonom poslednjih mesec dana.

Milan Gajić i Filip Mladenović dobili su zadatke poput Seržinja Desta i Đordija Albe u "blaugrani" – u defanzivi se spuštaju u zadnju liniju i čine petočlani bedem sa Nikolom Milenkovićem, Stefanom Mitrovićem i Strahinjom Pavlovićem, dok u fazi napada moraju mnogo da se ponavljaju i budu nešto što je ranije karakterisao termin "krilo".

U veznoj liniji našli su se Saša Lukić i drugi debitant Uroš Račić, ali uprkos "svežoj krvi", sastav nije bio balansiran u dovoljnoj meri.

Mladenović je inače u sjajnoj formi i predstavlja lidera u Legiji, ali mu u nacionalnom dresu i dalje više odgovara uloga džokera. Očigledno je da se nije najbolje snašao od početka – nekoliko puta je gubio posed, Met Doerti ga je konstantim pritiskom odgurao iz napadačke trećine, a i gol rivala je postignut sa njegove stative.

Iako je Piksi najavljivao moderan, atraktivan i napadački fudbal, nije bilo dovoljno vremena da vezni igrači kreiraju "art" koji je od njih tražen. Naši momci kao da nisu bili prisutni u prvih 35 minuta susreta, lopta je besomučno kružila sa jedne na drugu stranu i protok unapred je bio ograničen.

Kapiten Dušan Tadić i najistureniji imenjak mu Vlahović bili su potpuno odsečeni, pre nego što se, srećom, sve promenilo u jednom napadu.

Gotovo ni iz čega, čak iz situacije u kojoj je Mitrović bio bez rešenja, Srbija je stigla do izjednačenja. Dodao je do Mladenovića, ovaj iz prve "u dubinu" do Tadića, koji glavom idealno spušta Vlahoviću. Napadač Fjorentine, kako to čini cele sezone, rutinski pogađa suprotni ugao.

"Orlovi" su u poslednjih pet minuta pokazali više nego u prethodnih 40 (još dve šanse za Filipa Đuričića), potvrdivši koliko znaju i koliko im malo treba da igraju dobar fudbal.

Očigledno je problem težina tog crvenog i ponekada belo-plavog dresa.

Stojković je uvideo jedan od problema i na startu drugog poluvremena uveo Filipa Kostića, koji je zauzeo svoje mesto uz levu aut-liniju. Međutim, ostao mu je onaj na suprotnoj strani terena jer Gajić nije bio ni blizu izdanja iz Crvene zvezde.

Desni bek srpskog šampiona nije navikao da u osnovnoj postavci akcija bude toliko visoko, pošto crveno-beli nastupaju sa četvoročlanom zadnjom linijom.

Potpuna promena na igralištu stadiona "Rajko Mitić" dogodila se kada je Aleksandar Mitrović zakoračio na travu na kojoj je toliko puta u karijeri nosio nacionalni tim. Napadač Fulama koji se nalazi u nemilosti Skota Parkera dobio je podršku novog selektora i vratio mu na najbolji način.

Šest minuta po ulasku u igru je maestralnim lobom sa 25 metara doneo preokret, a onda i treću asistenciju Tadića nešto kasnije glavom sproveo u mrežu. "Mitrogol" je sada na koti 38 i izjednačio se na prvoj poziciji večne liste strelaca sa Stjepanom Bobekom.

Kako je utakmica odmicala, tako je više prostora bilo i za kreaciju Tadića, kojem su saigrači omogućavali situacije iz kojih je najopasniji. Konstantno je loptu gurao unapred, tražio slabe tačke u odbrani rivala i triput ih našao – het-trik asistencija za najavu dobrih kvalifikacija za Srbiju.

Koliko god da je entuzijazam porastao, euforija pojačana, opomenu treba da predstavlja i greška Stefana Mitrovića koja je omogućila gostima da smanje na 3:2 i uvedu meč u dramatičnu završnicu.

"Orlovi" su uspeli da sačuvaju prednost i učine ono što je najvažnije, a to je osvoje tri boda i na pravi način započnu borbu sa Portugalijom za prvo mesto u grupi. Najavljivana kreacija i umetnost će biti potrebni, ali je očigledno da naše momke očekuje pravo "rudarenje" u sledećih sedam utakmica.

Stojković će u hodu morati da traži prava rešenja i adekvatnu ekipu u narednom periodu, dok će sledeći test biti najteži, jer u Beograd za tri dana stižu Kristijano Ronaldo i drugovi.

Nisu samo reprezentativci na novom početku

Srpski fudbal prolazi kroz tranzicioni period (po ko zna koji put u poslednjih 20 godina) ne samo u sportskom, već i u organizacionom i administrativnom smislu. Promenu na klupi nacionalnog tima ispratila je i promena na samom vrhu hijerarhijske piramide, pošto je poziciju predsednika Fudbalskog saveza napustio Slaviša Kokeza.

Kokeza, međutim, nije otišao zbog (ne)rezultata na poslu koji je obavljao skoro pet godina, već je odlučio da se povuče sa mesta prvog čoveka FSS zbog istrage koja se vodi i njegove potencijalne povezanosti sa klanom uhapšenog Veljka Belivuka.

Za svog mandata 43-godišnji funkcioner, zajedno sa svojim saradnicima, doveo je srpski fudbal na najniže grane od osamostaljenja države 2006.

"Orlovi" su prvi put posle ko zna koliko vremena ostali bez plasmana na veliko takmičenje u gotovo svim kategorijama, infrastruktura u zemlji je daleko od pristojne, a kontinuitet nastupa u Evropi koji su uhvatili Crvena zvezda i Partizan najmanje ima veze sa krovnom organizacijom.

Period za nama obeležila su previranja u selekciji, česte i neshvatljive promene selektora, kao i svađe i proterivanja pojedinaca koji su ime stekli i opravdali u nekim od najjačih svetskih liga.

Kokezina era kao da je krunisala sve loše što su njegovi prethodnici radili, srpski fudbal ostao je u ruševinama i, kako je A reprezentacija ogledalo rada čitavog saveza, drugi deo zadatka Piksijeve družine biće da vrati poverenje ne samo u sportski sektor, već u rad čitave organizacije.

Pred Srbijom je dugačak put, on izvesno neće biti jednostavan, ali učinak i protiv Republike Irske i način na koji je isti ostvaren, mogu da budu dobar korak ka ozdravljenju sporta koji ima osobinu nacionalnog.

Jedan od najvećih fudbalera u istoriji naše zemlje najbolja je polazna osnova za početak te misije.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)