Crno-bela rapsodija u Humskoj, lepota zajedništva

Divno veče u Partizanovoj kući protkano brzinom a to je osnovna karika modernog fudbala. Bilo je na istom mestu puno pobeda i slavlja ali teško je setiti se takve radosti u jednoj kišnoj večeri, letnja topla kiša samo je dala dodatnu draž pobedi Partizana nad Malatijom, pobedi koja je ujedno putokaz.

To je pravi smer, ne samo za Partizan...pre svega čisti, fini odnosi između trenera Save Miloševića i igrača, odnos međusobnog poštovanja i poverenja, zajednička vizija modernog fudbala.

Kada je tako igrači se podižu u svakom smislu, ne samo kao fudbaleri već i kao ljudi, to navijači prepoznaju, oni se ne mogu prevariti i nastane ono što fudbal jeste na svom izvoru... radost i praznik.

Znam... čujem vas govorite fudbal je veliki biznis... jeste i to ali je pre svega igra i to smo videli u hramu Partizana na Topčiderskom brdu. Videli smo igru, nadigravanje, nadtrčavanje, osmehe, zagrljaje, golove, srećne ljude na tribinama, pokisle navijače, mokre majice u rukama i neizmerno zadovoljstvo... To može samo fudbal kada je pravi, kada se razmeni pozitivna energija sa terena i gledališta.

Nekada je bilo uobičajeno... može i danas, pokazao je tim mladog trenera sa vizijom Save Miloševića. Verovao sam više u njegove prethodnike nego u njega ali je Savo za kratko vreme pokazao da zna da radi, da ume da se postavi, pravilno odmeri, da iskoristi ono što ima.

Znate da nije nasledio bogatstvo već relativno skroman igrački kadar u svom klubu gde trenutno nema puno para ni mogućnosti za dovođenje zvučnih pojačanja. Nekadašnji golgeter je to nadoknadio mudrošću i pravilnom selekcijom. Znao je put kojim hodi, šta ima, šta hoće, nije tražio alibi i rezultat je vidljiv. Proslavljeni as tek je na početku novog posla, talentovan je, možda će trener Milošević prevazići igrača Miloševića a to verujte nije lak zadatak.

Partizan zajedništvom, strašću, željom, atmosferom između igrača i trenera podseća na Crvenu zvezdu iz prošle sezone na međunarodnoj sceni... Zvezda je u međuvremenu izgubila to nešto značajno i važno a Partizan isto pronašao i sada sledi teži posao... kako to sačuvati i unaprediti... ako i u tome uspe biće još velikih radosti u Humskoj.

Naši klubovi moraju da shvate da se u ovom stepenu takmičenja igraju dve utakmice, dve sjajne prilike da se isprave greške, sačuva stečeno, nadoknadi izgubljeno.

Partizan mora u revanšu da odigra još bolje, želimo i Crvenoj zvezdi uspon forme protiv Kopenhagena i povratak strasti i zajedništva u crveno bele redove. To su elementi koji donose uspeh... a onda se pojavi i sreća, dogodi se sudijska odluka koja ide u našu korist, fudbal donosi odluku kako će da nagradi, njegovo veličanstvo fudbal koji je u četvrtak veće u liku i delu Sume, Sadika, Asana, Miletića, Tošića i svih ostalih pokazao svoje najlepše lice...