Vels

Kris Kolman je vrlo interesantan trener (pa i čovek). Kao trener na klupskom nivou, a radio je u Fulamu i Real Sosijedadu, igrao je samo jednom sa tri igrača u poslednjoj liniji. Sada to radi Velsom, što ovaj tim svrstava u retke koji će to na Evru raditi (Italija je, očigledno, takođe tu).

Deluje očigledno da je razlog ovakvog taktičkog rešenja Velsa samo jedan - želja da se prilagodi i akomoduje Garet Bejl. Osim platforme sa tri centralna beka, ova formacija (a ona je obično 3-4-2-1, možda i 3-4-1-2) dopušta Velsu da na terenu istovremeno budu tri vezna fudbalera, komplementarnih atributa.

Tu su inteligencija i uredno izvedena dodavanja Džoa Alena, energija Džoa Ledlija i napadanje prostora i siloviti ulazak u završnu trećinu Arona Remzija.

Hal Robson-Kanu, koji inače igra krilo u Redingu, svojim inteligentnim kretanjima stvara prostor za Bejla, koji igra iza njega. Napadačku irinu obezbeđuju wing bekovi. I to je funkcionisalo.

Bejl je postigao sedam, a asistirao kod još dva, od ukupno 11 golova koliko je postigao Vels na putu ka Francuskoj. Njegov značaj ide čak i dalje od ovih (impresivnih) brojeva. Fudbaler madridskog Reala obožava da igra za svoju zemlju, a uživa i u potpunoj slobodi koja mu je data.
Ešli Vilijams, fudbaler Svonsija, osnov je odbrane Velsa koja je primila četiri gola u kvalifikacijama.

Problem koji Vels takođe ima jesu i defanzivni prekidi. U jedinom meču koji su izgubili u kvalifikacijama, od Bosne i Hercegovine, tako su primili dva gola. Više discipline i agresivnija primena instrukcija Krisa Kolmana biće od izuzetnog značaja u ovim situacijama za Velšane. Teško da ih i u ovom segmentu na svojim leđima može poneti Garet Bejl.