Kiša, beton i glodari

Dobro, ne budimo sitničavi, možda je moguće stići do pobede i lakšim putem nego što je to Dženson demonstrirao pre pet godina, ali jedno je sigurno: ne postoji mesto na svetu gde najbolja startna pozicija vredi manje nego što je to slučaj u Montrealu. Ne zato što je u poslednjih 15-ak godina samo nešto više od trećine najbržih u subotu slavilo i u nedelju. Ne. Nego zato što je logično da je na stazi koja nosi ime najuzbudljivijeg vozača kojeg je Formula 1 ikada imala neizvesnost jednostavno zagarantovana. Zbog nepredvidljivih vremenskih prilika, okovana betonskim zidovima i sadistički nastrojena prema kočnicama, pista Žila Vilnev već tridesetak godina testira najbolje svetske vozače na način na koji se to ne dešava na drugim autodromima.

Bilo da se asfalt topi pod vrelim kanadskim suncem (oksimoron?), ili hladnoća stazu čini kao led klizavom; nepredvidljivi pljusak začas uništi pažljivo pripremljenu taktiku ili konstantna, dosadna kiša razdvoji muškarce od dečaka; motor jednostavno izgubi bitku sa snagom desnog stopala koje nemilosrdno pritiska papučicu za gas, ili još češće, kočnice, zapaljene do četvorocifrenih brojeva na celzijusovoj skali, podare neustrašivim pilotima momenat koji će pamtiti ceo život - Fortuna je neophodan saveznik svima koji su dovoljno vešti da izbegnu 1) preteće betonske zidove koji ne opraštaju čak ni svetskim šampionima i 2) zlatno-smeđe glodare koji su tokom juna dovoljno zauzeti produžetkom vrste da nemaju vremena da obraćaju pažnju na nezvane goste u njihovom prirodnom staništu.

Sa mrmotima se nikad ne zna, ali možemo biti poprilično sigurni da će ostatak potencijalnih faktora iznenađenja iz gornjeg pasusa odigrati svoju ulogu predstojećeg vikenda. Kao da nam nije već dovoljno intrigantna faza u koju je šampionat ušao posle prošle trke.

Recimo: da li je Niko Rozberg, glumeći dobrog momka i propuštajući Hamiltona da pojuri odmaklog Rikarda postigao spektakularan autogol? Ili još bolje - da li bi u obrnutoj situaciji Hamilton postupio na isti način? Čisto sumnjam. A i zašto bi? Timska pobeda u Monte Karlu jeste stvar prestiža i vredi više nego na nekim drugim mestima, ali cena koju bi Niko mogao da za to plati u novembru je isuviše velika. Već u Montrealu, gde je Hamilton 4 puta slavio dok Rozberg ima samo par drugih mesta, Luisova borba za povratak u šampionsku trku lako može da dobije novi zamajac, a onog momenta kada povrati samopouzdanje, Britanca će biti gotovo nemoguće zaustaviti.

Ili: kada te tim u dve trke zaredom - prvo pogrešnom taktikom (Barselona), a zatim i pogrešnom taktikom i amaterskim radom u boksu (Monako) - košta pobede, u sezoni u kojoj nemaš dominantan automobil, čak i najzarazniji osmeh Formule 1 iskopni brže nego martovski sneg na Kopaoniku. Danijel Rikardo je ne samo materijal za svetskog šampiona, već i još bitnije, svojom vedrom pojavom upravo ono što je Formuli 1 potrebno u borbi za povratak globalne popularnosti, ali istorija je puna dobrih momaka koji uprkos profesionalnosti, talentu i nesumnjivoj veštini nisu ostvarili ono što su mogli. Uz Verstapena kao klupskog kolegu od kojeg svi u budućnosti očekuju multiple titule, Rikardo je svestan da nema pravo da propušta prilike koje mu se ukazuju, pogotovo zato što Red Bul nikada nije umeo da na pravi način upravlja međusobnom borbom svojih vozača. U sušnim uslovima, Montreal bi danas bio preveliki zalogaj za automobil koji pokreće Reno, ali uz kišu koja se najavljuje u nedelju Rikardo bi mogao da dobije još jednu priliku da uspostavi autoritet, kako u timskoj garaži tako i u aktuelnoj generaciji vozača.

Šta tek reći za Ferari. Za mog života, ako izuzmemo nestvarne Šumijeve godine, italijanska ekipa je konstantno razapeta između onoga što bi trebalo da bude i onoga što u stvari jeste. Može Markioni, kao što je i di Montecemolo pre njega, pa čak i Il Komendatore još ranije, do sutra da se trsi kako Skuderija jednostavno mora da pobeđuje, ali realnost je bolno drugačija. Najgore od svega, to što je Mercedes ukupno gledajući napravio bolji finalni proizvod u skoro svakom aspektu nije ono što svakog pravog tifoza najviše boli. Neko uostalom mora da bude najbrži, ali u Formuli 1 najbrži nije uvek pobeđivao. Ne, kilavost u pripremi i sprovođenju taktike tokom trkačkog vikenda je ono što mnogo više smeta, a perfektna egzekucija Mercedesovog trusta mozgova na prethodnoj trci najbolje pokazuje kako kreativna taktika može da izmisli pobedu čak i u inferiornoj poziciji. U kojoj je Ferari već (pre)dugo. U Montreal zato stižu sa obnovljenim entuzijazmom - poboljšanom turbinom i novim ogibljenjem - a opet ne mogu se oteti utisku da i pored sve te inženjerske ingenioznosti, svoju šansu pre svega vide u najavljenoj kiši.

Iz drugog plana kako sezona odmiče svoje šanse traži sve više timova. Fors Indija je u Monaku uzela sve što je bilo u ponudi i na tom talasu samopouzdanja dolaze i u Kanadu. U svakoj generaciji postoji onaj jedan potcenjeni vozač i sve je jasnije da je to danas Perez, čija je jedina greška što je pre vremena stigao u Meklaren koji je tada već bio na silaznoj putanji. Meksikanac je još relativno mlad pa možda i dobije drugu šansu, za razliku od Hilkenberga - koji je osvojio titule u svim trkačkim kategorijama pre ulaska u Formulu 1, da ne zaboravimo Le Man - za kojeg je verovatno već kasno. Kako god, kiša u nedelju bi mogla da narandžastima pruži novu priliku za pregršt bodova.

Vilijams je poslednjih godina solidno prolazio u Kanadi, pre svega zbog odsustva brzih krivina koje su već neko vreme kriptonit za lepe bele automobile, ali kišna trka im neće biti saveznik. Toro Roso ne zazire od kiše, pogotovo u rukama impresivnog Sainca juniora koji daje sve od sebe da pokaže da je nepravedno bio u Verstapenovoj senci, dok Kvjat već kasni u pokušaju da dokaže Red Bulu da je pogrešio.

Meklaren je dodatno popravio turbo, ali 2016. definitivno neće biti godina u kojoj će se ekipa iz Vokinga vratiti na staze stare slave. Alonso trenira strpljivost u nadi da će sledeće godine Honda dovoljno napredovati da mu omogući bar još jedan napad na titulu koju je poslednji put osvojio pre punih 10 godina, ali za Džensona će to po svemu sudeći biti prekasno.

Ostatak karavana?

Da nismo svedoci ponovnog uspona Red Bula možda bi i mogli da udelimo malo sažaljenja fabričkom timu koji se ove godine vratio, ovako međutim ono što Reno trenutno prikazuje - sa motorom koji se u dobroj šasiji i sa dobrim vozačima bori za pobede - deluje poprilično sramotno. Has se posle dve senzacionalne trke na početku šampionata tiho vratio tamo gde mu je, kao novajliji, mesto, dok se Zauber, opterećen finansijskim problemima još uvek vozi ivicom provalije. Manor ne uspeva da se odlepi sa dna, ali Harjanto za sada neočekivano ali vrlo uspešno kvari Verlajnov početak karijere.

Ne mnogo bitne kvalifikacije su na programu u subotu u 19 sati po našem vremenu, dok poslovično spektakularna trka u nedelju startuje sat kasnije. Još samo da neko javi mrmotima.