Između sumnje i slave – 42 godine od nepobedivog rekorda Kratohvilove

Pre 42 godine Jarmila Kratohvilova, primarno četiristometrašica, odlučila je da testira svoju brzinsku izdržljivost na 800 metara pred prvo Svetsko prvenstvo u atletici.

"Kontrola" u solo trci na Olimpijskom stadionu u Minhenu završila se obaranjem svetskog rekorda. Dva kruga pretrčala za 1'53"28"', ali umesto četiri decenije divljenja, rekord se i dalje preispituje.

Njen rezultat nije privukao toliko pažnje, koliko njena konstitucija.

Kratohvilova je popravila prethodni rekord za samo 15 stotinki, koji je tri godine ranije postavila Nadežda Olizarenko. Međutim, atletičarka Sovjetskog Saveza nije imala ni izbliza toliko izraženu muskulaturu tela.

Na stazi je Kratohvilova izgledala više kao bokser srednje kategorije nego kao atletičarka na srednje staze.

Izražena oštra vilica, dubok glas, široka leđa i jasno izraženi mišići na rukama i nogama nisu prolazili bez komentara, čak i sumnji u njen pol.

Kroz celu njenu karijeru, ali i kasnije provlačile su se spekulacije u verodostojnost rezultata.

Iako je period osamdesetih godina prošlog veka crna mrlja u atletskoj hronologiji, ni situacija u bivšoj Čehoslovačkoj nije bila bistra zbog mnogih dokaza o "specijalnom tretmanu" pojedinih sportista.

Kratohvilova i njen trener Miroslav Kvač tvrdili su da je njen rekord "čist" i rezultat ekstremno napornog fizičkog rada, kao i da je dosta uticaja na njenu fizionomiju imalo odrastanje na selu.

Na kritike o fizičkom izgledu uvek je govorila da je to žrtva napornog treninga i da ostale atletičarke ne treniraju koliko i ona.

Svedoci iz tog vremena potvrđuju njenu ekstremnost. Nekada se budila i u četiri ujutru za trening, odbijala popodnevni odmor. Tokom oporavka nakon operacije Ahilove tetive, trčala je ponavljanja u bazenu noseći prsluk sa tegovima i gas-masku kako bi ograničila disanje.

Medicina, suplementacija, oporavak sportista i inovativnost u treningu nisu uspeli da uzdrmaju najstariji svetski rekord u atletici.

Koliko se ekstremno treniralo za Finsku

Na prvom atletskom Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 1983. godine bilo je poznato da će se njena najveća protivnica tada, Marita Koh, usredsrediti samo na štafetu.

Ohrabrena svetskim rekordom, Čehoslovakinja je prijavila nastup na 400 i 800 metara, pored štafete 4x400 metara.

Poznato je da sprinteri često kombinuju nastupe na 100 i 200 metara, ređe na 200 i 400 metara, ali kombinacija Kratohvilove se retko viđala.

U samo jednoj nedelji istrčala je tri trke na 800 i šest na 400 metara. Tri dana zaredom imala je po dve trke, a u finalu na kraćoj disciplini postavila je svetski rekord i postala prva žena koja je probila granicu od 48 sekundi i to za jednu stotinku.

Najzahtevniji je bio 9. avgust, kada je pobedila u polufinalu na 400 metara rezultatom 51''08"', a u finalu na 800 metara istrčala 1'54''68''' samo 35 minuta kasnije.

Sutradan je bila "pošteđena" samo jednom trkom, koji je rezultirao svetskim rekordom na 400 metara – 47''99''' sekundi. On je stajao znatno kraće na čelu liste najbržih žena u jednom atletskom krugu, dve godine kasnije Nemica Koh ga je "spustila" za 39 stotinki.

Ništa menje sumnje nije upleteno i u ovaj svetski rekord, koji šestog oktobra proslavlja jubilej od četiri decenije.

Ima li razlike između Kratohvilove i Semenje

Južnoafrikanka Kaster Semenja rođena je sa razlikama u seksualnom razvoju (DSD) i nije mogla da se takmiči na 800 metara od 2019. godine kada je svetska atletika uvela pravila o ograničenom nivou testosterona za atletičarke na distancama od 400 metara do jedne milje (1.609 kilometara).

Semenja smatra da Svetska atletska federacija diskriminiše sportistkinje sa DSD-om jer ih primorava da smanje nivo testosterona kako bi mogle da se takmiče.

DSD podrazumeva razlike u seksualnom razvoju i grupa su retkih stanja kod kojih hormoni, geni ili reproduktivni organi osobe mogu biti mešavina muških i ženskih karakteristika.

Međutim, Svetska atletska federacija tvrdi da su ta pravila, koja su 2023. godine proširena na sve ženske atletske discipline, neophodna kako bi se obezbedila pravedna konkurencija i zaštitila ženska kategorija u sportu.

Kaster Semenja tvrdi da je "rođena bez materice" i "sa unutrašnjim testisima" i da je žena biološki.

Semenja se godinama bori i pravnim putem za, kako navodi, ravnopravnost u sportu. 

Evropski sud za ljudska prava presudio je da Semenja nije imala pravično suđenje pred Saveznim vrhovnim sudom Švajcarske 2023. godine kada joj je odbijena žalba na propise Svetske atletske federacije, koji su joj u suštini zabranili da se takmiči.

Sud za sportsku arbitražu je naveo da sportistkinje poput Semenje, imaju cirkulišući testosteron sa muškim kariotipom 46,XY, a ne ženskim 46,XX, što im, prema mišljenju suda, daje značajnu sportsku prednost.

Semenji nije bilo dozvoljeno da brani olimpijsko zlato osvojeno u Londonu i Riju na 800 metara.

Poslednji nastup na velikim takmičenjima imala je na Svetskom prvenstvu u Oregonu, pre tri godine na 5.000 metara, ali nije uspela da prođe kvalifikacije.

Od naslednice nije ostala ni nada

Iako se Kaster Semenja najčešće poredila sa Kratohvilovom, na listi svih vremena ona je četvrtoplasirana.

"Afričko čudo" od deteta koje se pojavilo 2008. godine ulilo je nadu da je posle dve i po decenije svetski rekord ugrožen, ali je ostala "samo na trećem mestu" najbržih atletičarki na 800 metara.

Kenijka Pamela Dženimo je te godine kao olimpijska prvakinja iz Pekinga, u finalu Zlatne lige, koja je preteča današnje Dijamantske, postavila svetski juniorski rekord do 20 godina.

Kao osamnaestogodišnjakinja je pobedila u finalu Zlatne lige u Cirihu istrčavši 1'54''01'''. Već je bila viđena kao novo dominantno ime na 800 metara.

Međutim u narednih pet godina, koliko je još trajala njena karijera, uspela je da najbrže istrči 1'56''76'''.

Trogodišnja vladavina Vere Nikolić

Srbija je imala slično čudo, zvano "Zlatna Vera".

Do evropskog zlata u seniorskoj konkurenciji srpska atletičarka Vera Nikolić je dotrčala kao tinejdžerka, pre napunjenih osamnaest godina, a najbrža na planeti postala je pre svog dvadesetog rođendana.

Zlatnim slovima ostaje upisana 1968. godina u srpskoj istoriji, kada je na stadionu u Londonu 20. jula postavila svetski rekord 2'00''5'''.

Samo je još pet atletičarki nosilo epitet svetske rekorderka na 800 metara između Nikolićeve i Kratohvilove.

Jedan "nepobedivi" je oboren

Četiri decenije je Kratohvilova paralelno držala svetski rekord u dvorani na 400 metara i 800 metara na otvorenom.

Da Femke Bol nije 2023. godine oborila rekord na kraćoj distanci, sedmog marta ove godine bi taj rekord slavio 43. zimu.

Holanđanki se nije "posrećilo" da obori Jarmilin svetski rekord koji je na Evropskom prvenstvu u dvorani postavila istrčavši 49'59''.

Bol je nakon 49'26'' istrčala 49'24'' i 49'17'' na poslednjem Svetskom prvenstvu u dvorani u Glazgovu.

Mnogima upravo obaranje tog svetskog rekorda uliva nadu da je moguće smeniti Jarmilu Kratohvilovu na listi svih vremena i na 800 metara.