Izložba radova primenjene umetnosti „Put u tišinu - ponovo” autora Zvonka Petkovića

Izložba „Put u tišinu - ponovo” prikazuje autorska dela inspirisana antičkom i srednjovekovnom tradicijom. Radovi su segment primenjene umetnosti, a sami komadi kompletno ručno su rađeni u srebru, oplemenjeni dragim kamenjem, biserima, slonovači i egzotičnim vrstama drveta. Svaki rad je unikatan i sertifikovan, te neguje tradiciju juvelirskog zanata, draguljarstva, kao i lančarenja; tradicionalnih zanata koji su skoro izumrli. 

Posebnu dragocenost izložbe predstavlja eksponat „Diptih despotice Jelene” - autorsko delo primenjene umetnosti rađeno po uzoru na original, izrađeno od slonovače, te pozlaćeno. Jefimija ili Jelena Mrnjavčević bila je kći uglednog vlastelina u državi cara Dušana, kesara Vojihne, a pre zamonašenja bila je žena despota Uglješe. Smatra se i prvom ženom, piscem u Srbiji i njena tri dela, od kojih je jedno „Zapis na Hilandarskoj zavesi”, smatraju se najznačajnijim delima srpske srednjovekovne književnosti. „Tuga za mladencem Uglješom” prvi je sačuvani književni sastav despotice Jelene (monahinje Jefimije), izgraviran između 1366. i 1371. godine na srebrnom diptihu, bogato ukrašenom biserom i dragim kamenjem. Monahinja je tada živela u Seru na svome dvoru, a njen sin bio je sahranjen u Hilandaru, u grobu njenog oca, ćesara Vojihne. Pošto nikada nije mogla da ode na grob svoga sina, za pokoj njegove duše manastiru je poslala ovu srebrnu ikonicu. Ikonica se i danas nalazi u Hilandaru.

 
Zapis je upisan na dvostruku drvenu ikonicu, sa dve sintaksičke celine u kojima se obraća Isusu i Bogorodici. U molitvenu književnost, koja je prema vizantijskoj tradiciji uvek u opštim mestima, Jefimija unosi dirljivi lični ton: smrt koju je ugledala na svojim roditeljima i na svome sinu, na onima koji su nju rodili i na onome koga je ona rodila („na roždaših me i na roždanom ot mene mladencu”) treba da je vazda podstiče na brigu o odlasku njene vlastite duše, tj. o njenoj sopstvenoj smrti; ona, međutim, ne može kao hrišćanka da suzdrži bol zbog gubitka sina jer je na to nagoni njena vlastita materinska priroda.

Diptih spada u autorsko delo primenjene umetnosti, kako su materijali od kojih je rađen izmenjeni. Srebrne pozlaćene pločice, na kojim je tekst tužbalice, rađene su u slonovači, a drvorezbarene minijaturne ikonološke predstave su takođe u autorskom delu izrađene u slonovači. Drago kamenje koje je korišćeno je crveni i plavi kendi žad, kao i sitni rečni biseri. Metalni okovi izrađeni su u srebrnom limu koji je pozlaćen 24-karatnim zlatom. Veličina i sve ostale predstave su rađene po uzoru na original.

Izložba će biti otvorena za posetioce u prostoru RTS Kluba (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske) do 6. februara 2026. godine.