Talasima kulture

Na postavci se nalazi oko dvadesetak radio prijemnika koji datiraju od 1924. do 1959. godine, delova za radio i antenskih prijemnika, gramofonskih ploča i drugih eksponata u vlasništvu velikog kolekcionara inženjera elektrotehnike Miodraga Gligorića kao i radio prijemnik vlasnika Dejana Momirova koji su ustupili RTS-u uređaje za ovu izložbu u čast jubileja Radio Beograda.

Ove godine se navršava 100 godina od kako se prvi put oglasio radio u Kraljevini SHS. Iste te godine, 1924. počeo je da emituje program i radio Beč, dok je VVS krenuo sa emitovanjem samo dve godine pre nego beogradska stanica. Ministarstvo PTT-a je sa francuskom kompanijom TSF (Telegrafija Bez Žica) sačinilo ugovor za izgradnju moderne radio-stanice. Za tu priliku, franscuska kompanija je kupila zemljište preko puta železničke stanice Rakovica i napravila je zgradu u kojoj su smešteni predajnici. Snaga predajnika je bila 10 KV.

Takođe, po istom ugovoru, predviđeno je da se pored prijema i slanja depeša (telegrama,) emituju i radio-fonski koncerti i to tri puta nedeljno u trajanju od 90 minuta. Program bi se emitovao utorkom, četvrtkom i subotom na talasnoj dužini od 1650 metara, sa početkom u 17:30 č. i sastojao bi se od dnevnih vesti, izveštaja sa beogradske berze, meteorololoških izveštaja, tačnog vremena i naravno, muzike. Početak emitovanja bio je predviđen za 1. oktobar, dok je probni koncert održan 19. septembra 1924. godine.

Novinar Urednik Ranko Stojilović u razgovoru sa Miodragom Gligorićem u emisiji „Nevidljivi ljudi“, Radio Beograd, 2019.

„Uz radio programe su se nekada okupljali članovi porodice, prijatelji, komšije, čak i slučajni prolaznici. Emisije su se slušale, iščekivale, prepoznavale, vodile se diskusije ali i sukobljavala mišljenja. Umeo je da raspoloži, nasmeje, da zbliži, vaspita, obrazuje, da podstakne maštu. Dešavalo se da se slušaoci okupljaju i oko bandera na kojima su bili postavljeni zvučnici iz kojih se čuo radijski program. Ponekad su negodovali ako nije bilo struje ili su morali da žure na posao, te su ostali uskraćeni za slušanje emisije. Radio koncerti, vesele večeri i sportski prenosi bile su im omiljene emisije“ ističe inženjer Miodrag Gligorić.

Interesantno je opisati kako je probni koncert izgledao. Naime, kako je programom bilo predviđeno, Mihailo Simić, tehničar u radiju, započeo je svoje javljanje brojanjem 1 do 220, ali se pretpostavlja da je ipak bilo negde oko 100. Ovo brojanje imalo je dvostruku ulogu. Prva je je bila da se izvrši potrebno podešavanje u samom predajniku (nivo modulacije), a druga uloga je bila da se kod malobrojnih imaoca radio - aparata nađe najbolji prijem.

Nakon toga, Mihailo Simić se obratio slušaocima rečima: “Alo ! Alo ! Alo ! Dobro veče gospođe i gospodo. Prvi koncert radio-telefonije beogradske stanice sada će da počne. Evo biltena meteorološke stanice na Vračaru.“ I bilten je pročitan vrlo razgovetno da se mogao lepo razumeti svuda. Trebalo je da se pročita izveštaj sa beogradske berze i dnevne vesti ali kako su umetnici izgubili strpljenje, počelo se sa koncertom.

Na početku je gospođa Rogovska, prvakinja beogradske opere otpevala ariju iz opera “Toska“, uz klavirsku pratnju g-dina Brezovšeka. Nakon toga je gospodin Bogić, takođe iz beogradskog pozorišta, recitovao tiradu o poljubcu iz Rostanovog “Sirana“. Gospodin Tomić je otpevao Hristićevu kompoziciju “Behar“ uz autorovu pratnju. Drugi stav violinskog koncerta od Medelsona odsvirao je na violini g-din Holub, uz klavirsku pratnju g-đe Holub. Dučićevu pesmu “Dubrovački madrigal“ odrecitovao je takođe g-din Bogić. Zatim, g-din Tomić je otpevao još jednu ariju iz Pučinijeve “Toske“. Na kraju koncerta odsvirani su na klaviru dela Suka i Šopena. Nakon ovoga pročitan je izveštaj sa beogradske berze i dnevne novosti koje je pripremio časopis “Politika“.

Kao što je navedeno ovaj probni koncert bio je vrlo obiman i sadržajan, te se dopao svim slušaocima. Početak emitovanja imao je za potrebu proizvodnju sve većeg broja radio-aparata i detektosrkih prijemnika. Među prvim proizvođačima su bili Radio Blažek i Viking iz Beograda, Konrad iz Subotice, Teleoptik iz Zemuna i drugi. Veliki broj radio-prijemnika se prodavao kao komplet za samogradnju ili su se naručivali aparati po platežnoj mogućnosti plaćanja kupaca. Pored ove manufakture, u tadašnjoj Kraljevini SHS postojao je veliki broj zastupnika stranih proizvođača kao što su Filips, Telefunken, GEC, RCA, Baltik itd. Radio je polako ulazio u sve domove i postao je član porodice, komšija, prijatelj, učitelj, vaspitač, nosilac lepog i čistog govora, zabavljač i mnogo toga što nije pomenuto, pa nije nikakvo iznenađenje što se i posle jednog veka i dalje ceni i sluša.

Posle jednog veka nameće se pitanje : Šta je radio ?

Pored uobičajenih odgovora da je to prvi elektronski medij, najjednostavniji i sveobuhvatniji odgovor bi bio : Radio su ljudi. Ovom, kao i budućim i prethodnim izložbama, odajemo samo malu zahvalnost onome koji nas drži u lepom raspoloženju, informiše, uči nas da budemo deo njegove kulture i da u narednom veku zajedno slušamo i osluškujemo jedni druge“ - napominje Miodrag Gligorić.