"Sećanje za budućnost" - mladi u Norveškoj uče o stradanju srpskih zarobljenika

Program je obuhvatio trodnevno studijsko putovanje u Saltdal, mestu gde se nalazio ozloglašeni logor Botn, kao i niz edukativnih radionica osmišljenih da mladima približe istorijske činjenice i približe srpsku istoriju.

Istorijski kontekst ovog programa duboko je potresan: u periodu od 1942. do 1945. godine u severnu Norvešku deportovano je 4.049 zarobljenika iz tadašnje Jugoslavije, uglavnom Srba, koji su bili su smešteni u logorima i primoravani na izgradnju puteva i pruga u surovim arktičkim uslovima, bez dovoljno hrane, iscrpljeni i lišeni osnovnih uslova za život. Više od polovine njih nije preživelo, a stotine su sahranjene upravo u Botnu, mestu koje i danas predstavlja jedno od najpotresnijih spomen-obeležja srpskog stradanja van otadžbine.

 Susret sa istorijom

Program projekta „Sećanje za budućnost“ bio je pažljivo osmišljen tako da mladima pruži priliku da istoriju ne dožive samo kroz brojke i činjenice, već kroz lični susret sa mestima stradanja, svedočanstvima i kreativnim metodama učenja.

Program je započeo predavanjem Knuta Flovika Toresena, istoričara i jednog od vodećih norveških istraživača stradanja jugoslovenskih zarobljenika u Norveškoj, kao i predsednika fondacije „Krvavi put“. Njegovo izlaganje „Krvavi put i srpski zarobljenici“ mladima je pružilo osnovno razumevanje ključnih pojmova i istorijskih procesa kako bi mogli da bolje razumeju sadržaj radionica i poseta koje su usledile.

Naši učesnici imali su veliku čast da se sretnu sa Magnhild Martinusen i Tureom Bentsenom, dvoje meštana koji su svoja lična sećanja pretvorili u trajno svedočanstvo čovečnosti. Kao deca, bili su svedoci dolaska prvih zarobljenika u logor u Botnu tokom Drugog svetskog rata. U svojim najranijim godinama, zajedno sa vršnjacima iz sela, pokazali su izvanrednu hrabrost i saosećanje time što je delili hranu sa zarobljenicima i pokušavali da ublaže patnju onih koji su bili lišeni slobode. Njeno svedočanstvo omogućilo je mladima da istoriju dožive kroz autentičan, duboko ličan narativ, iz perspektive deteta koje je, te su mladi su postavljali brojna pitanja, nastojeći da razumeju ne samo činjenice, već i emociju, snagu i humanost “običnih” ljudi koji su u najtežim vremenima.

Zatim su deca posetila groblje u Botnu, gde su sahranjeni srpski zarobljenici stradali u Drugom svetskom ratu. Dok su koračali među spomenicima na kojima su urezana srpska imena i prezzimena, deca su sa dubokim poštovanjem i svešću o značaju trenutka, rukama sklanjali opalo lišće i mahovinu sa kamenih ploča i pažljivo polagali ruže, odajući duboku počast onima čija su imena tamo upisana.

  Poseta muzeju

Nakon posete groblju u Botnu, program je nastavljen obilaskom Muzeja „Krvavi put“ u Saltdalu. Kroz stručno vođenje lokalnog istoričara Ulfa Bakea i kustosa Ronalda Niste Rusonesa, mladi su upoznati sa autentičnim predmetima, arhivskim fotografijama i svedočanstvima koja govore o svakodnevici u logorima - gladi, bolesti, iscrpljenosti, ali i trenucima hrabrosti i solidarnosti.

Izložbeni prostor omogućio im je da vizuelno i neposredno sagledaju razmere stradanja, ali i da razumeju ulogu lokalnog stanovništva koje je u tišini i rizikujući sopstvene živote pomagalo zatočenicima.

Završnog dana programa, mladi su posetili drugi najveći nacionalni park u Norveškoj, Saltfjel-Svartisen, gde je priroda postala pozornica za novi oblik učenja, a istorija dobila svoj nastavak kroz razgovore o miru, otporu i humanosti. Posetu je vodila direktorka centra, Kari Nista Rusones, a tokom obilaska, deca su mogla da vide planinske vrhove koji se uzdižu iznad oblaka, zelene doline kroz koje teku kristalno čisti potoci, kao i jedinstvenu floru i faunu koja opstaje u surovim arktičkim uslovima. U sklopu obilaska muzejske postavke deca su, takođe, imali priliku da otkriju na koji način priroda oblikuje život ljudi, ali i kulturu ovog područja.

 Priča o Leivu Krejbergu

U sklopu posete Nacionalnom parku, mladi su čuli i predavanje „Od rata ka miru. Priča o lekaru i majoru Leivu Krejbergu“, Ronal Nista Rusonesa. Predavanje je bilo posvećeno životu i delu lekara i majora Leiva Krejberga, koji je nakon završetka rata organizovao zbrinjavanje i povratak preživelih zarobljenika. Njegov primer pokazao je mladima da se istorija ne sastoji samo od tragedija, već i od hrabrosti i ljudskosti pojedinaca koji svojim delima ostavljaju trajan trag. Ovo predavanje je bilo važno za mlade jer im je pokazalo da se rat ne završava onog trenutka kada oružje utihne. Njegove posledice žive dugo nakon potpisanog mira - u sudbinama ljudi, u ranama koje nose zajednice i u odgovornosti onih koji moraju da obnove život. Kroz priču o Leivu Krejbergu, deca su naučila da mir nije nešto što se događa odjednom, već proces koji zahteva hrabrost, znanje i čovečnost. Za njih je to bila lekcija da svaka generacija ima zadatak da prepozna i nosi posledice prošlosti, ali i da ih preobrati u temelj za budućnost.

Projekat je zaokružen predavanjem Nine Brandt, čija porodica već generacijama čuva sećanja na stradanje srpskih zarobljenika u Saltdalu. Njena lična priča, prožeta porodičnim svedočanstvima i vezama sa Srbijom, predstavljala je snažan završetak trodnevnog programa. Njeno izlaganje podsetilo je mlade da kultura sećanja nije ograničena na institucije ili formalne komemoracije, već da ona živi i kroz porodične priče, lična iskustva i međugeneracijsko prenošenje vrednosti.

 Radionice - od sećanja do ličnog obećanja

Radionice su predstavljale najintimniji deo programa, gde su mladi imali priliku da se u tišini i kroz dijalog suoče sa onim što su videli i čuli. Kroz aktivnosti kao što su „4 ugla“, „Domine pojmova“, „Pismo nepoznatom zarobljeniku“ i „Obećanje“, mladi su istorijske činjenice pretvarali u lično iskustvo i promišljanje.

Nisu bile osmišljene samo kao vežba učenja, već kao prostor za lična pitanja, emocije i razmišljanja o tome šta za njih znači pripadati srpskom narodu i nositi sećanje na pretke. U tom procesu, sećanje na stradanje nije bilo tek istorijska činjenica, već ogledalo u kome su prepoznavali sopstvene korene i kulturni identitet.

Kroz zajednički rad i razmenu misli, shvatili su da se kulturno nasleđe ne čuva samo u muzejima i knjigama, već u živoj svesti i odgovornosti svakog pojedinca. Na taj način, radionice su postale veza između prošlosti i sadašnjosti, između Srbije i dijaspore, pokazujući mladima da je očuvanje identiteta neraskidivo povezano sa negovanjem kulture sećanja.

 Jedinstvo srpskih udruženja u Norveškoj

Projekat „Sećanje za budućnost“ organizuje Savez srpskih udruženja u Norveškoj, krovna organizacija koja već više od jedne decenije okuplja srpska društva širom zemlje i deluje sa ciljem očuvanja jezika, kulture, duhovnosti i nacionalnog identiteta srpske zajednice u dijaspori.

U programu učestvuje osam udruženja: Srpsko društvo „Ras“ iz Osla, Srpsko kulturno udruženje „Car Lazar“ iz Dramena, Srpsko udruženje „Sveti Sava“ iz Tonsberga, Udruženje Srba „Srpska kruna“ iz Pošgruna, Udruženje Srba i prijatelja u Ostfoldu „Mihajlo Pupin“ iz Fredrikstada, Udruženje Srba u Rugalantu „Ivo Andrić“ iz Stavangera, Srpsko udruženje u Bergenu i Srpsko udruženje „Srpski koreni“ iz Kristiansanda.

Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije – Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Parohije Sveti Dimitrije Solunski, Parohije Sveti Vasilije Ostroški, kao i srpskih udruženja koja učestvuju u programu i roditelja učesnika.