Njujork: 89 godina od upokojenja Mihajla Pupina

Nakon službe, starešina crkve Sveti Sava na Menhetnu, otac Živojin Jakovljević, biranim je rečima podsetio prisutne o značaju Pupinovog doprinosa naučnom nasleđu, razvoju, kao i njegovoj rodnoj zemlji i srpskom narodu u matici i rasejanju. Istakao je da je on svoj raskošni intelektualni talenat koristio na dobrobit svih, kao i što je i ugled i uticaj stečen u Njujorku i SAD koristio za pomoć svojim sunarodnicima i Srbiji.

Služili su i otac Milan Dragović, takođe iz crkve Sveti Sava na Menhetnu, i otac Đokan Majstorović, starešina hrama Svetog Jovana Krstitelja u gradu Peterson, Nju Džersi.

Generalni konzul dr Vladimir Božović naglasio je da je lik i delo Mihajla Idvorskog Pupina neraskidivo obeležje epohe u kojoj je živeo i da se i danas sećamo njegovog nasleđa kojim je zadužio čovečanstvo, SAD i Srbiju. Podsetio je da je Mihajlo Pupin, rođen 1858. godine u Idvoru, delio teške okolnosti odrastanja sa svojim savremenicima. I pored toga, dodao je, u svemu je pronalazio razlog za radost, ljubav i odanost prema svom narodu i zemlji. Svoj intelektualni raskoš i senzibilitet, kao i podrazumevajuću radnu etičnost, iskazao je po dolasku u Ameriku. Tu je kao student, i potom profesor na prestižnom Univerzitetu Kolumbija, ugradio svoje akademsko i naučno ime na način da njegov rad i danas ima implikacije na razvoj telekomunikacija.

Pored toga, posebno svedočanstvo izuzetnosti Pupinovog životnog puta i njegovog vanrednog intelektualnog kapaciteta, predstavlja činjenica da je za svoju autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka" dobio prestižnu Pulicerovu nagradu. Božović je posebno istakao da je Mihajlo Idvorski Pupin bio svetski naučnik vanvremenskih postignuća. Ali, pre svega, i po Pupinovoj sopstvenoj listi prioriteta, on je bio i ponosan Srbin, odan svojoj otadžbini i svom narodu. Bio je pregalac pored koga su se svi Srbi njegovog vremena uz njega osećali sigurno, spokojno i zaštićeni njegovom ljubavlju velikog vernika i patriote. Lična posvećenost je bila vidljiva u svakom aspektu njegovog života. Njegovi filantropski poduhvati, uključujući uspostavljanje stipendija za srpske studente i podršku kulturnim institucijama, su izraz njegove duboke posvećenosti svom rodu.

Generalni konzul dr Vladimir Božović je posebno naglasio da u istoriji Srbije i srpskog naroda, Mihajlo Idvorski Pupin blista kroz vreme kao oličenje patriotizma. Tome svedoči dobrotvorstvo u rasponu od podrške srpskoj mladeži i siročadima, do finansijske i materijalne pomoći koju je slao u Srbiju tokom Prvog svetskog rata. Naše crkve građene su njegovim materijalnim sredstvima. Tu pomoć je, između ostalog, obezbedio kroz kredite koje je dobio stavljajući kao bankarski zalog svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu. To je uradio u periodu Velikog rata, stradalnim godinama za Srbiju, rizikujući sav svoj imetak, uz istorijske reči: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja". Božović je istakao čast koju oseća što stoji u istoj liniji ponosnih predstavnika svoga roda jer je na istom mestu gde je nekada bio a delom zauvek ostao Mihajlo Idvorski Pupin.

Istakao je i uticaj koji je Pupin imao kao srpski počasni konzul u istorijski presudnoj diplomatskoj intervenciji prema ličnom prijatelju, predsedniku SAD Vudro Vilsonu, tokom Pariske mirovne konferencije, po okončanju Prvog svetskog rata. U ovom kontekstu podsetio je na Pupinov doprinos teritorijalnim dobicima za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i proglašenju Dana molitve za srpski narod, kada je na Vidovdan 1918. godine podignuta srpska zastava iznad Bele kuće.

Zaključujući izlaganje, generalni konzul dr Vladimir Božović je u ime Republike Srbije, i svoje lično ime, uz duboki naklon senima Mihaila Idvorskog Pupina, iskazao zahvalnost za sve što je uvaženi i svetski potvrđeni naučnik, a pre svega verujući čovek hrišćanskih čovekoljubivih načela, vođen nezaustavljivom željom i nemerljivim delima, učinio za Srbiju i srpski narod, Istakao je da su njegova intelektualna veličina i rodoljubivo i čovekoljubivo opredeljenje za ugled svakom članu naše zajednice u SAD i inspiracija za stvaralaštvo, ostvarivanje sopstvenih mogućnosti i ugrađivanje ličnog doprinosa svom narodu i otadžbini.