Zaboravljena kraljica, 2. deo

Kraljica Aleksandra od Jugoslavije živela je desetak godina u braku sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem. Za to vreme odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde, Velikim krstom kraljevine Jugoslavije, Oredenom Belog orla, Ordenom jugoslovenske krune, Ordenom Svetog Save i Ordenom Svete Olge i Sofije Kraljevine Grčke.

Aleksandra Karađorđević bila je šesta po redu srpska vladarka srpskog porekla. Pre nje i posle nje pet Grkinja bile su krunisane srpske vladarke. Naime, srpski vladari najčešće su se ženili Grkinjama, koje su potom postale srpske kraljice i princeze.

Prva među njima bila je Jelena Gatiluzio, princeza iz Grčke, rođena u 14. veku. Pripadala je grčkoj porodici Gatiluzio. Bila je ćerka Frančeska Drugog Gatiluzija, vladara Lezbosa (1384-1404). Pominje se septembra 1405. godine kada je sklopljen brak sa srpskim despotom Stefanom Lazarevićem. Tako se Stefan orodio sa vizantijskom dinastijom Paleolog, što mu je omogućilo da ponese titulu despota. Srpska snaja Jelena Gatiluzio Lazarević se kasnije ne pominje. Nisu imali dece. Naslednik njihove države bio je Đurđe Brankovića, koji je postao grčki zet.

Druga je bila Irina Kantakuzina, žena Đurđa Brankovića. Rođena je u Konstinopolju. Njen otac bio je Dimitrije Prvi Kantakuzin, unuk vizantijskog cara Jovana Šestog Kantakuzina. U braku su bili bio u braku od 1414. do 1456. godine. Dobila je ime Jerina Branković i titulu despotice. U srpskom narodu bila je poznatija kao Prokleta Jerina. Kada je Đurađ Branković umro 1456. godine despotica Jerina je vladala Srbijom kao regent. Gradila je utvrđenja, dvorove i kamene gradove po Srbiji, koje je narod nazivao Jerinin grad. Sa despotom Đurđem despotica Jerina je imala petoro dece: sinove Todora Brankovića (1415—1428), Grgura Branković (1417 — 1459), Stefana (1425—1476), srpski despot od 1458. do 1459. godine i Lazara Brankovića, (1427 — 1458), srpski despot od 1456. do 1458. godine i ćerku Katarinu Branković (1418 — 1492), koja je bila udata za grofa Ulriha Drugog Celjskog. Kraj života Jerina je dočekala kao monahinja u Majdanu na Rudniku. Despotica Jerina Branković je preminula u maju 1457. godine.

Treća “naša” Grkinja je bila Artemiza Joanidis bila, udata za Milana Hristića, sekretara srpske ambasade u Carigradu. Kralj Milan se razveo od kraljice Natalije, a Artemiza od Milana Hristića. U vanbračnoj vezi kralja i ljubavnice rođen je 1889. godine sin Đorđe Obrenović. Svo troje su se odselili u Pariz i živeli pod imenom Milan Obrenović, grof od Takova.

Četvrta je bila Olga od Grčke i Danske (1903-1997). Rođena je u Atini u kraljevskom dvorcu Tatoj. Bila je najstarija ćerka princa Nikole od Grčke, sina grčkog kralja Đorđa Prvog, njegove žene velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne, unuke imperatora Aleksandra Drugog i sestre Kirila Vladimiroviča kasnijeg pretendenta na ruski presto. Kada je knez Pavle Karađorđević (1893-1976.) bio student na Oksfordu upoznao je ovu grčku princezu. Venčali su se u Beogradu, 22. oktobra 1923. godine. Venčani kum im je bio vojvoda od Jorka, budući britanski kralj Džordž Šesti i njegova supruga Elizabeta, vojvotkinja od Jorka. Kneginja Olga Karađorđević je sa knezom Pavlom imala troje dece - sina kneza Aleksandra (1924—2016), sina kneza Nikolu (1928—1954) i kćer kneginju Jelisavetu (1936).

Peta je bila kraljica Aleksandra od Jugoslavije, a šesta Katarina Batis, poslovna žena iz Grčke koja je postala druga supruga prstolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Upoznala je princa Aleksandra 1984. godine u Vašingtonu (SAD). Venčali su se u Londonu 21. septembra 1985. godine. Kum im je bio grčki kralj Konstantin, a stari svat kraljević Tomislav, stric princa Aleksandra. Zajedno su podigli prinčeve Petra, Filipa i Aleksandra. Nosilac je titule Njeno Kraljevsko Visočanstvo, princeza od Srbije. Od 2001. godine žive u Beogradu. Princeza Katarina je humanitarac, darovala je srpskom narodu pomoć vrednu oko 20 miliona evra.

Sredinom šesdesetih godina prošlog veka brak kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre zapao je u tešku krizu. Kada joj je kralj Petar Drugi saopštio nameru da se razvede, kraljica Aleksandra je pokušala samoubistvo. Kralj se preselio u SAD, a kraljice je živela sa sinom Aleksandrom u Velikoj Britaniji.

Petar Karađorđević umro je od ciroze jetre u jednoj denverskoj bolnici 3. novembra 1970. Posle toga Aleksandra je bila udovica 23 godine. Umrla je u Ist Suseksu 30. januara 1993. godine. Bila je sahranjena 7. februara 1993. na kraljevskom groblju Tatoj u Grčkoj.

Poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević i poslednja jugoslovenska kraljica Aleksandra Karađorđević opet su bili zajedno 26. maja 2013. kada su u okviru državne sahrane položeni u kripti hrama Svetog Đorđa na Oplencu.

 Prvi deo teksta Zaboravljena kraljica pogledajte ovde.