Popuštanje mera u Švajcarskoj

Zaključno sa 15.06.2021. godine, u Švajcarskoj je potvrđeno nešto više od 701.000 slučajeva pozitivnih na koronavirus, dok je 10.864 umrlo od posledica bolesti.

Popuštanje mera naročito raduje Srbe u Švajcarskoj. Rasprostranjeni od Sankt Galena na severoistoku, do Ženeve na jugozapadu, Srbi su uvek pronalazili načine kako da kroz mnogobrojna udruženja i klubove sačuvaju tradiciju i jezik koji ih povezuju. Naši sunarodnici su se, i tokom najtežih momenata pandemije u Švajcarskoj, kada su na snazi bile najrigoroznije mere, snalazili kako da ostanu u kontaktu jedni sa drugima, ali i sa maticom. Sve više se upražnjavao „onlajn" način komunikacije koji je umnogome pomogao da se prevaziđe period u kom je važila zabrana okupljanja.

Mladi obrazovani Srbi u Švajcarskoj su odnedavno pronašli još jedan centar okupljanja, Srpsko akademsko udruženje, ali je kriza izazvana koronom napravila zastoj i u njegovom delovanju.

Marko Ćorić, predsednik udruženja kaže:

„I pored zabrane okupljanja koju su uvele švajcarske vlasti, rukovodstvo udruženja je zajedničkim naporima i velikom agilnošću, osiguralo normalno funkcionisanje. Brzo smo se adaptirali i događaje počeli da održavamo digitalnim putem. Onog trenutka kada su vlasti dozvolile okupljanje u ograničenom broju, trudili smo se da nađemo lokaciju na kojoj bismo mogli da ugostimo naše članove. Nama je lična razmena informacija sa našim članovima i prijateljima udruženja jako bitna, zbog čega nas raduje popuštanje mera."

Švajcarska Konfederacija je temeljno pristupila problemu rešavanja krize izazvane koronavirusom. Odluke su prevashodno donošene na kantonalnom nivou, ali je Savezna vlada neretko postavljala i mere koje su važile za celu državu. Dva puta je izglasano totalno zaključavanje, dok je svako popuštanje mera išlo veoma postepeno. Od 18.01. ove godine, kada su novi sojevi koronavirusa detektovani u Švajcarskoj, „home office" je bio obavezan za sve sfere delatnosti u kojima je bez većih poteškoća moguć rad od kuće. Međutim, zbog povoljne epidemiološke situacije, Savezno veće je odlučilo da od 31.05. „home office" preinači iz obaveze u preporuku za sve kompanije koje sprovode periodična testiranja u skladu savezne strategije integrisane u kantonalni program testiranja. Samim tim, povratak na posao „licem u lice" trebalo bi da se odvija postepeno i usklađeno.

Pandemija je nanela vidljive finansijske gubitke u gotovo svim sferama. Ugostiteljski sektor je, kako u celoj Evropi, tako i u Švajcarskoj, zabeležio pad poslovanja. Novim popuštanjem mera krajem maja ugostiteljski objekti ponovo mogu da uslužuju goste u zatvorenom prostoru. Ipak, treba imati u vidu da postoje određeni uslovi koji moraju da budu ispoštovani: propisana distanca, ne više od četiri osobe za stolom i svi gosti moraju da ostave svoje kontakt podatke. Takođe, nije neophodno da se objekti zatvaraju u periodu od 23.00 do 6.00, jer je noćni rad ponovo dozvoljen. Ovo posebno pogoduje mlađim generacijama, koje su sa nestrpljenjem dočekale da noćni život ponovo bude moguć. Srpski klubovi i udruženja u Švajcarskoj se posebno raduju činjenici da su dozvoljene i privatne proslave, koje su bile neizostavan deo kulturnog života Srba u Švajcarskoj.

Umetnici su takođe imali težak period iza sebe. Naš poznati umetnik na klasičnoj gitari, dobitnik prestižnih nagrada i priznanja u Evropi, Vojin Kocić kaže:

„Popuštanje mera od 1. juna je svakako donelo promene u sferi umetnosti i dalo novu nadu umetnicima. Muzičarima u Švajcarskoj je ponovo dozvoljeno muziciranje pred publikom uz poštovanje epidemioloških mera: u zatvorenom prostoru do 100, a na otvorenom do 300 posetilaca, ne računajući umetnike na sceni. Isto tako, i organizacija velikih događaja sa preko 1000 posetilaca je dozvoljena, ali uz daleko oštrije mere, međutim organizatori ovakvih događaja moraju najpre da zatraže specijalnu dozvolu od kantona. Zbog lepših vremenskih uslova, većeg broja publike i lakših epidemioloških pravila, sve više organizatora se odlučuje na organizaciju umetničkih događaja na otvorenom. Osvrnuo bih se na zanimljivu, ali i kontroverznu temu, a to je korišćenje kovid sertifikata koje je vlada predstavila 19. maja i 4. juna.

Mišljenja sam da, posebno za umetnike, sertifikat igra važnu ulogu za međunarodna putovanja i gostovanja. U jasno definisanoj prelaznoj fazi i uz praktičnu upotrebu, sertifikati mogu olakšati organizovanje određenih vrsta kulturnih javnih događanja, kao što su veliki koncerti sa simfonijskim orkestrom. Sa druge strane razumem i organizatore koji odbijaju da organizuju događaje samo za „sertifikovanu" publiku, jer posedovanje sertifikata ne sme da dovede do kulturnog isključenja određenih grupa ljudi, na primer, mladih koji se još uvek nisu vakcinisali. Videćemo kako će se ubuduće konkretizovati pravila, a do tada će publika, koja je željna muzike, a i umetnici nastupa, zajedno uspeti da uživaju na koncertima, uz poštovanje trenutnih epidemioloških mera. Zbog nedostatka muziciranja pred publikom tokom pandemije, ja sam pre svega bio posvećen pedagogiji i radu sa mladim umetnicima u Švajcarskoj. Ukazana mi je velika čast da od sledećeg semestra predajem klasičnu gitaru studentima na Akademiji muzičke umetnosti u Cirihu, na kojoj sam do 2017. godine i ja uspešno studirao."

Pored umetnosti, i sport je pretrpeo velike gubitke na globalnom nivou. Zabrane održavanja sportskih manifestacija koje su bile planirane u najkritičnijim periodima pandemije, mnoge sportske organizacije su skoro dovele do finansijskog kolapsa. Uz popuštanje mera, ali i poštovanje određenog kovid protokola za javne događaje, profesionalni timski sportovi mogu nesmetano da se održavaju na otvorenom.

Šef razvoja Evropske atletske organizacije sa sedištem u Lozani, Marko Vasić, na temu trenutnih dešavanja u evropskoj atletici kaže:

„Najveća šteta je u odsustvu sportskih događaja, kako za profesionalne atletičare, tako i za amatere, koji su deo našeg sporta kroz trkački pokret, maratone i trke generalno. Evropska atletika, kao i mnoge druge međunarodne sportske federacije, osigurava svoje šampionate od finansijskih rizika, što je bio slučaj sa 2020. godinom. Postavlja se veliko pitanje kako će sportske federacije nastaviti od 2021. godine, jer su ovakvi rizici van ponuđenih okvira osiguravajućih kuća. Iako je došlo do popuštanja mera u većini evropskih država, imajmo u vidu da svaki događaj mora da ima jasan kovid protokol, koji je značajno strožiji od opštih sanitarnih mera, što podrazumeva češće testiranje, pravljenje klastera, grupni karantin. Najveći izazov je i dalje izbeći karantin za timove po povratku u matične zemlje. U proteklom periodu nije bilo Evropskih šampionata u Švajcarskoj, ali je bilo sastanaka, na koje su dolazile delegacije iz stranih zemalja u Švajcarsku. Tada smo tražili posebne dozvole i izuzeća od generalnih pravila za članove delegacija koji su dolazili iz trećih zemalja. Veliko interesovanje sportista širom Evrope za vakcinaciju je dalo vetar u leđa ponovnom odigravanju sportskih manifestacija."

Imunizacija stanovništva u Švajcarskoj je poprimila široke razmere i veoma je popularna. Iako se odvija na dobrovoljnoj bazi, preporuka švajcarskih vlasti je da se što veći broj građana vakciniše kako bi se izbegao prošlogodišnji scenario. Podsećanja radi, prošla godina, a delimično i ova, bila je izuzetno opterećujuća za zdravstveni sistem Švajcarske.

Dr med. Milena Mitraković, specijalista radiologije u Insel bolnici u Bernu, osvrćući se na sam početak izbijanja pandemije u Švajcarskoj, podsetila je da se korona virus pojavio u kantonu Tićino, u februaru prošle godine.

„Broj inficiranih se naglo povećavao, a širenje bolesti na sever, uprkos početnim merama prevencije i zaštite, nije moglo biti sprečeno. Ubrzo nakon toga, Ministarstvo zdravlja Švajcarske je proglasilo vanredno stanje i donet je Pravilnik o merama za borbu protiv kovida 19. U poređenju sa prethodnim sedmicama, broj zaraženih i hospitalizovanih pacijenata je manji. Broj smrtnih slučajeva je takođe u padu, dok je broj testiranog stanovništva konstantan. Bolnički kapaciteti su na zadovoljavajućem nivou, tako da se polako rasterećuje kako državni, tako i privatni bolnički sektor. Kad su u pitanju vakcine, Ministarstvo zdravlja Švajcarske je usvojilo takozvani trofazni model vakcinacije stanovništva.

U prvoj fazi se vakcinišu sve zdravstveno ugrožene starosne grupe, u drugoj dobrovoljno prijavljeno stanovništvo, dok se u trećoj fazi u budućnosti očekuje kompletna vakcinacija stanovništva. Vakcinacija je na dobrovoljnoj osnovi i sprovodi se, uz prethodno zakazivanje, sa dvema odobrenim vakcinama - Moderna i Fajzer (Pfizer/BioNTech). Do sada je vakcinisano 27,8% ukupnog stanovništva. Od 14. juna su počeli da se izdaju digitalni kovid sertifikati koji omogućavaju stanovništvu lakše kretanje u zemlji, putovanje u inostranstvo, posete sportskim dešavanjima i odlaske u klubove." Kao i u većini zemalja, troškove vakcinacije snosi zdravstveno osiguranje koje je u Švajcarskoj obavezno. Iako su do sada samo dve navedene vakcine u opticaju, sve govori u prilog tome da će uskoro i treća, Astra-Zeneka, dobiti sve potrebne dozvole od Snjissmedic-a koji je nadležna nadžorna institucija za medicinska sredstva i uređaje.

Možda i najaktuelnija tema u švajcarskim medijima su kovid pasoši. Kovid sektifikati za vakcinisane, oporavljene i testirane se izdaju u papirnom i elektronskom obliku, a obe varijante sadrže ispis podataka u čitljivom obliku i QR-kodu, sa elektronskim potpisom Savezne vlade. Važenje kovid sertifikata je 180 dana od dana revakcinacije.

Sve ovo upućuje da se kriza izazvana korona virusom bliži kraju. Većina evropskih zemalja koristi slične metode po pitanju donošenja i popuštanja mera. Ipak, svaka država, pa tako i Švajcarska, ima određene specifičnosti u načinu donošenja i sprovođenja odluka. U Švajcarskoj je konkretno na kantonalnom nivou rešavano pitanje održavanja kurseva u školama, gde spada i Srpska dopunska škola. Početkom ove kalendarske godine, dogodilo se drugo „zaključavanje", koje je bilo izazvano pojavom novih sojeva virusa. Samim tim, u mnogim kantonima svi kursevi koji ne spadaju u obaveznu nastavu, kao što je i Srpska dopunska škola, morali su da pređu na „onlajn" model. Tekuća školska godina se bliži kraju, a mere koje su sve relaksiranije, daju nadu da će se sledeća školska godina odvijati kao i pre korona krize.

Ono što pripadnike srpske dijaspore posebno raduje jesu mere koje se odnose na rad crkava i verskih zajednica. Crkveni život u Švajcarskoj je umnogome živnuo kako su mere popustile, jer je sa 50, broj prisutnih na bogosluženjima povećan na 100. Srpske crkvene opštine u Švajcarskoj su uvek okupljale veliki broj naših sunarodnika na proslavama značajnih verskih praznika, čije organizovanje će ubuduće biti znatno lakše.

Švajcarska Konfederacija radi na daljoj relaksaciji mera, što će dodatno olakšati život stanovnika ove alpske zemlje.