Nagrade "Teodor Pavlović” za Vanju Vasić i Slavicu Zeljković

Nagrade „Teodor Pavlović" su koleginicama Vanji Vasić i Slavici Zeljković uručene odvojeno, imajući u vidu ograničenja u pogledu masovnijeg okupljanja, koja su na snazi zbog epidemije virusa korona. Obe dobitnice se novinarstvom bave već duži niz godina, a tokom dosadašnjeg dela svog radnog veka dale su značajan doprinos sveobuhvatnom i pravovremenom informisanju, kako srpske zajednice u Mađarskoj, tako i rasejanja, ali i javnosti u našoj matičnoj zemlji.

Nagradu „Teodor Pavlović" Vanji Vasić je uručio Dragan Jakovljević, glavni i odgovorni urednik „Srpskih nedeljnih novina", na prigodnom prijemu priređenom u RTS-u, u prisustvu Vanjinih kolega, članova redakcije Program za dijasporu. On je tom prilikom istakao da je dobitnica nagrade u protekloj deceniji učinila mnogo ne samo na informisanju pratilaca internet stranice RTS-a o temama i događajima u srpskoj zajednici u Mađarskoj, već i na međusobnom povezivanju naših ljudi i institucija sa maticom Srbijom i sunarodnicima u rasejanju.

Povodom dobijanja priznanja, ona je rekla da ju je nagrada zatekla, ali i veoma obradovala.

"Drago mi je što su kolege iz uglednog srpskog nedeljnika u Budimpešti vrednovale moj rad na informisanju Srba u dijaspori, regionu i matici i dodelili mi nagradu „Teodor Pavlović". Reč je o čoveku koji je zadužio srpski rod na mnoge načine, između ostalog i pokretanjem „Serbskih narodnih novina". Mi smo svi na istom zadatku, da informišemo javnost i učvrstimo veze između našeg rasejanja i matice Srbije. Mogu da kažem da ja, a i moje kolege u redakciji Programa za dijasporu, taj posao radimo savesno i sa ljubavlju. Zahvaljujem se i nadam da ću biti dostojna ove nagrade i ubuduće i da ću opravdati poverenje kolega iz „Srpskih nedeljnih novina", istakla je Vanja Vasić.

Druga ovogodišnja dibitnica priznanja „Teodor Pavlović" je Slavica Zeljković, dugogodišnja saradnica „Srpskih nedeljnih novina" i profesor u Srpskoj školi „Nikola Tesla", koja ove godine završava svoj aktivni radni vek. Uručujući joj nagradu na manifestaciji „Veče srpske pisane reči", održanoj 3. juna u prostorijama Kulturnog i medijskog centra „Srpski venac" u Budimpešti, Dragan Jakovljević je posebno istakao istraživački duh, analitičnost i kreativnost, kao dominantne karateristike koje je Slavica Zeljković ispoljila u svojim tekstovima, bilo da je reč o portretima ličnosti iz Mađarske, koje je predstavljala čitaocima, književnim kritikama ili o tekstovima vezanim za prošlost Srba u Mađarskoj. On je izrazio nadu da će, bez obzira na odlazak u penziju, Slavica i u vremenu koje je pred nama nastaviti da sarađuje sa „Srpskim nedeljnim novinama".

"Uz zahvalnost zbog dobijene nagrade „Teodor Pavlović" za istraživačko novinarstvo i dugogodišnji rad na informisanju srpske zajednice u Mađarskoj, osećam veliku i nenadanu sreću. Želim da je podelim sa svim mojim sagovornicima, koji su podjednako, ako ne i više, zaslužni za ovu nagradu. Svako od njih je imao poverenja da mi ispriča svoju priču, da mi kroz razgovor i fotografije osvetli neki deo svoga života, po nečemu važan da se zapiše. Zajedno sam sa njima putovala u neko prošlo vreme, raspitivala se za detalje sa fotografija, pažljivo pratila njihovu misao, slušala šta i kako govore, emotivno ih „otvarala" i oblikovala priču koju sam zapisivala. Nisam se osećala ni kao istraživač, niti kao novinar, više kao pažljivi slušalac. Od sveg srca se zahvaljujem srpskoj zajednici u Mađarskoj, u kojoj sam provela nekoliko godina, radeći kao profesor u Srpskoj gimnaziji „Nikola Tesla", kao vaspitač u istoimenom kolegijumu i kao stalni saradnik „Srpskih nedeljnih novina". U lepom pamćenju će mi ostati divne generacije učenika, ali i ljudi koje sam sretala tokom mog pisanja za novine. Obilazeći srpska sela u Mađarskoj, bolje sam upoznala život i karakter tamošnjih ljudi. Tako su nastali i audio zapisi i pričice o njima. S vremenom se javila u meni želja da pišem o običajima i da se više bavim etnografskim temama. Zahvaljujući tome nastao je serijal portreta o žiteljima Lovre, ali sam sačinila i nekoliko reportaža i portreta iz Čobanca, Sentandreje i Batanje. U međuvremenu sam počela da prikupljam i stare fotografije do kojih sam dolazila ponajviše preko mojih sagovornika. Beležila sam i jezičku građu. Nadam se da će zahvaljujući tome ova građa biti sačuvana od zaborava. Zahvaljujem se uredniku i redakciji „Srpskih nedeljnih novina", sa kojima sam uspešno sarađivala proteklih šest godina i uz čiju pomoć sam mogla da realizujem svoje ideje i objavim napisane priče. Da nisu publikovane, čitaoci bi bili uskraćeni za mnoge izuzetno zanimljive životne priče, a meni bi bilo uskraćeno neizmerno zadovoljstvo i čast kao dobitniku ove izuzetne nagrade", istakla je Slavica Zeljković.