Читај ми!

Veče srpske pisane reči - osnove našeg identiteta i kulture

U zajedničkoj organizaciji Kulturnog i medijskog centra „Srpski venac” i „Srpskih nedeljnih novina”, čiji je ta ustanova izdavač, održano je „Veče srpske pisane reči”. Ovom manifestacijom obeležene su tri decenije samostalnog srpskog novinskog izdavaštva u Mađarskoj i prezentovani segmenti stvaralaštva desetak naših pesnika i prozaista, koji stvaraju na srpskom jeziku.

U zajedničkoj organizaciji Kulturnog i medijskog centra Srpski venac i Srpskih nedeljnih novina, čiji je ta ustanova izdavač, održano je Veče srpske pisane reči. Ovom manifestacijom obeležene su tri decenije samostalnog srpskog novinskog izdavaštva u Mađarskoj i prezentovani segmenti stvaralaštva desetak naših pesnika i prozaista, koji stvaraju na srpskom jeziku.

Direktorka KMC-a Srpski venac Zorica Jurković Ember čestitala je jubilej srpske pisane reči u Mađarskoj i istakla značaj koji je štampa na srpskom jeziku uvek imala za sve naše sunarodnike. Ona je iskazala svoje zadovoljstvo što se događaj odvija u prisustvu većeg broja posetilaca, s obzirom na restriktivne mere koje su bile donedavno na snazi, a neke su i dalje aktuelne, zbog pandemije virusa korona.

U programu su učestvovali Petar Milošević, koji je bio urednik kulturne rubrike nekada zajedničkih srpsko-hrvatsko-slovenačkih novina, a zatim čitavu deceniju glavni urednik Srpskih narodnih novina. Gost je bio i Dragomir Dujmov dugogodišnji saradnik srpskih listova u Mađarskoj i urednik rubrike Neven, namenjene deci i mladima. Sa dvojicom svojih kolega, razgovarao je Dragan Jakovljević, sadašnji glavni i odgovorni urednik Srpskih nedeljnih novina, koji je ovoga puta bio i moderator programa.

Pozivu organizatora su se, pored ostalih, odazvali i Vera Pejić Sutor, predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj, Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti, Anica Pandurović, zamenik direktora Srpske škole Nikola Tesla u Budimpešti, Julijana Kotorčević, direktor Srpskog pedagoškog i metodološkog centra, Pera Lastić, direktor Srpskog instituta, dr Aleksander Urkom, šef Smera za srpski jezik i književnost Univerziteta ELTE i drugi. Prisutna je takođe bila i većina sadašnjih saradnika Srpskih nedeljnih novina, od kojih su neki sarađivali i u nekadašnjim Srpskim narodnim novinama.

U uvodnom delu programa, prof. Dragomir Dujmov je govorio o zaboravljenim srpskim listovima u Budimpešti, u periodu od 1866. do 1914, o kojima je svojevremeno napisao knjigu. Navodeći imena listova i časopisa iz prošlosti, on je govorio i o društvenoj klimi koja je tada vladala među srpskim intelektualcima u Pešti. Atmosferu iz minulih epoha dočarao je odabranim odlomcima iz starih listova.

Njihova uređivačka politika bila je slična: da vode brigu o pravima srpske nacionalne manjine u Austrijskom carstvu, odnosno Austrougarskoj monarhiji i da se staraju o jednakosti naših ljudi sa ostalim građanima monarhije. Dujmov je spomenuo sledeće listove: „Zastavu" Svetozara Miletića koja je sredinom 1867. iz Pešte prešla u Novi Sad, gde je izlazila sve do izbijanja Prvog svetskog rata; „Srpski dnevnik" barona Nikolića od Rudne, u čijem je zaglavlju stajalo da je to list za politiku, prosvetu, radinost i trgovinu; list „Novi vek", čiji se prvi broj pojavio u Budimpešti 1900. godine i koji, nažalost, nije dugo izlazio; „Male novine" koje su donosile vesti o životu Srba (paralelno sa „Malim novinama" Viktora Sekelja, postojale su i „Male novine" Nikole Markovića, koje su izlazile do 1905. godine); „Srpske novosti", koje su pored srpskih tema objavljivale i vesti iz sveta, a izlazile su od 1902. do 1904. godine; „Glasnik" koji je izlazio tokom 1904. godine, a čiji su se primerci sačuvali u Sečenjijevoj biblioteci u Budimpešti.

Sadržaj lista „Topola" bio je koncipiran za političku propagandu, u nameri da se veliča dinastija Karađorđevića, a ruši ugled kraljevske kuće Obrenovića. Pojavio se 1902. i iste godine nestao, nakon objavljenog drugog broja.

„Neki listovi su trajali duže, neki kraće vreme, jedni su se rađali, a drugi gasili, ali su svi zastupali interese srpstva", rekao je profesor Dujmov nakon iscrpnog izlaganja.

Petar Milošević je izneo svoja zanimljiva iskustva, stečena tokom rada u „Srpskim narodnim novinama", prisećajući se vremena kada su novine rađene bez digitalnih informacionih sistema, kada se teže dolazilo do informacija, a tekstovi iz rukopisa prekucavani su na pisaćim mašinama. Zahtevan novinarski zanat „pekao" se usput. Praćeni su svi događaji značajni za srpsku zajednicu, a nedeljnik je imao raznovrsne rubrike i pristizao u svaku srpsku kuću širom Mađarske.

Gost je podsetio prisutne na politička dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, koja su se odrazila i na nacionalne manjine u Mađarskoj. Zajednička organizacija - Demokratski savez Južnih Slovena u Mađarskoj se tokom 1991. godine raspala, što je uticalo i na tadašnji nedeljnik Narodne novine, koje su najpre izlazile na osam, a zatim na dvanaest strana, na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Štampane su u Budimpešti, latinicom i ćirilicom.

Od maja 2003. godine periodično izlazi Neven, kao književni dodatak, nekada Srpskih narodnih novina, a kasnije i Srpskih nedeljnih novina, u saradnji sa Zadužbinom Jakova Ignjatovića u Budimpešti.

Dragan Jakovljević je istakao značaj Teodora Pavlovića (1804-1854), koji je bio sekretar Matice srpske, pokretač i urednik prvih srpskih političkih novina u Pešti, urednik Letopisa Matice srpske. Potom se osvrnuo na aktuelni trenutak srpskog nedeljnika u Mađarskoj i zahvalio svim prethodnicima i sadašnjoj generaciji novinara, koja svojim radom i trudom doprinosi negovanju srpske pisane reči u Mađarskoj i ujedno informisanju srpske zajednice.

"Novine su u protekle tri decenije menjale izdavače, izgled, naziv, saradnike, delimično i koncepciju, ali je njihov cilj uvek bio isti: da informišu, edukuju, pa i zabave naše sunarodnike u Mađarskoj, na maternjem jeziku. Danas naš list ima svoje štampano i internet izdanje, s tim što se trudimo da ono elektronsko ne bude kopija štampanog, koje je i dalje rezervisano za najvažnije i detaljnije članke. Na internet uglavnom postavljamo najave članaka i kraće vesti, kao i multimedijalne sadržaje, kojih nema u novinama iz tehničkih razloga. To su galerije fotografija, video zapisi i slični sadržaji - rekao je Jakovljević koji se, osim novinarima i urednicima, zahvalio i dosadašnjim izdavačima srpskih listova u Mađarskoj u poslednje tri decenije: Srpskom demokratskom savezu, Samoupravi Srba u Mađarskoj, Kancelariji SSM-a i KMC-u Srpski venac.

U drugom delu večeri, svoje pesme i kraće odlomke iz proznih dela čitali su njihovi autori: Petar Milošević, Dragomir Dujmov, Dragana Meseldžija, Slavica Zeljković, Zoran Meseldžija, Aleksander Urkom i Dobrila Borojević.

Pri kraju programa, saradnicima nekadašnjih Srpskih narodnih novina i današnjih Srpskih nedeljnih novina Zorica Jurković Ember je u ime ustanove na čijem je čelu, uručila zahvalnice za dugogodišnji, dragocen doprinos informisanju srpske zajednice u Mađarskoj. Zahvalnice su primili: Petar Milošević, Dragomir Dujmov, Dragan Jakovljević, Ivan Jakšić, Dobrila Borojević, Dragana Meseldžija, Slavica Zeljković, Katarina Bači, Ferenc Iboš i Tibor Fiksel. Priznanja u vidu zahvalnica namenjena su takođe i Predragu Stepanoviću, Milanu Nedeljkoviću, Evici Šišković, Predragu Mandiću, Radojki Gorjanac, Vojislavu Galiću, Snežani Milivojević, Milanu Stepanovu, Žaklini Stepanov, Stanislavi Đeneš, Diani Đurić, Predragu Aleksovu i Danici Aćimović.

Ovom prilikom uručeno je i tradicionalno priznanje SNN-a Teodor Pavlović, za novinarstvo i publicistiku. Ovogodišnji laureati su Vanja Vasić iz RTS-a i Slavica Zeljković iz Srpskih nedeljnih novina, za rezultate ostvarene tokom dugogodišnjeg rada na informisanju srpske zajednice u Mađarskoj, javnosti u našoj matici i rasejanju.

Atmosferu tokom Večeri srpske pisane reči, svojom muzikom je ulepšala Marija Rašić, studentkinja na Muzičkoj akademiji Ferenc List u Budimpešti, izvodeći numere na akustičnoj gitari.

Za ovu priliku je profesorka likovne umetnosti Izabela Borza, u prostorijama KMC-a Srpski venac priredila izložbu naslovnih stranica nekadašnjih srpskih glasila na ovim prostorima. Vizuelno je predstavljen protok vremena i razvoj naših štampanih medija, kako vizuelni, tako i koncepcijski i sadržajni.

Na kraju programa priređen je koktel za sve prisutne, za koji se takođe pobrinuo Kulturni i medijski centar Srpski venac.

 

 

 

понедељак, 23. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње