Patrijarh srpski Irinej - veliki graditelj mostova

"Sa najdubljom žalošću opraštamo se od Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja, velikog sina srpskog naroda. Kao prvi među jednakima rukovodio je Srpskom pravoslavnom crkvom čuvajući njeno jedinstvo, ugled, ulogu, svuda tamo gde su srpske zemlje i gde živi srpski narod, a zatim, u pravoslavnom i hrišćanskom svetu uopšte.

Čuvajući kanonske, zavetne vrednosti pravoslavlja istovremeno je bio neumorni graditelj mostova, razumevanja i uzajamnog poštovanja u odnosima sa drugim crkvama i drugim religijama. Na svakom mestu širio je čovekoljublje. Ponikao iz svog naroda, sa svim njegovim najboljim osobinama, uvek je brinuo o njegovoj dobrobiti, njegovoj slavnoj istoriji i budućnosti građenoj na dubokim korenima. Često je govorio da primljeno od predhodnih generacija moramo čuvati i predavati novim naraštajima. Njegova blaga i mudra reč pažljivo se slušala i uvažavala kako u srpskom narodu, tako i među starešinama drugih crkava i religija. Srpski narod je jedan ma gde živeo - često je govorio da bi posredno podsećao kako su podele nepotrebne i štetne. U državne poslove nije se mešao ali je sve teškoće i probleme srpskog naroda duboko preživljavao i nastojao da SPC sa svojim vekovnim iskustvima, pomogne u njihovom rešavanju koliko god može i na najbolji način, u skladu sa njenom ulogom verske, nacionalne institucije.

Svoju snagu, mudrost i umeće usmeravao, pre svega, na očuvanje jedinstva SPC, a time i jedinstva srpskog naroda. Uvek je podesćao da je pokrajina Kosovo i Metohija kolevka srpske duhovnosti, države i nacije i da je sastavni deo Republike Srbije. Težio je da se poštuju pravda i pravo za srpski narod jednako, kao što se poštuju prava drugih naroda, bio je svestan moći sile, ali je prednost davao istini, pravdi i mirnom rešavanju svih pitanja, kako među ljudima, tako među narodima, crkvama, religijama.

Izuzetnu pažnju i sve vreme provedeno na svetom tronu SPC posvetio je završavanju Hrama Svetog Save, u tome je neprekidno sarađivao sa državnim institucijama i drugim crkvama, a posebno Ruskom pravoslavnom crkvom. Spokojan je što u času upokojenja taj viševekovni poduhvat srpskog naroda i Srbije uspešno priveden kraju i što ga predaje budućim generacijama.

Sa posebnom pažnjom pratio je položaj srpskog naroda koji živi izvan Srbije i čitavog srpskog rasejanja. Uvek je nalazio vreme da i pored velikih obaveza prima i sluša delegacije i ugledne pojedince srpskog rasejanja, da ih posavetuje i odgovori na ono što ih tišti. Redovno im je poručivao da je najvažnije da čuvaju svoj duhovni, nacionalni i kulturni identitet i da, u tom smislu, najveću pažnju posvete pravilnom usmeravanju i obrazovanju mladih, koji treba da budu ponosni što su srpskog porekla. Zalagao se da Srbija, kao matica uvek brine i pomaže srpskom narodu izvan Srbije, srpskoj dijaspori u očuvanju svog identiteta i zaštiti od asimilacije. I u tom pogledu, gradio je mostove između svih delova srpskog naroda, u snaženju osećaja pripadnosti i jedinstva, kao uslova za razumevanje i povezivanje sa drugim narodima.

Podržavao je i pomagao humanitarnu delatnost Fond dijaspora za maticu. Blagoslovio je izdvajanje velike pomoći Fonda za otklanjanje posledica katastrofalnih polava, 2014. i 2015. godine, u Srbiji i Republici Srpskoj. Balgoslovio je održavanje poslednje Skupštine Fonda u Parohijskom domu Hrama Svetog Save", stoji u saopštenju.