Kosovo juče, Sirija danas

Uvodnu reč je dao Dejan Kusalo, predsednik udruženja Koreni. Kusalo, čije detinjstvo je obeležio rat u Hrvatskoj i emigracija, nadahnuto je govorio o licemerju i razaranjima nezavisnih država, samo zato što stoje na putu ostvarivanju interesa svetskih moćnika, koji ne prezaju da upotrebe silu kada propadnu planovi da na vlast u tim zemljama dođu njihovi vazali. To pokazuje i rat u Siriji. Narod stoji uz svog predsednika i neće na vlasti teroriste, odnosno "opoziciju" koju finansiraju i čak vojno podržavaju neke zapadne sile. Sirija je još jedna u nizu zemalja koja trpi posledice ratnih dejstava, istakao je Kusalo.

Predavanje je počeo Stefano Piloto, doktor političkih nauka i stručnjak za Istočnu Evropu i Balkan. Objasnio je nastanak "humanitarnih ratova", sa osvrtom na stvaranje Ujedinjenih nacija, međunarodno pravo, borbu za ljudska prava i intervencije koje je preuzeo NATO.

Piloto je pomenuo je NATO intervenciju u ratu u Bosni i Hercegovini, u konfliktu između Srba i Albanaca, uvek protiv Srba. Smatra da je njihova intervencija ubrzala proces nezavisnosti Kosova, a niko nije intervenisao, niti sprečio, razaranja koja su sprovodili Albanci. Govorio je zatim o bliskoistočnoj krizi, ističući da je intervencija Rusije sprečila eskalaciju sukoba i novi svetski rat. Zaključio je da "humanitarni ratovi" koje vodi NATO ne poštuju pravo naroda da na demokratski način izabere svoje rukovodstvo, ne poštuju međunarodne rezolucije, ne donose mir i poštovanje ljudskih prava, nego smrt i razaranja.

Zatim je o svom boravku na Kosovu i Metohiji govorio doktor Frančesko Moteran, major KFOR-a, koji je pre odlaska na Kosovo boravio u mnogim zemljama na ratnim područjima, ali da nigde nije video, kako sam kaže, ništa slično onome što se dešavalo na Kosovu i Metohiji.

Dr Moteran je radio u bolnici u Peći u periodu od 2005. do 2007 godine, a svoje intervencije obavljao uglavnom u srpskim enklavama, gde su, po njegovom svedočenju, Srbi živeli u neverovatnim uslovima. Izvan bodljikave žice je tekao neki sasvim drugi život. Najviše ga je pogodilo to što niko nije obraćao pažnju na nepravdu i surovost kojoj su izloženi Srbi u enklavama. Za vreme svog dvogodišnjeg boravka upoznao je mnoge Srbe, monahe iz manastira Dečani, visoke, hrabre i velikog srca, i izrazio divljenje što su opstajali na svojoj zemlji, uprkos teškim uslovima.

Sledilo je izlaganje Stefana Vernole iz Modene, novinara geopolitičkog časopisa Euroazija, i koordinatora centra za studiranje Euroazija i Sredozemlje, koji je ispričao kako su mediji širom sveta predstavljali Srbe kao genocidan narod, svaljujući odgovornost na srpsko rukovodstvo za sve ratove na području Balkana. Da bi se lično u to uverio, otputovao je na Balkan 1995. gde je upoznao jednu sasvim drugačiju stvarnost, a svoje utiske izneo u tri knjige o Jugoslaviji i Kosovu i Metohiji. Ističe slobodarski duh Srba, za koji kaže da nije video ni u jednom narodu u tolikoj meri. Njega je zadivio taj slobodarski duh i zgrozila nepravda prema tom narodu nakon što je shvatio na kakve sve manipulacije su spremne velike sile da bi ostvarile u nekoj zemlji svoj uticaj i svoje interese.

Etore Beđato, koji radi u sektoru za međunarodnu solidarnost u regiji Veneto, govorio je o moći medija da stvaraju lažne predstave o pojedinim zemljama i ljudima. Rekao je da je i sam poverovao informacijama koje optužuju Srbe za sva zla na Balkanu, a uverio se u suprotno kada je boravio na Kosovu i Metohiji. Posetivši srpske enklave, obišao je narodne kuhinje, bolnicu u Gračanici, manastir Dečane i druga mesta, u pratnji Dejana Kusala i Dušana Aleksića, predsednika Saveza Srba u Italiji, pitajući se kako je moguće da ljudi žive na takav način, a da EU ne reaguje. Zadivila ga je veličanstvenost i lepota srpskih srednjevekovnih manastira i shvatio da je srpskom narodu naneta ogromna šteta i nepravda.

Posle završenog izlaganja, predavači su odgovarali na pitanja prisutnih.
Razgovor se nastavio uz zakusku koju su pripremili organizatori skupa. Tom prilikom je profesor Stefano Pilota otpevao pesmu Vidovdan i zadivio sve prisutne.