Kineski muzičari su danas u vrhu svetske muzičke scene

“Imao sam prilike da u zadnje dve godine dva puta gostujem u Kini, pre dve godine sam dirigovao celu produkciju Toske u gradu što se zove Šijan, ove godine sam imao dva simfonijska koncerta sa dva različita simfonijska orkestra u dva grada Čindao i Gijang.

Ono što mi je bilo neverovatno da su svi orkestri na vrlo visokom nivou iako ovi koji su u Pekingu i Šangaju smatraju da su oni najbolji, što je verovatno istina.

Dirigovao sam u Šangaju njihovim simfonijskim orkestrom, ali konkretno sada dva grada, Čingdao i Gijang, nastupila su dva mlada kineska umetnika sa mnom, jedan sa svojih 18 godina, već finalista Šopenovog klavirskog takmičenja u Varšavi, gde su oni meni direktno rekli - naš solist je mlad. Koliko mu je godina? 18 godina. U redu, sjajno svira klavir, bio je divan koncert.

I onda su mi za drugog solistu koji treba da svira Dvoržakov Violinski koncert rekli - znate on je mlad. Ja kažem pa dobro, verovatno 18 godina, ali on kaže ne, 14 godina!

I onda je došao dečko 14 godina, divan, mlad, lep i visok rastom, sa violinom. Ja sam mislio dobro, sad da vidim. šta on zna, sigurno je tehnički potkovan. To je neverovatno na kom nivou ta deca sviraju. Da li želite ton, dinamiku, karakter, stil, frazu, tempo, tehničke sposobnosti, to su gotovi umetnici sa 14, 15 godina. I ako pomislite da 30 miliona dece sviraju klaviru u Kini, nije ni najmanje slučajno da imate Judžu Vong, da imate Lang Langa, da imate sve te kineske pijaniste.

Ta priča koja je od njima išla da oni ne osećaju ništa i da samo sviraju kao roboti to više ne postoji. Oni su pozvali puno profesora iz inostranstva da rade na njihovim univerzitetima, sa druge strane kada kineski umetnici završe svoje školovanje u Kini, tako mladi, oni onda idu na najbolje koledže i na najbolje fakultete u Americi i Evropi i to je važno i za Japance kada su krenuli u 70-tih godina. Da oni samo tehnički dobro sviraju ali kao oni ne osećaju tu muziku, to je prošlost.

To se promenilo sve i Kina je postala jedna ozbiljna konkurencija. svim evropskim državama i Rusiji i svima što se klasične muzike tiče. I gde god sam gostovao dvorane su nove, dvorane su nove, velike, teatri su novi, veliki. Kinezi ulažu ogroman novac u tom gradu, Šijan, koji je poznat kao i prestonica kineske kulture, sa onim čuvenim ratnicima od gline, od terrakote. Imate jedan trg veličine 4 puta Trga republike. I na tom trgu imate opersku kuću, koncertnu dvoranu, dva muzeja, akademiju, to su ogromne, sve novo. Kada kažem novo mislim u zadnjih 20, 30 godina. Ulažu ogroman novac i to se isplati", kaže Srba Dinić.