Beč - odlična stanica na putu mladog pijaniste

Matej Jovanović u levoj ruci ima Reja Manzareka, a u desnoj Artura Rubenštajna, makar je tako kada je u pitanju raznovrsnost muzike koju pokriva na svojim solističkim koncertima.

Tehnika, brzina i virtuoznost kojom raspolaže, samo svedoče o veštini koju poseduje, ali kako i sam tvrdi, talenat nije dovoljan bez ozbiljne posvećenosti instrumentu.

Klavir svira od svoje osme godine, a sa punih dvadeset i šest, priseća se koliko je vežbe bilo potrebno da danas bude tu gde jeste.

''U nekim školskim godinama recimo, kasnija osnovna i cela srednja škola je period u kojem je bilo najviše vežbanja, šest do osam sati svaki dan deset godina za redom. Pritom, to nije samo kod mene, već svako ko se bavi muzikom ozbiljno, ko je upisao akademiju je imao periode kad je toliko intenzivno vežbao mesecima bez prestanka. To je jednostavno uvežbavanje jedne veštine, koliko god da je tu i talenat i sve, ali to je veština koja mora da se motorički nauči, hiljade i hiljade ponavljanja...'', kaže Matej.

Njegov put od Srbije do završetka fakulteta u Parizu na regionalnom konzervatorijumu kasnije ga je doveo i do Beča gde verovatno ima i najbolju priliku za usavršavanje.

''Tamo sam već godinu dana, na njihovom konzervatorijumu radim samo specijalizaciju za koncertno sviranje u klasi Tamare Adžbe. Ona je gruzijska pijanistkinja sa jako velikom istorijom, radila je sa mnogim velikim pijanistima. Kad sam došao u Beč, video sam koliko se tu ulaže u kulturu, oni praktično žive od kulture... koliko Engleska na primer živi od fudbala, toliko oni žive od opere i klasične muzike i jednostavno je dobro mesto za mladog čoveka koji se bavi umetnošću. Mnogo više vrata se otvara tamo, publika je dosta pristupačnija, mnogo više koncerata, prilika i svega.

Tako da sam sad tamo, radim koncerte, naravno i u Srbiji i u celom regionu i tamo planiram dosta koncerata, ali obitavam tamo i dalje se usavršavam.''

Krajem prošle godine je zaokružio turneju koncertom u Ruskom domu u Beogradu.

''Ideja tog koncerta je bila približavanje klasične muzike i generalno kvalitetne klavirske muzike široj publici ili ljudima koji jednostavno žele da čuju nešto novo ili koji vole da slušaju muziku bez obzira na žanr. Tako da sam ja koncipirao koncert tako da prvih dvadesetak minuta klasična virtuozna muzika, posle čega je usledio blok sa filmskom muzikom, odsvirao sam par svojih kompozicijom i završio sa svojim aranžmanima rok i pop hitova.''

Jedan od primera koji je možda i privukao najviše pažnje jeste čuveni Rasputin od grupe Boney M.