Konformizam je najveći neprijatelj slobode

"Malo je neobičan turizam koji nudim ljudima, ofroud, ne više od troje ljudi u auto, ponekad četvoro i otprilike tura traje dve nedelje, Kusko, Sveta dolina, Makču Pikču, onda se spuštamo u amazonsku džunglu...tu provedemo par dana i onda krenemo na jezero Titikaka, na peruanskoj strani i tamo provedemo par dana na jezeru koja je jaka energetska tačka, pa se vraćamo za Kusko, i to otprilike traje dve nedelje.

Za mene je ovo konvencionalno, a nekonvencionalno je ono od 9 do 5, nije ništa bolje, ništa gore, ali meni nikad nije pasovao strukturiran život, ne bih u gradu voleo da živim...kada bih morao, ja bih se adaptirao, ali više me vuče priroda, manje naseljena mesta, hoću da sam izložen dobrom vazduhu i dobroj vodi.

"Ni ja nikad nisam maštao da živim u selu sa 2000 ljudi, a živeo sam sticajem okolnosti u Londonu, Americi, Riju, Buenos Airesu i Limi, gradski sam pacov, voleo sam gradove, međutim, sad se tako namestilo što me život doveo na tačku gde sad živim, i zbog toga sam zahvalan.

Južna Amerika me osvojila tom južnom vibracijom i teško je objasniti ljudima koji nisu bili na južnoj hemisferi, kako je drugačiji ritam života...tako da sam proveo u Argentini 11 godina, godinu i po u Brazilu, godinu u Paragvaju i sada sam 6 godina u Peruu. Mnogo sam sretan što sam severnu hemisferu zamenio sa južnom.

Prve godine nisam pričao ni španski ni portugalski, pa sam naučio i jedan i drugi i drago mi je zbog toga jer te drugačije gleda lokalno stanovništvo kada govoriš njihovim jezikom...tamo niko ne govori engleski pa je bila otežana komunikacija, ali kada sam naučio njihov jezik, sve je bilo drugačije, kao i kod nas kada stranac progovori srpskim jezikom. Tako sam otvorio vrata Južne Amerike širom, zaključao sam vrata i ključ bacio kroz prozor.
Ti ljude žive po potpuno drugačijem pravilniku života, nema saobraćaja, automobila, televizije, interneta i ostalih civilizacijskih zezalica, i žive po svojim tradicijama već hiljadama godina i ne odriču se toga. Ima sela koja su pristala da dobiju pomoć od peruanske vlade, ali moraju da glasaju, a ima sela koja su dublje u džungli i koji neće nikakvu pomoć od vlade, ali nisu primorani da glasaju, tako da žive kao pre nekoliko hiljada godina...jako je živopisno i za naše balkansko oko neobične fotografije i scenario- izlasci sunca u džungli, papagaji, buka...baš je super obojeno...

Bilo je nekoliko situacija koje te uplaše, u Riju sam se nagledao svega, otimačina, pljački...a kad sam išao u džunglu upozorili su me na zmije, paukove, mrave, sve sam ja to video usput, srećom ništa me od toga nije zakačilo, ali oko mene se svašta dešavalo što stvara nelagodu...npr.kad bi me jedna vrsta zmija ujela imao bih 40 minuta života, a doktor je pet dana daleko od mene", kaže Bilanović.

 Veoma si poznat u Srbiji...

"Prija mi kad dođem u Srbiju na mesec dana, mislim kad bih ostao duže da mi ne bi prijalo...možda sam na skali od 1 do 10 poznat 3,4, stvarno ne znam kako je onima koji su stvarno poznati, fudbaleri npr. i moraju da se adaptiraju...ima dosta ljudi koji mi prilaze na ulici, lagao bih kada bi rekao da mi ne prija, ali da je takav pritisak na duže vreme, morao bih da se izmaknem.

Moja poruka svima je da se teži više slobodi duha a da se malo manje bude konformista, mislim da je on najveći neprijatelj duha", kaže Bilanović.