Читај ми!

Poezijom za mir

Austrijsko-srpsko kulturno društvo "Vilhelmina Mina Karadžić" organizovalo je Susret pisaca u Beču, pod nazivom "Poezijom za mir". Specijalni gosti bili su članovi udruženja "Sedmica" iz Frankfurta na Majni i pesnici koji žive i stvaraju u Beču.

Program je otvorio Luka Marković, predsednik Zajednice srpskih klubova, ističući da mu je čast i zadovoljstvo, što smo imali priliku da ugostimo predstavnike Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta, podsećajući pisutne na mnogobrojne održane manifestacije u protekle dve godine, koje su doprinele boljem razumevanju naše Zajednice sa Austrijancima, ali i očuvanju naše srpske kulture u rasejanju.

Ana Nikolajević, članica predsedništva ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić" je pozdravila prisutne i pozvala ih da se pridruže i uzmu učešće i u budućim projektima i aktivnostima koje Društvo preduzima, a u cilju očuvanja našeg srpskog jezika i kulure i nacionalnog identiteta.

Prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić" na čiju je inicijativu i održana ova kulturna manifestacija, u svom pozdravnom govoru, je podvukla da živimo u teškim i neizvesnim vremenima po čitav svet i da treba da se odupremo nastojanjima da se politika meša i podriva temelje svetske kulturne baštine, kao što je izbacivanje ruskih kompozitora i klasika iz školskog programa, poput Čajkovskog, Dostojevskog, Tolstoja i njegovog kapitalnog dela „Rat i mir", rušenje kultnih spomenika kulture, koji su nosioci kolektivnog sećanja na prohujalo vreme. „Zbog toga ćemo danas, ako slažete, poslati jedan apel i poruku mira, svim ljudima dobre volje, da prevaziđu sve podele i vrate se tradicionalnim kulturnim vrednostima, koje predstavljaju temelje svetske civilizacije. Podele i političku ostrašćenost, prevazilazićemo našom kontinuiranom borbom za pobedu dobra nad zlim, uz poruke mira i tolerancije" poručila je Matićeva.

Monografiju 25 godina Udruženja pisaca „Sedmica", koja je objavljena na srpskom i nemačkom, predstavio je Ljubiša Simić, predsednik, govoreći da se u njoj nalazi istorijat Društva, učesnici na svim tadicionalnim Majskim i Oktobarskim susretima dijaspore, Ršum škola, saradnja sa književnim klubovima i udruženjima i dobijene nagrade i priznanja. Glavni ciljevi „Sedmice" su, po njegovim rečima, očuvanje maternjeg jezika, literature i kulturnog nasleđa za mlađe generacije u u dijaspori i jačanje srpsko-nemačke kulturne razmene. Udruženje je književna zajednica Udruženja književnika Srbije - UKS, osnovano 1995. godine sa sedištem u Frankfurtu na Majni.

Zahvalio se Svetlani Matić na pozivu i podvukao da bi takvu kulturnu poslenicu, koja na pravi način predstavlja srpski jezik i kulturu i u rasejanju, a sa kojom „Sedmica" sarađuje više od jednu deceniju, poželelo da ima svako udruženje. Ljubiša Simić je iskoristio ovu posetu da Svetlani Matić, koja je osnivač Društva i Biblioteke „Mina Karadžić", pokloni 100 naslova knjiga, što je u publici pozdravljeno gromkim aplauzom. Zahvaljujući se na poklonu, prof. Matić je Simiću uručila Zahvalnicu za donaciju knjiga.

Ljubiša Simić se predstavio i kao vrlo uspešan i poznati pesnik za decu i odrasle, govoreći svoje pesme. „Tamo amo", „Maraton" i „Leskovačka roštiljijada", koja je izazvala smeh i oduševljenje. Pored Simića, svojim pesmama su se predstavili: Zlata Ikanović, sekretar prof. Tatjana Milanović, Kostadinka Koca Đorđevska Stojanović, jedna od snivača „Sedmice", koja je Svetlaninu „Desanku u pesmi", prevela na makedonski jezik, pa su zajedno recitovale, svaka na svom maternjem jeziku. Zamolila je prisutne, da u svojim mogućnostima, podrže rad i nastojanje prof.Svetlane Matić, koja je, kako je naglasila," oličenje patriotizma i velikog borca za promovisanje pravih srpskih kulturnih vrednosti na ovim prostorima, a i šire u Evropi."

Lena Krstić, učenica četvrtog razreda, koja pohađa nastavu maternjeg jezika u jednoj bečkoj osnovnoj školi, a predavač joj je prof. Svetlane Matić, pročitala je tri pesmice iz knjige „Igra", koju je objavila njena profesorka i oduševila prisutne. Lena je recitovala pesme „Proleće", „Dobrodošlica prvacima" i Zima", uz oduševljenje članova porodice, koji su je je pažljivo slušali i bodrili na njenom prvom, ali uspešnom, javnom nastupu.

Posebnu pažnju je izazvala pesma „Samo da rata ne bude" autorke Slavice Klein, predsednice udruženja Zlatna reč-srpska kruna".

Na ovoj, vrlo posećenoj književnoj večeri su nastupili: Mirel Tomaš, predsednica „Bečkih poeta", Nevena Džaja", osnivač pozorišne grupe „Oaza", Radomir Milošević, Malina Marina Janković, sekretar udruženja „Fokus", Katarina Stević Titović i Zorica Vitomirov, kojima je u ime ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić" Ana Nikolajević, uručila zahvalnice.
Svetlana Matić je nadahnuto recitovala svoje pesme „Srbija je moja zemlja", „Majka" i „Mina u pesmi". Na ovoj književnoj večeri su između ostalih, prisustvovali Bojana Šećerov, prva savetnica pri misiji OEBS-a u Beču i Jovan Trifković, koordinator za dijasporu i informacije o dijaspori, uz roditelje i decu, koja su uživala u interpretaciji dečjih pesama.

Posetioci su imali priliku dapogledaju izložbu o Dušanu Radoviću „Bio jednom jedan laf", koja će se od 14. do 22. juna 2022. godine, moći videti u prostorijama Konzulata Republike Srbije u Beču.

Književno veče je obilovalo dobrim raspoloženjem, bogato pripremljenim posluženjem, koje su priredili domaćini i zajedničkim fotografisanjem.

Gosti iz Frankfurta na Majni su, uz pratnju Slavice Klein i Svetlane Matić, obišli zbamenitosti grada Beča, Vukov spomenik, spomen-ploču Mini Karadžić, Srpski pravoslavni hram „Sveti Sava", Ruski spomenik, Hundertwasser Haus i dvorac Šenbrun.

Dogovoren je ponovni književni susret na Oktobarskim susretima pisaca dijaspore i Sajmu knjiga u Frankfurtu na Majni.

уторак, 26. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње