Švajcarski san braće Golubović

Jer, rodna gruda se u tuđini prepoznaje i po detaljima, predmetima, pa i foteljama, krevetu, komodi...

U potrazi za kvalitetnim, a povoljnim nameštajem, u njihov salon nameštaja ulaze i Švajcarci, Nemci, Albanci...

Zoran Golubović za RTS ističe da je posao sa Srbijom patriotska dužnost svakog ko živi u dijaspori i ko za to ima mogućnosti:

"Kroz porez koji se plaća državi omogućuje se izgradnja škola, bolnica, puteva... Simpo, državna firma koja nam je ukazala poverenje i ušla u biznis sa nama, ima izrazito dobru reputaciju među svim ljudima sa Balkana koji žive u Švajcarskoj. Ovaj brend svi veoma dobro prihvataju. Do ekskluzivnog ugovora sa Simpom došli smo tako što smo se bez bilo kakve preporuke ili političke veze, kako bi neko to mogao da pomisli, pojavili na njihovim vratima. Dogovor o saradnji je pao već tokom našeg prvog sastanka, jer smo u Vranje otišli s jasnom vizijom, konkretnim planom i poslovnim iskustvom u Švajcarskoj od 20 godina. Rezultat je vidljiv. Simpo je danas konkurent Konforami, Lipu, Mebel Pfišteru, Mebel Merkiju", ističe Zoran Golubović.

Naš sagovornik je u Švajcarsku došao 1990. kao petnaestogodišnjak. Pridružio se roditeljima koji su u ovu državu došli 1975. Rodom je iz Smilovca kod Paraćina, a nastanjen je u Nišu. Ima raskošnu profesionalnu biografiju. U svojoj školi u Cirihu predavao je francuski, nemački i engleski jezik. Nedavno je na Fejsbuku pokrenuo projekat besplatnog učenja nemačkog jezika, a planira da ga proširi i na ostale jezike.

Zoran ima nepresušnu energiju i prava je riznica poslovnih ideja. Uspešno se oprobao u raznim oblastima. Kao 27-godišnjak počeo je da uvozi u Švajcarsku rečnike za nemački, francuski i engleski jezik. Zatim je osnovao firmu za usluge osiguranja na srpskom jeziku u Švajcarskoj. Još 2005. osmislio je projekt za Balkatel, firmu u oblasti fiksne i mobilne telefonije, koja je za kratko vreme postala veoma poznata među našim ljudima.

"Bio je baš veliki uspeh biti u konkurenciji sa Swisscom-om, švajcarskim državnim telekomom, Sunrise-om i Orange-om. Čak 40.000 naših porodica je u Švajcarskoj telefoniralo preko Balkatela i dobijalo račune na srpskom za fiksni telefon, mobilni i internet. Prvi strani kol centar otvoren u Srbiji, koji je koristio Voip tehnologiju, bio je naš. Kasnije smo razvili i druge različite biznise.

U Srbiji imamo veoma uspešan projekat "Direktna narudžba automobila iz Švajcarske, po sistemu ključ u ruke". Prvi put je neko omogućio kupcima iz Srbije da kupuju automobile u Švajcarskoj, iz fotelje. A da im usput taj neko auto u Srbiji i ocarini i sredi papirološki sve do registracije. Sada, dakle, automobile šaljemo za Srbiju, a u kontra smeru šaljemo nameštaj, iz Vranja za Cirih", kaže Zoran.

Do kraja februara, zbog pandemije, zatvorene su skoro sve prodavnice u Švajcarskoj, ali zato se regularno odvijaju poslovi Golubovića s automobilima, osiguranjima, kreditima i IP televizijom.

U Švajcarskoj mu se dopada sigurnost koju ova zemlja pruža zbog uređenog sistema i jasnih pravila igre.

"Posebno mi se sviđa švajcarska tačnost, niska stopa kriminaliteta, kao i švajcarski obrazovni sistem, koji je veoma orijentisan na praksu. Profesionalizam Švajcaraca je veliki u svim sferama. Žao mi je što je ovo u emotivnom smislu hladna zemlja. Još pre 30 godina sam čuo ovde od naših zemljaka izreku: "Cveće bez mirisa i ljudi bez duše". Prilično je tačan opis bio. Inače, Švajcarska je sigurno veoma lepa zemlja, ali istovremeno i prilično dosadna. Veliki minus im je socijalni život. Druženja i kućnog posećivanja kao kod nas na Balkanu nema. Naši ljudi ovde ne žive sa Švajcarcima, već pored Švajcaraca. Međusoban kontakt se uglavnom svodi na poslovni. "Mešanja" su mala. Švajcarci su učtivi, ali se kod njih ne ulazi u kuću tek tako. Da skratim, u Švajcarskoj ima para, ali nema tog života kao u Srbiji", iskren je Zoran.

Drago mu je što druga generacija naših gastarbajtera danas uglavnom radi poslove srednje klase.

"Jedan moj poznanik mi je pokazao zgradu UBS banke u centru Ciriha i rekao: "Ja sam nekada čistio ovu zgradu. Moj sin sada radi na šalteru kao bankarski činovnik, a unuk će biti generalni direktor te banke." Iskreno verujem da će to stvarno tako biti. Jer naša treća generacija u Švajcarskoj je veoma napredna. Ima mnogo pametnih i sposobnih pojedinaca među njima. Naša deca su veoma talentovana. I vole Srbiju više nego Švajcarsku. Patriotizam se među našim narodom ovde održao", kaže Golubović.

Zoran ima troje dece, sina i dve kćerke. Švajcarci su samo na papiru. Osećaju se Srbima.

"Sin Nemanja završava školu na nemačkom, a kćerke Nastasija i Natalija na francuskom. Međusobna komunikacija je isključivo na srpskom - bez mešanja sa bilo kojim drugim stranim jezikom. Veoma sam ponosan na to koliko vole Srbiju. Sin planira da se po završetku Fakulteta političkih nauka u Cirihu trajno preseli za Srbiju. Inspirisan je nekim interesantnim ljudima današnjice: Arno Gujonom, Čarlsom Keterom, Daniele Ganserom. Našu podršku za to ima. Kaže da je poslednji put zaplakao kad je krenuo iz Srbije za Švajcarsku. To sve govori", kaže Zoran i dodaje da bi mogao dugo da nabraja šta je sve bolje u Srbiji nego u Švajcarskoj, ali i obrnuto.

"Za sebe smatram da živim između dva sveta - srpskog i švajcarskog. To je sigurno jedna vrsta privilegije. A ja to, dodatno, kombinujem i sa poslom. Neke poslove iz Srbije radim u Švajcarskoj, a druge iz Švajcarske u Srbiji. Do pojave korona virusa sam jednom mesečno išao za Srbiju."

Iako ima brojne obaveze, Golubović ima vremena i za hobi.

"Volim dobru narodnu muziku osamdesetih godina. Imam i društvo sa kojim sviram i pevam. Kad sam bio mlađi bavio sam se, takođe, pisanjem tekstova i komponovanjem. Imam pedestak svojih radova. Među njima ima i pesama koje pevaju poznati pevači naše narodne muzike", otkriva Zoran.

Srbi poput Zorana Golubovića su autentični ambasadori svoje otadžbine i dokaz da se ljubav prema domovini ispoljava i neumornim radom.