Srbi koji žive na Kipru ne osećaju se kao stranci

Srpski i kiparski narod vezuje ista relgija, slična kultura, dugogodišnji dobri politički i ekonomski odnosi, ali i borba za očuvanje teritorija, u čemu se međusobno podržavaju.

Zato se Srbi koji žive na Kipru, ali i oni koji povremeno ovde borave i rade ili dolaze kao turisti, između ostalog i zbog toga što između dve zemlje nema viznog režima, ne osećaju kao stranci.

"Grčki Kiprani doživljavaju Srbe kao jedan bratski narod i na Kipru nikada nismo doživeli bilo kakvu vrstu odnosa osim kao svojima", rekao je za Tanjug u Nikoziji Nenad Bogdanović, Srbin koji godinama živi i radi u toj zemlji.

Bogdanović je i predsednik Društva srpsko-kiparskog prijateljstva koje je osnovano pre nepune dve godine, a sa njima se tokom svoje nedavne posete Kipru susreo i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Društvo je još u procesu registracije i okuplja stotinjak članova, koji nisu samo Srbi već i Kiprani kojima je blizak naš narod i Srbija, jer su u vreme bivše Jugoslavije studirali u Srbiji ili su u braku sa Srbinom ili Srpkinjom.

"U našem Društvu ne postoje mi i oni, već smo svi mi zajedno", kaže Bogdanović.

Ciljevi osnivanja tog Društva, dodaje on, jesu bolje upoznavanje istorije i kulture dva naroda, učvršćivanje prijateljstva, promovisanje kulturnih vrednosti, kao i svaka druga vrsta saradnje na polju ekonomije, sporta, obrazovanja. . .

Na Kipru već dve decenije postoji srpska škola, a pored toga, Bogdanović kaže da se u okviru kiparske pravoslavne crkve u Hramu Svetog Save u Limasolu jednom mesečno održava verska služba na srpskom jeziku, a uskoro će, kaže, služba na srpskom biti održana i u Nikoziji.

Službu drži, ističe Bogdanović, veliki prijatelj Srba otac Pantalejmon, koji je poreklom iz severne Grčke, a živi na Kipru, dok našu zemlju posebno voli jer je u njoj studirao, a i oženjen je Srpkinjom.

„I oni su primer tog prijateljstva, saradnje i jedinstva između Kiprana, Grka i Srba", naglašava Bogdanović.

Član Društva srpsko-kiparskog prijateljstva je i Dragana Nikolić Hristu, koja 21 godinu živi i radi kao učiteljica u srpskoj dopunskoj školi na Kipru, a koja za Tanjug navodi da se časovi održavaju u tri grada Nikoziji, Limasolu i Larnaki.

Trenutno srpsku dopunsku školu na Kipru pohađa oko 40 učenika, ističe Nikolić, a seća se da je ranijih godina bilo više đaka, čak do 70.

Taj pad postoji jer, kako kaže, naši ljudi počinju polako da se vraćaju u Srbiju.

Većina dece je, dodaje ona, iz mešovitih brakova, oko 80 odsto, a u početku, pre 20 godina, bilo je više dece iz čisto srpskih brakova.

Ovde očekuju da će društvo sticati i nove članove i da će raditi na što većem približavanju dva naroda, a uslove za to vide i u turističkim ponudama - Srbi ovde dolaze na more, a Kiprani u Srbiju zbog religioznog i lovačkog turizma.

Bogdanović ističe i da su Srbi i Kiprani članovi Društva, organizovali nekoliko humanitarnih akcija, zajednička okupljanja, kako u Nikoziji, tako i u mestu Omodos koje se nalazi u planinskom delu, a kako kaže biće ih još.