Književni konkurs "Milovan Vidaković" 2020.

Konkurs „Milovan Vidaković" Srpske nedeljne novine ove godine raspisuju u dve takmičarske kategorije: za autore starije od 19 godina i za mlade do 19 godina starosti.

Pravo učešća imaju autori koji stvaraju na srpskom jeziku. Jedan autor može poslati najviše jednu priču, dužine do 3000 kompjuterskih karaktera (uključujući i razmake). Radovi treba da budu napisani u Word formatu, potpisani šifrom i poslati elektronskom poštom (imejlom), na adresu: snnbudimpesta@gmail.com.

Podatke o sebi, koji uključuju puno ime i prezime, kraću biografiju, poštansku i elektronsku adresu i broj telefona, autori dostavljaju takođe imejlom, u okviru istog dopisa, ali u posebnom dokumentu (fajlu). Članovi žirija će priče koje konkurišu za nagrade dobiti posredstvom organizatora konkursa isključivo pod šiframa.

Konkurs nije tematski određen, a u konkurenciju za nagrade ući će priče koje na imejl adresu Srpskih nedeljnih novina stignu do 1. novembra 2020. godine. Žiri će odluku doneti do kraja novembra, a rezultati konkursa biće objavljeni u sledećim medijima: štampano i onlajn izdanje Srpskih nedeljnih novina, sajt RTS-a (podsajt za dijasporu), sajt „Konkursi regiona".

Osim što informišu svoje čitaoce putem štampanog i internet izdanja, Srpske nedeljne novine čiji je osnivač Samouprava Srba u Mađarskoj, a izdavač Srpsko kulturno i medijsko društvo, kao jedino štampano glasilo Srba u Mađarskoj deluju i na edukativnom i širem kulturnom i društvenom planu. Konkurs „Milovan Vidaković" je jedna od akcija kojima uredništvo lista nastoji da svoje čitaoce u Mađarskoj, ali i van nje, motiviše da kroz pisano izražavanje u određenim književnim formama, neguju srpski jezik i svojim delima obogaćuju književnost koja nastaje na njemu.

Književna nagrada „Milovan Vidaković" dodeljuje se svake druge godine, naizmenično sa priznanjem „Teodor Pavlović", za oblast novinarstva i publicistike. Milovan Vidaković se smatra začetnikom žanra romana u srpskoj književnosti. Bio je jedan od najčitanijih srpskih pisaca svoga vremena. Detinjstvo je proveo na selu, bez škole, čuvajući ovce i koze, a jedini duhovni uticaj na njega imala je epska narodna tradicija.

Gimnaziju je završavao u Segedinu, Temišvaru i Novom Sadu, a filozofiju u Segedinu i Kežmarku, gde je upisao i studije prava. Za vreme čitavog školovanja Vidaković se izdržavao podučavajući mlađe đake. Naučio je latinski, nemački, mađarski i delimično francuski jezik. U jesen 1817. godine postavljen je za profesora Srpske gimnazije u Novom Sadu, a od 1824. radio je kao privatni učitelj u Temišvaru, Sremskim Karlovcima i Pešti.

Često je bio u besparici, a poslednje godine života proveo je u Pešti. Kod njega su stanovali mnogi srpski đaci koji su se u to vreme školovali u mađarskoj prestonici. Sahranjen je na srpskom groblju u Pešti, a nadgrobni spomenik mu je podigla Matica srpska.