Beskrajni plavi krug i u njemu Srbija

Od ranih devedesetih Nataša Pejin živi u Parizu. Jedanaest godina je provela na mestu urednika ugledne francuske izdavačke kuće "L' Age d'homme". 2005. godine ova odlučna, decentna dama rešila je da francuskim čitaocima preko internet sajta predstavi deo srpske literature, nudeći im da putem pisane reči upoznaju Srbiju i njen narod. „Beskrajni plavi krug" naziv je internet knjižare sa 350 prevedenih naslova, kao i izdavačke kuće koja je do sada štampala 6 knjiga iz srpske književnosti na francuskom jeziku.

„Ideja je počela da se rađa devedesetih godina dok sam radila kod Vladimira Dimitrijevića u izdavačkoj kući "L' Age d'homme". Tu su dolazili i Francuzi i Srbi u ona najgora vremena antisrpske kampanje i rata u bivšoj Jugoslaviji, koji su tražili neke informacije o Srbiji, o istoriji Jugoslavije, želeli su da razumeju konflikt. Tada se pokazalo da mi potencijalno imamo puno toga, ali da ne znamo kako da dođemo do toga, ni gde su ta dokumenta, ni koje su to knjige, ni ko može da uputi te ljude... Ideja je bila da se to prvo popiše, da se napravi jedna biblioteka. Mislila sam da to bude u nekom prostoru, ali pošto je to skupo, napravila sam jedan internet sajt, kao neki butik onlajn, gde sam poređala, izložila te knjige jednu po jednu", kaže Nataša Pejin za Program za dijasporu RTS.

Iznenađena činjenicom da se u Francuskoj više od 30 godina nije štampala nijedna knjiga o Tesli i da u godini kada je ceo svet slavio 150-godišnjicu njegovog rođenja, odlučila je da te 2006. godine da svoj doprinos štampanjem Tesline autobiografije „Moji izumi". Usledio je dvojezični „Kosovski boj" iz 1868. godine, Teslina biografija od Margaret Čejni, a „Knjigu o Milutinu" je štampala, kako kaže iz emotivno-patriotskih razloga.

„Ta knjiga je objavljena pre više od 20 godina, nije više štampana i nije bila dostupna publici. Smatram da ta knjiga treba uvek da bude dostupna i stranom i domaćem čitaocu, jer je ona ogledalo srpskog mentaliteta, koje je potpuno iskrivljeno zadnjih 20 godina i u Srbiji i u svetu. Ta knjiga, i taj lik Milutina stavlja srpski patriotizam, koji se možda može nazvati nacionalizmom, u pravu meru", kaže Nataša Pejin.

I Nataša Pejin je našla svoju pravu meru - kaže da zna gde je njeno mesto u toj ogromnoj izdavačkoj šumi u Francuskoj, kao i da rentabilnost nije kriterijum koji je vodi. Ali, postigla bi, kaže i više i bolje, da je imala podršku državnih institucija Srbije.

„Problem je što mi niko nikada nije odgovorio ni na jedno pismo, pisala sam i ministrima, zamenicima i nikada nisam dobila odgovor. Mislim da je veoma važno da se, bez obzira što radim samostalno, bez srpskih institucija, sarađuje sa maticom, sa ministarstvima i da se ti naši pokreti, te akcije na neki način koordiniraju, što ne znači da se ja odričem svoje slobode, svojih ideja", iskrena je Nataša Pejin.

Uskoro će se na francuskim knjižarskim policama naći nova knjiga o Tesli „Čovek koji je izumeo 20. vek", kao i adaptirane „Srpske narodne bajke". Ali, neophodnim smatra štampanje knjiga o ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu, zbog revizije istorije koja nam preti, a koje bi se trebalo naći u francuskim knjižarama 2014. godina, kada Evropa obeležava 100 godina od početka tog rata.

Intervju sa Natašom Pejin, koji je ranije objavljen u Otvorenoj temi, pročitajte ovde.