Da li je vreme za bermude i bretele u kancelarijama

Pravila oblačenja i navike u odevanju znatno se razlikuju u zavisnosti od industrije, pozicije u hijerarhiji kompanije i geografskog položaja. Maloprodajni objekti obično zahtevaju da osoblje nosi uniforme, dok je odeća u proizvodnim pogonima određena bezbednosnim standardima.

Kancelarijsko okruženje, sa druge strane, posebno je podložno zabunama, pa čak i otvorenim sukobima, zbog brojnih mogućnosti oblačenja i promenjive radne kulture.

Istina, u odnosu na period od pre pola veka, kancelarije su što se tiče oblačenja postale daleko opuštenije. Sve do kraja 80-ih za muškarce su se skoro pa podrazumevala odela sa kravatama, dok su žene morale da nose konzerativnije suknje uz bluze i sakoe.

S početka 2000-ih u kancelarije je počela da pristiže generacija milenijalaca, koja je sa sobom donela i novi stil oblačenja u kom udobnost ima primat. Kad osnivač Fejsbuka može da dođe u majici i „hudiju“ na posao, što ne bi i mi obični smrtnici?

I zaista, prema brojnim istraživanjima, većina ljudi preferira opušteniji kodeks oblačenja.

Samo hibridno

Pandemija koronavirusa donela je ogromne promene u načinu života i rada. Lokdaun i rad od kuće značili su da na radnom mestu možete da radite i u pidžami, sem kad na red dođu dosadni onlajn sastanci pa morate da nabacate na sebe nešto da biste izgledali reprezentativno.

I kada je krenulo „otključavanje“, vraćanje u kancelarije za mnoge nije bio lak proces. Čak se i, sada opšteprihvaćen, hibridni način rada (malo iz kancelarije, malo od kuće) vrlo lako, pod pritiskom zaposlenih, zapatio u mnogim firmama gde je to do juče bilo nemoguće uvesti.

Postkovidovska realnost je, čini se, u svim segmentima postala hibridna, a sa njom su i kodeksi oblačenja u kancelarijama znatno ublaženi, što je imalo i pozitivan i negativan uticaj.

Pozitivan u smislu da su neki od zastarelih, zadrtih obrazaca oblačenja konačno nestali, a negativan u tome što neki misle da je prihvatljivo da u kancelariju dolaze praktično u pidžamama.

Nova normalnost

Osnovna odlika svakog uspešnog organizma je nagon i sposobnost preživljavanja, a u njenoj srži je moć prilagođavanja novim okolnostima. Jedna od tih okolnosti jeste da protekle dve decenije, planeta Zemlja postaje sve toplija.

Svaka godina protekle decenije bila je toplija od prethodne, a tokom leta su toplotni talasi od preko 40 stepeni postali uobičajeni.

U skladu sa time da su nam leta postala tromesečni izleti u devet krugova pakla i prostim nagonom za preživljavanjem, krajnje je vreme da se kodeksi oblačenja prilagode novoj normalnosti.

Pristojno oblačenje i seksizam

Svaka polemika o načinu oblačenja neminovno mora da se dotakne pristojnosti. Sam pojam pristojnosti je veoma subjektivan i podložan brojnim društvenim, religioznim, tradicionalnim uticajima.

Ono što je u jednoj firmi prihvatljivo zbog prirode posla, u drugoj će potencijalno biti problematično. Ono što je u Srbiji prihvatljivo, u nekoj konzervativnijoj zemlji neće biti, dok će u nekoj još liberalnijoj zemlji na nas da gledaju kao da smo kromanjonci.

Sa druge strane, treba uzeti u obzir i da su kodeksi oblačenja nekada pisani u patrijarhalnoj sredini, gde je seksizam bio opšteprihvaćen obrazac ponašanja, a i danas se vuku mnogi repovi tog doba.

Tako se i dalje vrlo često od žena traži da „prilagode“ svoju odeću (čitaj: da se pokriju) nego da muškarci promene svoje ponašanje.

Dlakave noge najveći greh

Insistiranje na zastarelim pogledima na svet i na pravilima koja idu protiv bilo kakve logike ne doprinose boljoj radnoj etici niti nekom većem poštovanju firme u kojoj radite.

Neretko u mnogim firmama se insistira na dužini nogavica, a istovremeno se dopuštaju kratke suknje. Trend pokazivanja članaka je poslednjih par godina postao poželjan, ali ne daj bože da se vidi muški list, pa još ako je dlakav – propade cela firma.

Isto tako, pravilo da ne smeju bretele da se nose (jer pokazivanje ženskog ramena je veliko „no, no“ i valjda grešno kao i muški list) bi značilo i da većina haljina otpada jer se drže na bretelama.

Ima još bezbroj sličnih pravila (poput onih koja otvorena obuća je prikladna a koja ne) koja nemaju nikakvog utemeljenja u logici, ali ih se u mnogim firmama i dalje uporno drže.

Iako na prvi pogled ne deluje tako, pitanje profesionalnog oblačenja je složen problem na koji bi možda najlakši odgovor bio filozofski – „zlatna sredina“. Ali dobro, njima je bilo lako pre dva milenijuma u antičkoj Grčkoj, samo nabace togu i spremnu su za agoru.

Ko zna, kako su krenula ova leta da se ređaju, možda svi završimo u togama za koju deceniju.