Čime biste izmerili sreću u gradu u kome živite

Kriterijumi po kojima Institut za kvalitet života rangira gradove su sledeći:

– Prva grupa se odnosi na život građana u oblasti dostupnosti obrazovanja, pristupačnost grada osobama sa invaliditetom, na podršku starijima, pristupačnost stanovanja, dostupnost kulturnih sadržaja.

– Na drugom mestu je upravljanje i odnosi na mogućnost stanovnika da učestvuje u donošenju odluka, na podršku nevladinim organizacijama, transparentnost i dostupnost podataka, planiranje.

– Na trećem mestu je životna sredina – korišćenje obnovljive energije, čist vazduh i voda, dovoljno zelenih površina.

– Mere se i ekonoski parametri – BDP i produktivnost, inovacije i preduzetništvo, zaposlenost i plate.

– Ocenjuje se i mobilnost – kvalitet javnog prevoza, saobraćajne gužve, kvalitet puteva, cene prevoza.

– Najnoviji kriterijum, uveden od ove godine, jeste zdravlje, uključujući i mentalno: učestalost depresije, pristup podršci, smrtnost, suicidi, hronične bolesti, gojaznost, životni vek, diskriminacija i govor mržnje, vakcinacija i dostupnost zdravstvenih usluga i lekova, ravnoteža privatnog i poslovnog života.

Gost Beogradske hronike, književnik i svetski putnik Viktor Lazić kaže da u ove, takozvane, objektivne kriterijume ne veruje mnogo, jer statistika je jedno, a kada odete na lice mesta često vas očekuje nešto drugo.

„A sreća, kako sreću da uvedete u statistiku? To je par ekselans subjektivna kategorija“, ističe Lazić. Ipak, ako bi trebalo da bira jedan od pet prvoplasiranih gradova, izabrao bi Kopenhagen.

„Zato što je sve lako, dostupno, ljudi su ljubazni. Onog trenutka kada sletite u Kopenhagen imate utisak kao da ste tu rođeni. Sve je prilagođeno svima. Međutim, malo je teže kada dođe zima“, napominje Lazić.

Međutim, gost Beogradske hronike se pita kako su statistički obrađeni ovi podaci kada se u obzir uzme činjenica da je stopa suicida u ovim gradovima veoma visoka.

Beograd nije uvršten na ovu listu jer, kako je navedeno, nema dovoljno transparentnih i dostupnih podataka koje bi mogli da analiziraju. Viktor Lazić smatra da je možda i bolje što nisu merili nivo sreće u njegovom rodnom gradu jer strahuje da bi rezultati bili jako loši.

„Beograd je naravno moj grad, grad koji ja najviše volim na svetu, ali imam dosta loših iskustava svakodnevno, jer ovde provodim 5-6 meseci godišnje i nisam zadovoljan životom u Beogradu. Nije to grad koji bih izabrao, da nisam ovde rođen, sigurno ne bih izabrao Beograd da u njemu živim. Ja se nadam da će situacija biti bolja, ali šta da radimo, tako je kako je.“

Priznaje da se najsrećnije osećao u nekim plemenima koja nemaju ni struju, ni vodu, u Filipinima, Amazoniji, u Africi, što jasno pokazuje koliko je sreća subjektivna kategorija. Događalo mu se na putovanjima da bude gost sultana, prinčeva, da odseda u luksuznim hotelima, ali se lično uverio da su nekada najsiromašniji srećniji od najbogatijih.

„Dogodilo mi se jednom prilikom u Indoneziji da sam u roku od nedelju dana bio u jednom hotelu koji je koštao 500 i nešto evra, u gostima kod porodice koja se stalno svađala, prepirali se i svi su bili nesrećni, a imali su svu moguću infrastrukturu modernog sveta. A onda sam bio u plemenu gde su svi bili srećni, a ništa nisu imali“, kaže Viktor Lazić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.

Gradovi u kojima je kvalitet života najbolji

5. Antverpen

Na petom mestu liste najsrećnijih gradova našao se belgijski Antverpen. Ako želite da upoznate ovaj grad prelepe arhitekture, trebalo bi da prošetate muzejskom stazom i posetite pijacu na Trgu pozorišta.

Kroz ceo grad možete biciklom ili javnim prevozom, sasvim je svejedno, jer ima mnogo biciklističkih staza, a javni prevoz je pouzdan. Zaštitni znak Antverpena su parkovi pored reke, muzeji svetske klase, ali i brojni kulturni sadržaji.

4. Arhus

Arhus je glavna danska luka i univerzitetski centar. Visoke ocene dobio je zbog brojnih parkova, bespaltnih javnih događaja, uređenog saobraćaja, a najviše zbog biciklističkih staza.

Zdravstvene usluge dostupne su svima, a gradske vlasti pokrenule su program za pretvaranja otpada u energiju. Danci su u ovom gradu na simboličan način spojili pripodu, umetnost i urbano planiranje.

3. Singapur

Nekada malo ribarsko mesto, Singapur je danas druga najveća luka na svetu i jedan od najmodernijih gradova. Njegovi stanovnici najbolje su ocenili zdravstvene usluge i gradsku upravu. Multikulturalnost, bezbednost i zelene površine zaštitni su znak Singapura. 

2. Cirih

Najveći švajcarski grad Cirih našao se na drugom mestu. Redovan gradski prevoz, osećaj sigurnosti... Kao izuzetno bezbedno, to je savršeno mesto za podizanje porodice.

1. Kopenhagen

Glavni grad Danske, po mišljenju njegovih stanovnika, najsrećniji je grad na svetu. Bogat kulturni život, biciklističke staze... Kopenhagen je velikodušan i lep, dovoljno ušuškan, a svoj.

Među 200 izabranih gradova na svetu našli su se i Pula, Podgorica, Ljubljana i Maribor. Glavni grad Slovenije, Ljubljana zauzeo je 41. mesto, jer je najzelenija prestonica u Evropi, smeštena između Alpa i Jadranskog mora. Ljubljana je i prvi evropski grad koji se obavezao da će postati mesto bez otpada.

Maribor je zauzeo 104. mesto. Bezbedna oaza mira u kojoj se dobro živi, a stopa nezaposlenosti je niska.

Na raskrsnici nekoliko važnih saobraćajnica koje povezuju more sa centralnim delom Crne Gore, nalazi se Podgorica. Učesnici ankete najbolje su ocenili načinu na koji se upravlje gradom, ali su istakli da postoje urbanistički problemi zbog prekomerne izgradnje.

Svoje mesto na listi najsrećnijih gradova, zaslužio je i hrvatski grad Pula. Nekadašnja glavna ratna luka Austrougarske, čuva i antičko nasleđe – u centru su Zlatna vrata, takozvani luk Sergijevaca, a malo dalje i Arena, rimski amfiteatar, gde se često održavaju koncerti i poznati Pulski filmski festival.