UNICEF poziva na podršku prevremeno rođenim bebama u Srbiji

U svetu je više od 15 miliona prevremeno rođene dece, a u Srbiji više od četiri hiljade. Svima je potrebna posebna nega i pomoć. Deca čine samo 17 procenata ukupne populacije u Srbiji. U južnim i istočnim delovima zemlje smrtnost novorođenčadi je dva do tri puta veća od nacionalnog proseka. O tome na koji način prevremeno rođenim bebama može da se pomogne, i kako je Niš uspeo da poveća broj beba koje prežive, a prevremeno su rođene, za Beogradsku hroniku govorila je Vesna Savić Đukić iz UNICEF-a.

UNICEF nastavlja kampanju „Tako mali da bi u srce stali“ da bi se prikupila sredstva za modernizaciju i opremanje neonatalnih jedinica.

Nabavka inkubatora, respiratora, aspiratora i fotelja „koža na kožu“ ključna je za povećanje stope preživljavanja i omogućavanje najboljih uslova za rast i razvoj prevremeno rođenih beba.

Dolaskom na svet, prevremeno rođene bebe se suočavaju sa velikim brojem rizika.

„Tu je pre svega problem sa disanjem, rad srca, metabolizam. Razni problemi koji mogu da se jave tada mogu da ostanu i do kraja života. I zato je važno da dobiju pravu podršku od prvog trenutka. Da im olakšamo svaki udah i da im omogućimo da im bude što udobnije i da imaju što duže osećaj kao da su još uvek u majčinom stomaku", izjavila je Savić Đukić.

Stručni zdravstveni radnici prisutni su u svim bolnicama koje se bave neonatalnom negom, i zbrinjavanjem prevremeno rođenih beba. Oprema je uglavnom svuda dostupna.

„Da bi dostigli evropske standarde, i da bi unapredili preživljavanje prevremeno rođenih beba, mi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, poslednjih nekoliko godina, radimo na jačanju kapaciteta i najnovijih saznanja o tome šta znači razvojna nega, da imamo prisustvo roditelja i taj prvi dodir, da bude redovan dodir majke i bebe i roditelja zajedno u jedinicama za neonatologiju, jer taj kontakt kože na kožu ima poseban značaj za preživljavanje, za napredak beba. Naravno, oni koji ne zahtevaju medicinsku neku posebnu intervenciju", dodala je gošća Beogradske hronike.

Objasnila je i princip fotelje „koža na kožu": „To je dodir majke i deteta koji je jako važan kada se privije na grudi, jer svi pokazatelji nam ukazuju da je mnogo veća stopa preživljavanja dece ukoliko postoji prisutnost roditelja. Mi smo izradili smernice koje su vrlo važne da budu ispoštovane, da se primenjuju u svim jedinicama za neonatologiju. Trenutno radimo u onih osam osnovnih, tu su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš..."

Oprema, predan rad i poštovanje propisa – put ka uspehu

Savić Đukić kaže da se u Nišu uspelo da se dođe do smanjene smrtnosti prevremeno rođenih beba: „U toku poslednje dve godine Niš je imao, da kažem, dosta visoku stopu smrtnosti, ali je za dve godine smanjeno sa 7,26 na 4,27 odsto. Znači, jedan zaista predan rad zdravstvenih radnika, poštovanje svih propisa koji se tiču razvojne nege, dosta je treninga obavljeno. Naravno, nabavljena je oprema i tokom kovida smo nabavili i taj infant – odnosno za baš prevremeno rođene bebe poseban respirator, i mnoga druga oprema koja je došla u Niš, inkubatori i sve ono što je bilo važno".

Objasnila je i da je važno da postoje smanjivači zvuka, jer bebe prevremeno rođene bebe preosetljive na nju kao i na svetlost. Istakla je da je veća smrtnost beba upravo u centrila moji nemaju adekvatnu opremu ili osoblje i moraju da se prevoze.

„Mi smo prošle godine obezbedili, uz pomoć našeg donatora, transportno vozilo za bebe koje ima inkubator, rendgen i sve što je važno, međutim, to nije dostupno baš svuda. Ta vrsta dakažem, skuplje opreme je veoma važna. Recimo, Kragujevcu nedostaje pokretni rendgen. To je nešto što nam je cilj, da što pre skupimo, da možemo, zahvaljujući tome, da omogućimo da ta sićušna bića ne budu negde premeštana da bi se uradila neophodna dijagnostika, nego da to bude dostupno na odeljenju za neonatologiju", rekla je Vesna Savić Đukić.

Kaže da je zahvaljujući podršci građana i predstavnika privrede, manjim centrima dosta toga obezbeđeno od opreme, i kao primer toga koliko zapravo košta ta oprema, navela da jedan inkubator košta oko dva miliona dinara; pokretni rendgen staje 12 miliona dinara.

Gošća RTS-a istakla je i da se u Srbiji 2023, u odnosu na 2022. godinu, rodilo 1.500 manje beba.