Živeti u prošlosti: Kako je saobraćajna nesreća izbrisala četiri decenije života Lučana d'Adama

Lučano d'Adamo, rođen 1956. godine, probudio se 2019. godine u bolnici pošto su ga udarila kola u Rimu, gradu u kome živi. Tako se dogodilo da je izgubio skoro 40 godina života, iako toga nije svestan, jer mu se sećanje zasutavilo u 1980. kada je imao 23 godine.

Kada se probudio i kada ga je lekar pitao koga da obavesti, Lučano je odgovorio da pozovu njegovu pokojnu majku. Nije znao da ima ženu, decu i unuke, već je bio ubeđen da tek treba da se oženi u julu 1980.

Do danas njegovo sećanje je zaustavljeno u martu mesecu pre 44 godine. Ne seća se ničega što se desilo, ničega što je doživeo, niti osoba koje čine njegov život. I dalje ima 23 godine, a ne skoro 68.

„Kada sam se pogledao u ogledalo u bolnici shvatio sam da sam izgubio tolike godine. Bukvalno sam vrisnuo. Bilo je strašno. Pitao sam se: ko je ovaj čovek?“, navodi Lučano.

Lučano nije prepoznavao automobile na ulicama Rima. Kada je seo u auto sa sinom ćutao je sve vreme, jer nije znao šta je to navigacija i otkud on u takvom futurističkom automobilu.

Isto je doživeo i sa televizorom. Ne zna ništa o promenama u političkom životu, o smrti papa, Džona Lenona, o Berlinskom zidu. Ništa nije znao o fudbalskim rezultatima njegove voljene Rome i kada je gledao snimljene utakmice radovao se kao da gleda direktan prenos. Iako uopšte nije znao ko su Maradona, Mesi, Ronaldo.

„Odem na Gugl i napišem 'Kule bliznakinje', ili bilo šta… Na primer, nisam znao da je Roma osvojila dva Skudeta, naša reprezentacija dva šampionata. Ništa nisam znao o mobilnim telefonima, kompjuteru. Kada sam video mobilni mog sina koji mi je pokazao fotografije pitao sam ga: 'Mama mia! Sve ove fotografije si odštampao? A gde su ti filmovi?‘“, objašnjava Lučano kako se osećao posle nesreće.

Lučanu je još uvek teško da odgovori na jednostavno pitanje – koliko ima godina?

„Meni odmah dođe da kažem 29, a onda shvatim da ću u decembru napuniti 68.“

Njegova supruga mu je pokazala slike venčanja i polako su zajedno rekonstruisali njegov život, ali on se ničega ne seća, živi praktično sa strancima.

Portir škole u kojoj sada radi naučio ga je da koristi internet i telefon. To mu se sviđa, ali Lučano kaže da nije srećan i da je nemoguće da bude srećan jer ima samo trećinu svog života, sve ostalo je potpuni mrak.