Pilula umesto vežbanja – da li su naučnici zaista pronašli lek koji može da zameni 10 kilometara trčanja

Istraživači sa Univerziteta Arhus u Danskoj objavili su da lek LaKe „dovodi telo u metaboličko stanje koje odgovara trčanju od 10 kilometara, velikom brzinom na prazan stomak“. Međutim, postalja se pitanje čak i ako pilula može da utiče na naš organizam kao fizička vežba, koliko je to zaista korisno?

Pre svega, najčešće prihvaćen termin za lekove kao što je LaKe je „mimetici“, jer ono što oni rade, po pravilu, oponašaju biološke efekte vežbanja bez potrebe da se stvarno znojimo. Ideja postoji već neko vreme. Godine 2008. Institut Salk iz San Dijega, predstavio je svetu lek pod nazivom GV501516 (skraćeno 516), koji signalizira ključnim genima da sagorevaju masti umesto šećera.

U kasnijim testovima na miševima, par glodara pod nadimcima Kouč Potejto i Lens Armstrong, obojica uzgajani na istoj ishrani od masnog, slatkog peleta, obavljali su istu količinu dnevne fizičke aktivnosti, ali je Lens Armstrong dobijao dozu leka 516 – i značajno povećao svoju izdržljivost, i bio mnogo mršaviji od svog kontrolnog kolege.

Varijanta 516 brzo je završila na crnom tržištu kao zabranjeni doping agens poznat kao endurabol, a Svetska antidoping agencija je izdala upozorenja sportistima da nije bezbedna – ali mnogo više mimetika je već u razvoju.

U potrazi za lekom, otkriveni mimetici

Jedinjenje 14, koje je prvi put objavljeno 2015. godine, počelo je da se razvija kao način lečenja drugih bolesti, pre nego što su istraživači otkrili da može da smanji nivo glukoze u krvi natašte, poboljša toleranciju glukoze i podstakne gubitak težine kod gojaznih miševa. Od tada je urađeno više istraživanja o Lac-Phe, hemikaliji koja se obično proizvodi u telu kroz trening izdržljivosti, i novom molekulu poznatom kao SLU-PP-332, koji pojačava metabolizam i izdržljivost, pomažući glodarima da trče 50 odsto dalje nego što su prethodno mogli.

Ovaj molekul, kako kažu naučnici, govori skeletnim mišićima da naprave promene koje obično izaziva trening izdržljivosti. To ima potencijal da pomogne osobama na dijeti da održe mišićnu masu tokom gubitka težine, ili starije ljudime štiti od sarkopenije (gubitka mišićne mase) jer njihova tela slabije reaguju na vežbanje.

LaKe je još uvek u fazi razvoja i ispituje se na laboratorijskim miševima, tako da nije sigurno da će se rezultati preneti na ljude. Ali ono što on proizvodi je da prvo podstakne brzi nalet laktata u telu – oponašajući efekat koji obično osetimo nakon treninga visokog intenziteta – a zatim postepeno povećanje hemikalije zvane beta-hidroksibutirat (BHB). BHB je keton, ili hemikalija koja se sintetiše u jetri iz masnih kiselina da bi telu obezbedila energiju kada nema dovoljno glukoze – odakle dolazi pojam „trčanje na prazan stomak“.

Između njih, čini se da ove dve promene snižavaju nivo slobodnih masnih kiselina u krvotoku i takođe potiskuju apetit – što su efekti koje biste očekivali od vežbanja bez prethodnog jela i mogu pomoći da se smanji rizik od stanja kao što su bolesti srca, moždani udar i dijabetes tipa dva na duži rok.

I (opet, kod pacova) izgleda da pilula ne pokazuje znake toksičnosti – za razliku od ranih verzija 516, koji je uticao na brzi rast ćelija raka kod pokusnih glodara.

Da li je hemija rešenje?

Vežba utiče na skoro sve sisteme tela na veoma složene načine koje još uvek nisu do kraja istražene. Najveći istraživački program posvećen razumevanju njegovog uticaja na molekularnom nivou, koristeći skoro 2.600 volontera, je još uvek u toku. Zajedno, mnogi od gore pomenutih lekova mogli bi da oponašaju bilo koji broj njih – možda radeći u kombinaciji sa intervencijama koje su već odobrila regulatorna tela, kao što je ozempik, kako bi se podstakao niz koristi. Ali svaki dodatak ima ograničenja: vežbanje je iskustvo celog tela, sa nizvodnim efektima koji uključuju sve, od poboljšane gustine kostiju do boljeg sna.

Poboljšava raspoloženje i samopouzdanje dok smanjuje stres, a čini se da ima kvalitete koji štite od demencije. Svi ovi uticaji potiču iz složenih interakcija između bilo kojeg broja bioloških efekata – ali čak i kada bi nauka mogla da ih sve oponaša sa pilulama, bilo bi mnogo teže ponovo stvoriti psihološke prednosti trčanja pet kilometara sa prijateljima ili postizanja novog ličnog rekorda u čučanju.

Još uvek smo prilično daleko od pronalaženja bezbednih lekova koji mogu da simuliraju najpovoljnije efekte vežbanja na ljude, ali kada postoje, verovatno će biti najkorisniji za ljude koji su stariji, bolesni, nemoćni ili na neki drugi način ne mogu da rade prava stvar. Oni mogu pomoći ljudima koji se oporavljaju od operacije – ili astronautima koji, čak i ako vežbaju dok su u orbiti, trpe gubitak kostiju i gubitak mišića jer njihova tela manje rade u mikrogravitaciji.

Za nas ostale, prednosti lagane šetnje ili pregršt čučnjeva teško je oponašati sa pilulama, a (naravno) lako dobiti bez njih. Jednog dana, možda ćemo moći da vežbamo pomoću tableta – ali za sada je mnogo lakše i bezbednije obuti patike i izaći napolje.