Poslednji kovači u Sjenici – težak, crn, prljav, ali pošten posao

Porodica Bidžević iz Sjenice, jedna je od poslednjih čuvara kovačke vatre u Srbiji.

U centru Sjenice još uvek se čuju udarci teškim čekićem po užarenom gvožđu. Kuju ga i muška, ženska i dečija ruka.

Kovačnica je stara preko 100 godina, stari su, ali još u funkciji i čekić i nakovanj.

„Proizvodimo lance, supruga i ja. Ona radi brusilicom i na vatri savija alke. Radili su ovo deda, pokojni otac, danas ja“, kaže Elvis Bidžević, kovač iz Sjenice.

Sa vrelim gvožđem Bisera radi silom prilika.

„Nije mi svejeno, ali fala bogu naučila sam. Suprug ima zdravstvenih problema, ima tu muku, tu multiplusklerozu. To me je najviše nateralo da naučim posao“, priznaje Bisera Bidžević.

Za ovaj posao treba i snaga i kilo hleba, kaže u šali četrnaestogodišnji Ilijaz. Učenik je u osnovnoj školi, ali i šegrtuje u kovačnici.

„Sve što zaradim dam ocu i majci. Volim da im dam ono što sam ja zaradio“, kaže Ilijaz.

Težak, crn, prljav, ali kažu pošten posao.Još jedan od starih zanata koji izumiru, ali zahvaljujući ovoj složnoj porodici kovačka vatra u Sjenici još uvek gori.

Poslednji kovači u Sjenici – težak, crn, prljav, ali pošten posao

Коментари