Za gorštake kod Malog Zvornika vreme kao da je stalo

Duboko u šumi, na uzvišenju Čavčić iznad Malog Zvornika živi poslednja porodica gorštaka u tom kraju. Kilometrima daleko od civilizacije, za tročalanu porodicu Vićanović vreme kao da je stalo još u prošlom veku.

Od trske, blata i kamena, Vićanovića kuću gradili su Milenkovi pradedovi. Njemu je 36 godina i ceo život proveo je na planini, sa životinjama. U kući ima struju, a osim čiste vode sa potoka, plodne njive i zdrave stoke ništa mu, kaže, više i ne treba.

„Kako izgleda? Život kô život – tu je, samo što nemamo puta ni prevoza do kuće. Više je divljih životnja nego komšija, komšije su otišle sve, što je bilo sve je otišlo za boljim“, kaže Milenko Vićentić.

Život gorštaka Milenkov je izbor. Nije mogao da napusti roditelje. Oca Jovu zdravlje dobro služi i sve teške poslove i dalje rade zajedno.

„Težak je život, naročito zimi kad je veliki sneg nema niko ovde da dođe da razgrne put. Mi se spašavamo sa volovima i sa njima razgrćemo put i koješta i napravimo onu kao vozu neke dve daske i tako razgrćemo put da možemo da priđemo do kuće“, priča Jovo Vićanović, Milenkov otac.

Milenkova majka Danica kaže da pet meseci nije silazila na glavni put, na asfalt.

Za svoj život kaže da izgleda kao da je ostao u nekom drugom vremenu: „Zaostao i zadnja kuća na kraj sela što kaže to je zaostalo. Oni tamo, mi ovde, nema nikog sem nas troje. Kad ostaneš sam... da je lagano, nije“.

Vićanovići su do sada uspevali da se izbore i sa samoćom i sa prirodom koja neretko zna da bude surova. Osim puta do sela, drugih želja nemaju, a tada bi, tvrde, kupili i auto.