Kako to da stranci prvo nauče psovku na srpskom

U žaru borbe, kad im ne ide, kad gube, sportistima je izduvni ventil najčešće psovka. Nekad ih čujemo, uglavnom čitamo sa usana. Isto važi i za saobraćaj.

 Od semena i plemena, preko uže i šire familije, pa do Sunca i miša – psovke su ponekad maštovite, a nekad govore i o strukturi ličnosti.

Lingvisti kažu da je srpski jezik izuzetno bogat psovkama u odnosu na druge slovenske jezike. Uglavnom su uvredljive, njima se iskazuju emocije, a neke imaju veze i sa kletvama.

„Te reči tipa Sunce, majka, dete, sin, sestra i slično, pripadaju takođe vrlo staroj leksici, a s druge strane te su nam reči veoma važne u životu. Psovke imaju veze i sa kletvama, sa zakletvama, sa mističnim obrednim radnjama i pripadaju ritualnim obredima i koristili su se što u nekim agrarnim obredima, što u nekim porodičnim. Zato se javljaju reči koje su nama najbitnije – zemlja, majka, Sunce i koje su izvor života i vezane su sa tim ciklusom. I znate, kada psujete nekog vi želite da ga vratite u njegovu duboku prošlost, odnosno na vreme kada se nije ni rodio“, objašnjava prof. dr Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU.

Među najstarijim psovkama u srpskom jeziku je „Sunce ti kalajsano", a jedna od najstarijih zabluda jeste da psuju samo neobrazovani i nekulturni. To rade svi, ali zašto?

Psiholozi kažu – ako povremeno psujemo, to se može okarakterisati kao emocionalno pražnjenje, ali ukoliko su psovke veći deo svakodnevnog vokabulara, to je bezobrazluk i govori o strukturi ličnosti, kojoj je cilj da povredi druge.

„Mi ne znamo ili možda ne razmišljamo o tome kad psujemo šta govorimo onome drugome – da li ga povređujemo, šta mu izgovaramo. Da ono što drugom izgovaramo je prostor rizika da napravite konflikt, da dođe do agresivnijeg čina, da nekog povredite, da prekinete komunikaciju sa nekim“, napominje Marina Paunović, psihoterapeut.

Od malena nas uče da fina i dobra deca ne psuju. Ali kako odrastamo, to ipak postaje sastavni deo jezika. Kulturološki gledano, u našem društvu muškarci se ohrabruju da psuju, a smatra se da ženama psovanje ne priliči. Kao narod smo dinamični i temperamentni, pa zato češće psujemo, kažu psiholozi.