Srpska snajka Naledi Repaja postala majstorica domaće kuhinje

Naledi Repaja čiji rad i poznavanje Srbije i njene kuhinje oduševljava publiku na različitim društvenim medijima, kaže da najviše uči od svoje svekrve.

Sa suprugom se upoznala na kruzeru i odlučila da započne zajednički život u Srbiji. Naledi ističe da mnogo voli život u Srbiji i nema želju da živi bilo gde drugde.

„Volim kulturu, volim način života, volim svu tu različnost. Mnogo mi se sviđa, mada je mnogo drugačije od onoga na šta sam navikla. Mnogo drugačije“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Najteže joj je bilo, kako kaže, da se navikne na crkvene obučaje. Zato je sebi dala vremena da sve nauči o crkvi, praznicima, slavi. Tako je naučila i da pravi slavski kolač, ali i da ostavlja zimnicu.

„Mi smo zajedno spremile slavu i ona me je učila to. Da palimo sveću i sve mi je učila i dan danas pravim.“

Zimnicu je ove godine ostavila nešto kasnije. Sama je kislelila kupus, ali dok njen ne bude gotov koristi svekrvin. Hrana joj se mnogo sviđa iako je mnogo drugačija, mnogo luka, rena i drugih dodataka.

„Mi nemamo puno kolača u Južnoj Africi, stvarno nemamo. Možda dve vrste, ali voće najviše se jede. Ali najviše mi se sviđaju ti kolači, baklava i te stvari. Mnogo je tih stvari koje mi nemamo“, dodaje Naledi.

Na svadbu u Srbiji je dolazila njena porodica iz Južne Afrike, a nedavno im je u posetu dolazio i njen brat. Bili su oduševljeni pre svega načinom kako su srdačno i toplo dočekani i primljeni u Srbiji.

„U mojoj srpskoj kući je veoma tradicionalno i mnogo sam želela da sa bratom podelim ovu kulturu, onako kako sam je ja videla i zavolela. Želela sam da i on oseti ono što sam i ja osetila.“

Tako je brat probao i slatko, i zimnicu, ali mu se najviše svideo deda Božin pršut.

„Deda Bože je iz Dalmacije. Znači, sve je nešto posebno, fenomenalno, pikantno. I deda Boža u podrumu seče pršut a deca uzimaju. Ručak pre ručka.“

Naledi i njen suprug imaju dvoje dece koja već razumeju da mama i tata potiču iz različitih kultura i njima je to interesantno. Kada su u Srbiji onda su pravi Srbi, a kada su u Južnoj Africi, onda su Afikanci.

Pored toga, cela porodica dosta vremena provodi i putujući po Srbiji jer žele što bolje da je upoznaju.